Kulturno-umetničko društvo Zlatni opanak iz Berlina uspešno je organizovalo veliku folklornu manifestaciju Igrom do ljubavi. Sala u Falkenzeu, nadomak Berlina bila je puna gostiju, a u programu su učestvovali KUD Sloga iz Vićence i Srpski kulturni centar iz Ofenbaha.
Ceo Brandenburg (pokrajina koja u potpunosti okružuje Berlin), inače retko naseljen strancima, ovog puta orio se od srpske muzike. Publika je bila oduševljena sadržajnim i veoma dobro uvežbanim nastupima folklornih ansambala, a posle toga u kolo se uhvatio i najveći broj prisutnih u sali, pa je veselje nastavljeno do duboko u noć.
Pozdrav publici: Domaćini i gosti na bini
Kad su zvanični nastupi završeni, Milena Vojkić, predsednica Zlatnog opanka, najzad je mogla malo da odahne i opusti se posle brojnih dana ozbiljne organizacije. Dodatnu muku je imala i zbog lažne dojave o podmetnutoj bombi na pruzi koja vodi iz Berlina ka ovom delu Brandenburga. To je česta pojava u Berlinu, ali je ovog puta otežala saobraćaj i dolazak..
Mape o zaštićenoj svetskoj kulturnoj baštini, na kojima je navedeno da su manastiri na Kosmetu srpsko nasleđe, neki su panično sklanjali, a jedno pismo govori da se o njima brine parlament KosovaJoš jedan napad na naša kulturna dobra na Kosovu i Metohiji ovih dana, kao što smo juče pisali,...
Jedan muškarac je teže povređen dok je večerao sa jednom ženskom osobom u restoranu u desetom pariskom arondismanu. Njega su napale maskirane osobe i nanele mu povrede opasne po život.
Dva maskirana napadača su upala u restoran jedan sa mačem i drugi sa mačetom i naneli teške povrede žrtvi po glavi i ruci. Žrtva je prebačena u bolnicu a napadači su pobegli.
Istraga koja je u toku pokazuje da se najverovatnije radi o neraščišćenim računima među ljudima iz Šri Lanke.
Da ste samo pre nekoliko dana nekoga od brojnih Srba koji žive u Štutgartu i okolini upitali ko je Nenad Janković, malo ko bi uspeo da vam da tačan odgovor. Razgovor bi se, verovatno, završio protivpitanjem –ko to beše. Ali, kada je Srpska akademska mreža „Nikola Tesla“ iz Štutgarta oglasila da je u goste pozvala čuvenog muzičara, kompozitora, tekstopisca, glumca, scenaristu –ukratko čoveka univerzalnih, gotovo genijalnih sposobnosti dr Neleta Karajlića, mnogi su pogledali Vikipediju da vide ima li dr Nele zaista doktorsku titulu! Naravno, saznali su da je to njegovo umetničko ime a ujedno videli su i njegovo pravo ime. Cilj posete dr Neleta Štutgartu, u kome je boravio prvi put iako je već boravio i muzicirao u više nemačkih gradova kao i u preko 50 držva širom plnete, bila je promocija njegove knjige „Fajront u Sarajevu“ koju je izdala naša kompanija Novosti. Čim se pročulo da dolazi Nele Karajlić, nastala je trka za kartama za pozorište „Tribina“ u centru Štutgarta. To kultno pozorište sa oko 200 sedišta bilo je premalo da primi sve zainteresovane, pretežno mlade ljude, željne da vide i čuju autora. Tražila se karta više, a organizator je bio primoran da u salu unese dvadesetak dodatnih stolica. Ipak su mnogi ostali napolju. Gost je puna dva sata odgovarao na pitanja koja mu je u ime organizatora postavljao Dragoslav Ružić. Ticala su se gotovo celog umetničkog stvaralaštva, njegovog života u rodnom Sarajevu, prelazak u Srbiju, knjige… Umetnik se zahvalio kompaniji Novosti koja mu je omogućila izdavanje knjige, njegovog prvenca pisanog u dugim, kako reče besanim noćima, dodavši da je to bio težak rad pun znoja i muka kako staviti na hartiju bar deo njegovog burnog života. Neka su pitanja bila pedugačko formulisana i ne toliko profesionalna, neka su se ticala i politike, pitnja migranata itd. Na sva pitanja je dr Nele imao veoma duhovite, često, recimo slobodno, urnebesne odgovore koje su posetioci ove književne večeri uz salve smeha pozdravljali burnim aplauzima. Pošto se organizator potrudio da i pitanja i odgovori dr Neleta budu prevođeni na nemački jezik jer su se u publici našli i Nemci, moramo pomenuti, da se i gospođa prevodilac dobro oznojila, tražeći adekvatnane reči za prevod mešavine žargona jezika Sarajeva a sada i Beograda. Autor je pomenuo da je njegova knjiga prodata u preko 100.000 primeraka i da se sprema da napiše knjigu sa temom o Beogradu. Naveo je da će biti razgovora da se „Fajront u Sarajevu“ izda na nemačkom jeziku. – Ja već u naslovu ove knjige imam reči iz tri jezika, rekao je duhoviti dr Nele Karajlić. -Sarajevo je bošnjački, fajront dolazi iz nemačkog a ono „u“ je iz hrvtskog jezika. Tako je, tipično Nele, aludirao duhovito na nemila događanja u susednoj državi. Posle prezentacije knjige, sledilo je uobičajeno signiranje kupljenih primeraka i fotografisanje sa autorom. Iz brojnih razgovora sa posetiocima književne večeri smo čuli da će im susret sa dr Neletom Karajlićem ostati u lepom i trajnom sećanju.
Nakon trodnevnog rada na 12. Konvenciji Kongresa srpskog ujedinjenja, razgovaramo sa predsednikom ove organizacije, Miroslavom đordevicem, koji ne krije zadovoljstvo efikasnošcu skupa.
- Vec smo rekli da je novi pocetak veoma važan i za nas u dijaspori, i za našu maticu. Postavljali smo dovoljno koloseka, voz je spreman da krene,...
U proteklih nekoliko dana, od kada su na snazi zadate mere sigurnosti zbog opasnosti od širenja virusa Korona, predstavnici lokalnih vlasti iz redova srpske nacionalne manjine redovno obilaze najugroženija domaćinstva u svim opštinama širom Hrvatske. Cilj je prvenstveno da niko ne ostane bez lekova i najosnovnijih životnih namirnica, ali i da znaju da ni u ovoj situaciji nisu sami, poručuje zamenica načelnice Gračaca Rajka Rađenović.
– U kratkom roku obišli smo dvadesetak sela sa Gračačke strane i okoline Srba, od Bruvanjskog Rudopolja, Tomingaja, Deringaja, Bruvna, Ličke Kaldrme i Tiškovca do Graba, Velike Popine i Neteke. Potrudili smo se da paketi koje je obezbedilo Srpsko Narodno Veće iz Zagreba, stignu do svih ljudi kojima je takav vid pomoći u ovom trenutku neophodan. Radi se uglavnom o ranjivim grupama, o starijoj i samačkoj populaciji, ali i onima srednje životne dobi koji imaju teško zdravstveno stanje. Svi oni su najčešće ili bez primanja ili žive od socijalne pomoći. Čak i ..
Deca...
Nemci za Kosovo-polje imaju od davnih vremena svoje ime Amzelfeld (Amselfeld), što je doslovni prevod srpskog naziva Kosovo polje, nastalog po crnoj ptici kosu (nemački - amsel). Tako ga katkad i obeležavaju na geografskim kartama. Za razliku od Nemaca, Albanci ni do danas nisu stvorili svoje ime za ovu...
Novi Zakon o strancima, koji je stupio na snagu 1. januara ove godine, roditeljima koji su se trajno naselili u Austriji pre 1.1.1998. godine, a podneli su zahteve za doseljavanje svoje maloletne dece, donosi novu nadu. Naime, do sada su drzavljani zemalja izvan EU mogli dovesti samo decu ne...
Krenula...