U novom izdanju TV serijala "Povratna karta" Maja i Vladan vode na Azurnu obalu, upoznaju najluksuzniji deo Mediterana i ljudi koji sa velikim strašću promovišu lepo lice Srbije.
Jelena Mandić je, još kao poslednja lepotica države koja se zove Srbija i Crna Gora, shvatila da pojedinac u inostranstvu treba da bude najbolji ambasador svoje zemlje. Jedna od glavnih ulica u Kanu, gde živi godinama, još od vremena prijateljstva dva naroda iz Velikog rata zove se Srpska - i to je, kaže, svakodnevno podseća da Srbiji treba vratiti stari sjaj. Iako je završila prava, pa turizam, Jelena se godinama uspešno bavi dizajnom nakita od Murano stakla, o čemu svedoče priznanja i revije od Moskve i Minske, preko Pariza do Monte Karla. Na njenim radovima možete često videti posvete Belom Anđelu i srpskim nacionalnim motivima, a među njenim prijateljima ljude kojima je Srbija na srcu. Maja i Vladan su sa Jelenom krstarili Azurnom obalom i videli mnogo toga što će vas iznenaditi.
U Provansi ćete upoznati K..
Na radost matice, u Francuskoj je sve više đaka dopunske škole. Svim nastavnicima je cilj razvijanje i negovanje srpskog jezika, istorije i kulture kao i jačanje veza dijaspore sa maticom.
U svim predviđenim centrima počela je nastava, a časovi su nedavno počeli i u Anžeru (nastavnica Tamara Nacik), Sansu (Ljiljana Simić) i Orleanu (Slavica Milić).
Izuzetan primer saradnje, kolegijalnosti i kontinuiteta odvijao se između dosadašnje, a sada bivše nastavnice Snežane Miletić i novodošle Marije Praizović.
– Držim časove u Miluzu i Belforu. Kad sam došla, onako nova, pomalo i nesigurna, dočekala me je Snežanina srdačnost. Predstavila me je roditeljima i đacima, čak je u moje ime i preuzela ćirilične knjige donaciju Zavoda za udžbenike, koje smo podelili đacima. Hvala Snežana, divan si čovek! – zaključila je Marija.
U Belforu i odrasli seli u klupu (FOTO: O.Đoković)
U srpskoj Istočnoj Francuskoj je sredinom septembra ovako bilo:
– Hajdemo u školu, u školi je raj!
Na zborna mesta stižu m..
Nakon devet odigranih utakmica u grupi i nokaut fazi, reprezentacija Srbije (sa svim pobedama) u finalu savladala Sloveniju i okitila se titulom šampiona Evrope. Veliki uspeh selektora Slobodana Kovača i njegovih izbranika, kojima nisu davane velike šanse ...
The post ZAVRŠENO XXXI EVROPSKO PRVENSTVO ODBOJKAŠA FINALNOM UTAKMICOM SRBIJE I SLOVENIJE appeared first on Srpska Televizija Inc USA.
Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske, u saradnji sa Srpskim kulturnim udruženjem Car Lazar iz Dramena, u okviru seminara „Dani sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma” (20. i 21. april, Solsvingen 90, 3034 Drammen) prikazaće izložbu „Anatomija zaborava”. Izložba govori o stradanjima Srba, Jevreja i Roma za vrijeme Nezavisne Države Hrvatske. Izložbu
Na prostoru Mađarske postoji pedesetak srpskih pravoslavnih crkava i manastira, od kojih su neki hramovi iz srednjeg veka, iz doba Lazarevića, kada su u Budimu stolovali i svoju palatu imali srpski despoti. Vladika Lukijan, episkop budimski i administrator temišvarski, kaže za "Vesti" da su posebna dragocenost manastiri u Srpskom...
Gojko Šušak:A, njegove brigade i Markač mu je ovdje na ovom pravcu , jer djeluje s Markačem.Predsjednik:Generale, to je bilo u skladu, takav plan. Mislim da tu treba male korekcije, to je bilo u skladu s tim planom, da nam je važno prodor do Bihaća i samo presijecanje neprijatelja....
Prema najnovijoj odluci koju je Vlada Donje Saksonije usvojila prošle srede, nastava se u nemačkim školama od ponedeljka ponovo održava i u učionicama i onlajn od kuće. O odlasku dece u školu odlučuju roditelji. U skladu s novim odredbama, crkvene vlasti i Savet roditelja Srpske škole pri hramu u Hanoveru odlučili su da prvo polugodište završe u subotu, nešto ranije nego što je to bilo prethodnih godina. Školski raspust, bar prema sadašnjoj odluci, u svim školama trajaće do 10 januara.
Nastava je u subotu u hramu Svetog Save kao i uvek održavana po grupama. Od 10 do 12, podeljeni u tri grupe, časove su imali đaci od prvog do petog razreda i predškolska deca. Od 12.30 do 14.30 na redu su bili stariji, koji od početka pandemije dolaze u nešto manjem broju. Zbog korone se u Srpskoj školi održavaju samo nastava veronauke i srpskog jezika. Folklor i pevanje sačekaće bolje dane, ili drugačije odluke vlasti.
PONOSNI NA SVOJ RAD: Blizanci Jakov i Antonina Džambić
Nastava je prilagođena propis..
I. ŠkaraTema pobudila veliku pažnju: Prisutni s velikim pažnjom slušali Mihaila Jelića U Eparhijskom centru u Diseldorfu, promovišući svoju knjigu “Srbska riječ – Riječ Božija”, predavanje je, pred više od stotinu ljudi, održao profesor Mihailo Jelić. Pre jedne decenije, a posle 15 godina nastavničkog rada u Šamcu i uporednog studiranja za profesora srpskog jezika, Jelić
U srpskom pravoslavnom hramu Svetog Vasilija Ostroškog u Lake Forest-u, predgrađu Čikaga, nedavno je održan koncert pod nazivom ,,Muzika velikih srpskih kompozitora“. Tom prilikom su izvedena dela srpskih kompozitora Stevana Mokranjca, Josifa Marinkovića, Vasilija Mokranjca, Stanislava Biničkog, Vojislava Vučkovića, Marka Tajčevića i Vuka Kulenovića. Pored klasične muzike, izvedena su i dela duhovne i tradicionalne muzike. Izvođači …
Чланак Koncert muzike srpskih kompozitora u Lake Forest-u u Čikagu се појављује прво на Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.
Imigracija i broj zahteva za azil u Austriji nalazi se u opadanju, ali istovremeno broj nezaposlenih stranaca je dalje u rastu, pokazuje izveštaj o integraciji.
Prema aktuelnom izveštaju gotovo svaki četvrti Austrijanac, to jest 23,3 odsto, ima migrantsko poreklo.
Prethodnih godina je taj udeo konstantno rastao, ali veliki talas u pravcu Austrije je splasnuo.
Prošle godine je broj osoba koje su emigrirale u Austriju spao na oko 35.000, a poređenja radi samo tri godine ranije iznosio je 113.000.
Takođe opao je i broj zahteva za azil, koji je prošle godine pao na 13.746 molbi, što je 44 odsto manje nego 2017.
Autori izveštaja ukazuju da i pored smanjenja migacije postoje izazovi, posebno na tržištu rada.
Tako je udeo nezaposlenih stranaca prošle godine iznosio 30,7 odsto, a godinu dana ranije bio je 29,2 odsto.
Porastao je i udeo stranih đaka u školama. Tako je u prošloj godini u školama bilo oko 15,5 odsto stranaca, a 2017. 14,8 procenata.
Zbog te činjenice autori studije preporu..