Lični osećaj je najvažniji

Često sam razmišljao kako je ranije ljudima bilo teško da donesu neku, pre svega, poslovnu odluku, jer nije bilo dovoljno informacija. Tokom našeg školovanja, bilo osnovnog ili višeg, jedan od najvećih problema nam je bio kako doći do informacija, do literature. Kako je tehnika napredovala, kako su kompjuteri postali moderniji, moćniji, sve je lakše. Na momente mi se činilo da je vekovni problem konačno rešen, da više nećemo trošiti dragoceno vreme tražeći literaturu za obrazovanje, odgovor na životna, poslovna, istorijska i ostala pitanja. Tehnika je trebala da život učini lakšim, kompjuteri su trebali da nam pomognu da u par sekundi saznamo odgovore na sve šta nas interesuje. Svakih nekoliko godina količina informacija se udvostručavala, sve je bilo lakše, brže, jednostavnije. Ipak, pojavili su se novi problemi koje nismo očekivali. Naime, sa novim spoznajama i informacijama, pojavile su se i dezinformacije. Efekat posmatrača Kako je rasla količina informacije, isto tako je, para..

Pravilnik ponašanja u manastirima

Kao prvi korak, treba da se potrudimo da dolaskom u svetinju znamo da ulazimo u drugačiji prostor, da ulazimo na osveštanu zemlju, na kojoj se nalaze mošti svetih i gde nas posmatra Presveta Bogorodica kao Igumanija svih naših manastira. To znači da naše ponašanje treba da prilagodimo svetinji, a sve eventualne slabosti i svetovne navike da ostavimo van kapije. Na teritoriji manastira, gde se nalazi sveti hram, porta, episkopska rezidencija, monaški konaci i trpezarija, najstrožije se zabranjuje pušenje, jer to je prostor u kome treba da se oseti miris tamjana, a ne naših poroka. U manastiru svako mora biti pristojno odeven, naročito pri ulasku u sveti hram. Muškarci da nose duge rukave i pantalone, a žene duge rukave, suknje ili haljine, kao i maramom da pokrivaju glavu. U manastirskoj trpezariji i gostoprimnici se najstrožije zabranjuje slobodna upotreba alkohola što ne dolikuje svetinji, te će se upotreba alkohola ograničiti na tradicionalnu gostoprimnu meru u našim manastirima u ot..
Отворена изложба о кнегињи Јелисавети у Историјском музеју Србије, Београд, 16. септембар 2019. Јуче је у Историјском музеју Србије отворена изложба „Кнегиња Јелисавета – Дуго путовање кући“, коју у оквиру пројекта „Генеалогије старих српских породица“ др Душице Бојић, заједнички реализују ова угледна музејска установа и Артис центар из Београда. Многобројна...

Pravi savet zlata vredi

Diplomirani inž. Ana Martinčević je savetnik za socijalna i pravna pitanja u Radničkoj komori (AK) u Lincu već osam godina. Gospođa Martinčević zadužena je za savetovanje svih stranaca, pogotovo sa prostora bivše Jugoslavije, a kako je istakla u razgovoru za "Vesti", odeljenje za savetovanje pri Radničkoj komori u Lincu...

Deficitarna zanimanja u Austriji 2022.

U Austriji postoje deficitarna zanimanja i Ministarstvo rada svake godine sastavlja listu za zapošljavanje stranih kvalifikovanih radnika. Tom listom definiše se potražnja za radnike u određenim zanimanjima i ona važi za sve državljane Srbije, BiH, Crne Gore i Sev. Makedonije koji imaju završenu školu u deficitarnom zanimanju, a žele da se zaposle u Austriji. Prema najnovijoj listi za 2022. godinu potražnja je za čak 66 zanimanja koja se smatraju deficitarnim, a koja se granaju u niz specifičnih oblasti. Listu možete pogledati pri dnu ovog teksta. Kako se zaposliti? Postoji nekoliko osnovnih kriterijuma koji se moraju zadovoljiti: Neophodno je imati diplomu za zanimanje koje je deficitarno. Ne sertifikat ili kurs. Diplomu.Ugovor o radu. Onaj ko hoće papire mora da nađe poslodavca koji će mu dati Ugovor o radu. Najbolje je da ugovor bude na neograničeno. Na godinu dana su male šanse da se odobre papiri. Radno mesto koje je u Ugovoru o radu mora da bude na listi deficitarnih zaniman..
14.02.202214.02.2022 Svetosavska akademija u Karsrueu Foto: S. Stupar Povodom školske slave Svetog Save održana je Svetosavska akademija u sprpskoj pravoslavnoj crkvi Sveta Petka u Karlsrueu. Nakon sečenja slavskog kolača i besede oca Aleksandara Škorića učenici svih grupa učiteljice Slavice Stupar (Pforchajm, Raštat, Karlsrue, Gagenau, Bruhsal i Baden-Baden) izveli su divan program. Naslov ovogodišnje proslave je „Spasioče, hranioče, Savo mironošče… Tebi se mole deca tvoja!“, a autor je nastavnica Tatjana Popović Recital je započeo pozdravnom rečju učenika Bogdana Miladinovića i čestitanjem slave. Usledila je Svetosavska himna, recital, horska pesma „Ko udara tako pozno“ sa solistom Milicom Majstorović. Posebnu radost pričinila je učenica Valentina Nikolić iz odeljenja srpske škole iz Baden-Badena koja je osvojila drugo mesto na literarnom konkursu centra za rasejanje „Sveti Sava“ na temu „… i različak je cvet“. Ona je tim povodom izjavila da ne može da veruje da je u toliko jakoj ..
Sa zadovoljstvom Vas pozivamo na jedinstvenu manifestaciju okupljanja Srba iz dijaspore u organizaciji Ministarstva za dijasporu i Privredne komore Srbije, koja će biti održana u Beogradu, od 25-28. juna 2005. godine u Sava Centru sa početkom u 10 časova. Na Vidovdanske dane dijaspore u Srbiji pozvani su naši istaknuti privrednici,...
Balkan Azur je Srpskoj dopunskoj školi stavio na raspolaganje svoje prostorije u kojima se subotom održava škola Večeras predstavnici udruženja Balkan Azur iz Kana na Azurnoj obali prave veliku žurku i slave treći rođendan svoga društva. Od 19 časova vrata će biti otvorena za sve ljude dobro volje koji će sa članovima slaviti i ujedno

Ne razmišljam o povratku u Srbiju

Foto: Anja Krnetić Anja Krnetić je rođena u Minhenu 1995. godine. Svoje detinjstvo je provela u Novom Sadu gde je i upisala studije arhitekture. Nakon godinu dana studiranja u Novom Sadu odlučila je da svoje studije nastavi u Austriji i ostvari svoju želju za životom u inostranstvu. Beč je samo prvi korak ka tome. „Želju da odem u inostranstvo imala sam oduvek. Moja priča je takva da sam se spletom okolnosti rodila u Minhenu, a da su se moji vratili u Srbiju dok sam ja još uvek bila beba. Tako sam u detinjstvu imala priliku da posećujem Minhen i bila zaljubljena u grad, način života, kulturu pa čak i zvuk nemačkog jezika, iako ga nisam razumela“, rekla je Anja. „Kada sam posle završene prve godine fakulteta u Novom Sadu odlučila da odem u inostranstvo, otići u Minhen na studije nije bilo tako lako. Opcija studiranja u Beču bila je izvodljivija, tako da sam ja došla u Beč sa namerom da kada se stvori prilika, odem u Minhen“, istakla je Anja. Foto: Anja KrnetićPrvi dani u Beču bili su jo..
DOSSIER NOVI.BA Sarajevo u NDH: Vrijeme kad se kafa pila na Obali Adolfa Hitlera, a šetalo Musolinijevim šetalištem… 10.04.2016 – 22:01 | Vijesti Aktuelno Novi.ba, povodom 75 godišnjice proglašavanja NDH, pokreće jednu od najvećih tabu tema istorije glavnog grada BiH, a to je razdoblje Drugog svjetskog rata, odnosno gradskog života u...