Ovih dana sve je stalo. Osim nekih nužnih životnih potrepština, kao što su hrana i medicinske usluge, u svim ostalim sferama našeg društva radi se smanjenim intenzitetom ili je sve potpuno ugašeno.
U Australiji, baš kao i u otadžbini i širom sveta, stopirana su i sva kulturna dešavanja, pa i pozorišna scena. Kao što znamo, svaki teatar ima posebnu moć interakcije, koja nije tako izražena u nekim drugim granama umetnosti, kao na primer filmskoj. Pozorišni komad nam daje neverovatan doživljaj kroz razmenu energije sa glumcima na daskama koje život znače. Kako se kulturni život u poslednjih nekoliko nedelja ugasio, za sve to smo ostali uskraćeni.
Tim povodom razgovarali smo sa glumcem Borisom Mitrovićem, koji se prošle godine nastanio u Sidneju i pojačao jedino srpsko pozorište na Petom kontinentu – „Pilipenda“. Ovaj umetnik, koji je diplomirao glumu u klasi profesora i starijeg kolege Nebojše Dugalića, izuzetno je aktivan i sada. Boris živi za glumu i teatar. Sa nama je podelio utiske o..
Kada je nedavno objavljena lista rangiranja najcitiranijih naučnika u svetu za 2019., koju objavljuje Univerzitet „Stenford“, na njoj su se našla imena čak 64 naučnika iz Srbije. Prof. dr Jelena Kotur Stevuljević je ponosna što je i njeno ime na toj listi.
Kao što se u sportu broje bodovi, pehari i medalje, tako i u nauci postoje jasne metodologije rangiranja postignutih rezultata. Uspešnost jednog naučnika meri se i uticajem njegovih radova na radove drugih autora u određenoj naučnoj oblasti. Zbog toga je važno koliko puta je rad nekog autora pomenut, tj. citiran. Njeni radovi citirani su 1485 puta. Na pomenutoj listi od 64 naučnika iz Srbije je 18 žena, a među njima je i Jelene Kotur Stevuljević, redovna profesorka Farmaceutskog fakulteta u Beogradu na Katedri za medicinsku biohemiju, piše “Blic Žena”.
– Neobično je kada se oko nauke digne takva prašina. Odjednom je zanimljivo što nas ima toliko i što, kako je publikovano, spadamo u dva odsto najuticajnijih naučnika u svetu. Naravn..
Od samog početka primene rigoroznih odluka federalne vlade u cilju sprečavanja širenja pandemije virusa Covid-19 i mnoge sportske organizacije, društveni i penzionerski klubovi, ali i srpske crkve, bili su prinuđeni da privremeno prekinu rad.
Gotovo dva meseca kasnije rigorozne mere su i dalje na snazi, a posledice na mnogobrojne organizacije, ne samo u našoj zajednici, već sada su vidljive. Mnogima će biti potrebna velika pomoć zajednice ili države da bi ponovo počeli sa radom. Federalna vlada, ali i vlade australijskih država, još uvek nisu najavile bilo kakvu pomoć namenjenu oporavku etničkih, kulturnih ili sportskih organizacija.
Dok se nalaze u nekoj vrsti hibernacije, čekajući na neko bolje vreme bez korona virusa, na adrese klubova uredno stižu računi za vodu, struju, neplaćene rate za kredit se gomiljaju, a banke ih sigurno neće zaboraviti.
Sve više narudžbina
U Srpskom centru u Kizborou su odlučili da pokušaju da nešto sami urade, kako bi došli do preko potrebnog novca za o..
U pariskom životu naših aktivista duvaju novi vetrovi. Ta činjenica potvrđena je na nedeljnoj Trećoj skupštini dijaspore pariskog konzularnog područja, kada je iz svake tačke dnevnog reda provejavala namera da se samo konkretno predlaže i radi za naše dobro.Skupština je održana u prostorijama Kulturnog centra Srbije i Crne Gore....
Tokom nedavne posete zamenika ministra kulture i medija Jovana Despotovića i Milosava Marinovića Temišvarskoj eparhiji, sa rumunskim vlastima dogovorena je restauracija manastirske Crkve sv. đorđa u Temišvaru. Tim povodom razgovarali smo sa Jovanom Despotovićem, koji je u ministarstvu zadužen upravo za kulturnu baštinu. Prema njegovim rečima, delegacija je, sem...
Z. Vicelarević Brojni vernici iako je radni dan: Liturgija u svetinji na Galusu Praznik Preobraženje, kada se Hristos na gori Tavor preobrazio pred apostolima, Petrom, Jakovom i Jovanom i pokazao slavu svoju, proslavljen je i u hramu Vaskrsenja Gospodnjeg u Frankfurtu. Iako je Preobraženje ove godine bilo na radni dan, a mnogo našeg naroda je
Slobodarska partija Austrije (FPOe) odala je, proteklog vikenda, počast Paulu Štadleru, predsedniku 11. bečke opštine Simering.
Povodom pet godina od dolaska FPOe na vlast u Simeringu održana je proslava na koju je došao sam vrh stranke, od lidera Norberta Hofera, do Dominika Nepa, nosioca liste na bečkim izborima.
Članovi FPOe Simering, među kojima je bio i poslanik srpskog porekla Nemanja Damnjanović, na trgu ispred opštine su dočekivali goste. Pored Štadlera, slavljenika tog dana, kao i visokih gostiju, najviše interesovanja bilo je upravo za razgovor i fotografisanje sa Nemanjom, koji je doprineo odličnom petogodišnjem radu FPOe u Simeringu.
Premijera: Izvođenje pesme posvećene Štadleru
Na proslavi je vrh FPOe ukazao na brojne promene nabolje koje su se dogodile sa Štadlerom. Naime, Štadler je posle decenijske vladavine socijalista, preuzeo opštinu koja je grcala u dugovima, suočavala se s propadanjem i getoizacijom. Štadler je budžet opštine doveo u red, doprineo izgradnji Sime..
Još jedno nezaboravno veče priredio je Saša Matić u Adelajdu. Koncert kojim je označio početak australijske turneje održan je u petak uveče u klubu Black Bull u centru grada, a Saša je još jednom na sceni pokazao da ga s pravom smatraju za veliku zvezdu i jedno od najvećih imena srpske muzičke scene.
Matić i njegov bend dočekani su gromoglasnim aplauzom i ovacijama publike u prepunom klubu. Saša se zahvalio na srdačnoj dobrodošlici i obratio publici:
– Mnogo toga se promenilo od kako sam bio ovde pre nekoliko godina, a jedino što se nije promenilo to ste vi. I dalje ste ostali najbolji na svetu, da znate. Drago mi je što smo ponovo ovde u Australiji i u Adelajdu sa vama. Čast nam je i zadovoljstvo da ponovo pevamo i sviramo za vas – poručio je pevač.
Publika je ceo koncert ispratila na nogama, igrajući i pevajući sve pesme. Ređao se hit za hitom, što stare, što nove numere, koje su bez razlike izazivale bujice osećanja i talase euforije. Svaka pesma je bila puna emocija, duše, iskren..
Hramom Sabora Srba svetitelja u Štutgartu, u nedelju 14.jula 2024. odzvanjala je pesma „Ovo je Srbija” u izvođenju učenika dopunske nastave na srpskom jeziku Ministarstva prosvete Republike Srbije i crkvene pevačke grupe Simoniti. Zvuci pesme su probudili emocije kod svih prisutnih. Na samom početku, toplu dobrodošlicu i mudre reči svima prisutnima uputio je protnamestnik-stavrofor Borislav
Jedna od znacajnih tema ovogodišnje Konvencije Kongresa srpskog ujedinjenja bila je i uloga naše diplomatije u svetlu novih odnosa i otvaranja matice prema svetu, znacaja diplomatskih aktivnosti u Vašingtonu i uloge koju i na tom polju može imati srpska dijaspora.
Medu ucesnicima u razgovorima bio je i ambasador Savezne Republike...