Na sceni od pete godine

Postoje muzički umetnici iz Srbije koji se korak po korak probijaju na međunarodnu scenu, ali postoje i oni kojima je talenat u startu viza za ceo svet. Jedna od tih je violončelistkinja Irena Josifoska, koja je do sada osvojila više od 50 domaćih i međunarodnih nagrada. Irena je talenat i porodičnu muzičku tradiciju nadogradila velikim radom. Posle Muzičke akademije u Novom Sadu i četiri godine studija u Detmoldu, sada je na master studijama u glavnom gradu Nemačke. – Rođena sam u Subotici, ali sam odrasla u Novom Sadu, gde sam išla u osnovnu i srednju muzičku školu. Majka mi je sve vreme bila i profesor u muzičkoj školi. Dve godine sam studirala na Muzičkoj akademiji u Novom Sadu, a onda sam otišla na studije u Detmold kod poznate profesorke Ksenije Janković. Od oktobra sam kod jednog od najvećih profesora za violončelo, Jens-Petera Majnca na Univerzitetu umetnosti u Berlinu – priča nam devojka kojoj su svi u porodici muzičari. Pred publiku bez treme Kaže da je sve krenulo od dede k..
Pravi prijatelji uvek su uz svoj klub, a tako je i sa Jedinstvom iz Švehata, koji je u nedelju okupio one najvernije. Predsednik najstarijeg kluba na teritoriji Donje Austrije Krsta Petrišorević priredio je najavljeno druženje uz kulinarski specijalitet - kuvani kupus sa jagnjećim mesom.

MLADOM PRIJATELjU IZ NEMAčKE

Pre nekoliko sedmica dobili smo Vaše pismo iz zemlje koja nam nikad dobro nije mislila, niti nam je ikada išta dobro učinila. ‘‘Ironijom sudbine’‘, međutim, ona je i danas stanište bezmalo milionu Srba, privučenih njoj razlozima kojih je bar koliko i njih.No, da ne bi bilo ono ‘‘rugala se...

Nikola Tesla današnjice

Ono što je za svoje vreme u istraživačkoj sferi električne energije i elektrotehnike Americi i celom svetu značio Nikola Tesla, to je danas dr Slobodan ćuk, istraživač i naučnik, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Kaliforniji i vlasnik kompanije "Tesla Co"" u Irvinu, kalifornijskoj Silikonskoj dolini. Popularnost dr Slobodana ćuka,...
Episkop istočnoamerički Irinej uputio je pismo državnom sekretaru SAD Entoniju Blinkenu povodom otvorenih progona prištinskih vlasti nad Srpskom pravoslavnom crkvom na Kosovu i Metohiji, a posebno manastirom Visoki Dečani, objavila je Eparhija istočno-američka na svom sajtu. Vladika je u pismu poslatom 7. februara, Blinkenu skrenuo pažnju da se ove godine navršava šest godina od donošenja pravosnažne presude najviših sudskih vlasti u Prištini, kojom se ispravlja istorijska nepravda i vraća oteta zemlja Manastiru Visoki Dečani, a koja do današnjeg dana ostaje nesprovedena. Istakao je da, štaviše, zvaničnici u Prištini javno odbijaju da tu sudsku odluku sprovedu zato što je u pitanju Srpska pravoslavna crkva. U saopštenju se podseća da je vladika Irinej proteklih godina često apelovao i lično se zauzimao u američkoj javnosti za zaštitu prava i osnovnih ljudskih sloboda sveštenstva, monaštva i vernika Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji. Чланак Vladika Irinej pisao Blinkenu z..

Za svakoga imao toplu reč

Mićo Ćetković, šef Predstavništva Republike Srpske u Štutgartu za „Vesti“ kaže da je sve naše zemljake u tom gradu i pokrajini Baden Virtemberg duboko potresla vest o upokojenju patrijarha srpskog Irineja. – Sada nekoliko dana posle sahrane možemo da kažemo da su ovo teški dani za sav srpski rod pa ma gde on bio. Patrijarh Irinej nam je u amanet ostavio da se što više sabiramo da branimo i Republiku Srpsku i Kosovo i Metohiju. Vaša svetosti počivajte u miru i neka vam je večnaja pamjat – poručuje Ćetković. On podseća i ističe da je Predstavništvo Republike Srpske u Štutgartu ponosno što je imalo čast da 2013. godine na proslavi Dana Republike Srpske, bude domaćin patrijarhu Irineju i visokim predstavnicima Republike Srpske. – Patrijarh Irinej je svečani ručak i vreme posle ručka proveo u višesatnom druženju sa prisutnim gostima i našim narodom. Upečatljive su njegove reči koje i danas pamtimo u Štutgartu da „ovoliko naroda okupljeno na jednom mestu retko viđam i po Srbiji. To je vrlo..
Dopunska škola u Berlinu je Međunarodni dan maternjeg jezika obeležila snimanjem filma o tome kako se srpski jezik uči u dijaspori i kroz druge zanimljive aktivnosti. Nastavnice Mirjana Stefanović i Milana Rakić su na časovima razgovarale sa učenicima o važnosti učenja, očuvanja i daljeg prenošenja srpskog jezika, kao i o značajnim ličnostima, koje su dale veliki doprinos razvoju srpskog jezika i književnosti.

Ponosno da čuvamo običaje

Lična arhiva Stanković sa članovima KSD Bambi Aleksandar Stanković, predsednik Austrijskog saveza srpskog folklora, čestitao je Božić svim Srbima u Austriji i sunarodnicima u matici. – Ovi dani praznika su vreme kad se porodica okuplja uz brojne tradicionalne običaje. Posebno sada u ovo nemirno vreme, kada nam je mir potrebniji više nego ikad, neka nas