Strelci iz ovog mesta uvek su ostvarivali dobre takmičarske rezultate i bili prepoznatljivi u okruženju. Ljubav prema ovom sportu prenošena je sa generacije na generaciju, a tako je bilo i u porodici Manojlović. Rajko je sa ovim sportom zarazio Alena, a ovaj dalje svog sina Aleksu. Upravo smo zbog jedanaestogodišnjeg Alekse posetili osječku streljanu na Pampasu gde poslednjih godinu dana svake subote trenira u okviru Gradskog streljačkog društva 1784 Osijek. Pod budnim oko trenera Gorana Blaževića vežbao je Aleksin juniorski tim u kojem su pored njega još i Toni Gudelj i Janoš Karakaš. Aleksa je među njima ubedljivo najmlađi i najmanji, a kada je ekipa stala na mesta za gađanje i kada je mašina iz rova počela da izbacuje golubove, naizgled krhki dečak bio je potpuno ravnopravan sa svojim kolegama u pogađanju glinenih meta. – Mlad je i perspektivan, a jako mi je bitno i to što on ima dobar pedigre. Njegov tata i deda gađaju glinene golubove, a osim toga imaju i streljanu u svom mestu...
Miro Cerar, predsednik Vlade Republike Slovenije (arhiv Štajerske novice-foto: Rade Bakračević) New York, 21. september 2017 Gospod predsednik, gospod generalni sekretar, vaše ekscelence, spoštovani delegati, gospe in gospodje! Dovolite mi, da najprej čestitam njegovi ekscelenci Miroslavu Lajčáku ob izvolitvi za predsednika 72. zasedanja Generalne skupščine Združenih narodov in mu zaželim veliko uspeha pri opravljanju te funkcije. Gospod predsednik, računate lahko na polno podporo Slovenije. Dovolite mi, da se zahvalim dosedanjemu predsedniku 71. zasedanja, njegovi ekscelenci Petru Thomsonu za njegov pomembni prispevek k delu Generalne skupščine v preteklem letu. Čestitam tudi njegovi ekscelenci Antóniu Guterresu ob izvolitvi za generalnega sekretarja. Pohvaliti moram njegovo odločnost pri spodbujanju Združenih narodov, njihovih vrednot in ciljev ter njegovo neutrudno prizadevanje za krepitev te organizacije. Vaše ekscelence, svet se še naprej sooča z izzivi pri vzpostavljan..
Najveća Ozi avio-kompanija Kvantas ne očekuje da će nastaviti međunarodna putovanja, osim do Novog Zelanda, pre kraja oktobra 2021. Ovaj rok je postavljen imajući u vidu nameru vlasti da bi do tada celokupno australijsko stanovništvo trebalo da se vakciniše protiv kovida. Sve karte koje su prodate u januaru za letove od 1. jula do 31. oktobra ove godine biće refundirane. Prvi čovek Kvantasa Alan Džojs kaže da je od januara do sada zabeležen “ogroman porast slučajeva virusa korona širom sveta i da su se pojavile nove verzije virusa“. To je, prema njegovim rečima razlog zašto su međunarodni letovi otkazani do kraja oktobra. Osim toga, očekuje se, kako je rekao Džojs, da će do kraja oktobra stanovništvo biti vakcinisano, što će omogućiti pokretanje međunarodnog saobraćaja i mogućnost da građani Australije ponovo nesmetano putuju u inostranstvo. Imunizacija u Australiji je tek krenula, s tim da Vlada očekuje da će vakcine biti dostupne svima koji žele da se vakcinišu zaključno sa okto..
Već pet godina, odnosno od 2015. godine, baranjski kulen nosi i plavu EU markicu zaštićenog geografskog porekla kojom je označeno tek nekoliko autohtonih proizvoda iz Hrvatske. U Baranji čak postoji i selo kulena, Jagodnjak, na čiju se manifestaciju pod nazivom „Kulenijada“ iz godine u godinu okuplja stotine kako domaćih tako i inostranih proizvođača kulena. Zbog svega navedenog sjajnu priču oko proizvodnje kulena u Baranji gradski oci Belog Manastira odlučili su da i dodatno promovišu kroz projekat nazvan „Kuća baranjskog kulena“ zbog kojeg je svojevremeno u Branjinom Vrhu, prigradskom naselju Belog Manastira, kupljena jedna porodična kuća. Ideja vredna 12,5 miliona kuna odobrena je u sklopu Intervencijskog plana Grada Belog Manastira, a iznos bespovratne pomoći vredan je 10,6 miliona kuna. Kuća baranjskog kulena logičan je sled dugogodišnje tradicije, ako se ima u vidu da je u jedinom baranjskom gradu smeštena i najjača domaća industrija kulena. Podsetimo, industrijska proizvodnja..
Biznismen. Roden ‘36. na Dorcolu. Diplomirao prava u Beogradu, prirodne nauke na „Berkliju“, menadžment u San Francisku. Magistrirao na „Standfordu“. Direktor je osiguravajuceg društva „Capital Guaranty Spanec Inc.“ i osnivac „American Express Variable Annutz Inc.“ - banke za jugositocnu Evropu. Prvi je predsednik Kongresa srpskog ujedinjenja. Njegovo ime je...

Dve decenije Srbima na usluzi

Svečanim osvećenjem kancelarija Srpskog socijanog servisa iz Sent Albansa započela je nova faza u radu dobrotvorne organizacije, koja više od dve decenije pomaže naše doseljenike u Melburnu, posebno penzionere, bolesne i socijalno ugrožene članove zajednice.

Za slogu i duhovnu snagu

U Novogracanickoj eparhiji ima vise od 50 parohija, od tog broja veci deo je organizovan u crkvene opstine, sa velikim crkvama i salama, neke crkve su misionarskog karaktera i sa manjim brojem nasih ljudi. Ja sam Vladika u Novoj Gracanici od 1999.godine kao stalni episkop, ali ovde sluzim od...
26.03.202126.03.2021 Druženje i recitovanje učenika iz Pariskog regiona i Orleana sa drugarima iz Kuršumlije, Lađevaca, Valjeva i Krupnja Foto: arhiva Srpska škola u Francuskoj Obeležavanje Svetskog dana poezije promovisanjem poezije i umetnosti obeležen je druženjem đaka Srpske dopunske škole Pariskog regiona sa svojim drugarima iz Kuršumlije, Lađevaca, Valjeva i Krupnja u Srbiji. Veče poezije organizovale su, uz saglasnost i podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, nastavnice dopunske nastave na srpskom jeziku u Pariskom regionu: Tamara Nacik, Milija Jevremović, Katarina Strailović, Ljiljana Simić i Slavica Milić, uz podršku koordinatoroke Srpske dopunske škole Blaženke Trivunčić. Vannastavna aktivnost „Upoznajmo se kroz stih”, pored obeležavanja Svetskog dana poezije imala je za cilj da se razvije veština interpretacije pesme i sposobnosti njenog razumevanja, da se neguje ljubav prema srpskoj pesničkoj reči, zatim da se povežu vršnjaci iz Paris..

Svi pevali sa klovnovima

Lična arhivaVOZIĆ: Mališani se brzo uključili u predstavu Prošle nedelje su deca i odrasli imali priliku da u Crkvenom domu “Sveti knez Lazar”, pri hramu Svetog Georgija u Osnabriku, posle nedeljne liturgije uživaju u svojevrsnoj pozorišnoj predstavi. Ovo zadovoljstvo su im priredila dva mlada glumca, Dejan Jelić, glumac i muzičar, i Milan Dimić, magistar glume

Lica zavicaja

LJubitelji fotografije u Kičineru imali su nedavno priliku da u sali pri crkvi Svete trojice vide izložbu fotografija Rada Prelića, fotoreportera Tanjuga.Lica i predeli na ovim fotografijama iz ruralnog dela Raške oblasti mnoge su podsetili na zavičaj jer većina ovdašnjih Srba - novokanađana rodom je iz krajeva koji liče...