Akademski, ali i amaterski slikari iz Zagreba, Karlovca, Jastrebarskog, Rijeke i Slovenije uputili su se u subotu 10. oktobra u ovo mesto u Primorsko-goranskoj županiji kako bi motivisani gorskim i šumskim prizorima nacrtali nova umetnička dela.
– Ova likovna kolonija se inače naziva „Moravička jesen“ jer obično se svake godine održava prvog vikenda u desetom mesecu. Motive sami odaberemo, često su to naši moravički motivi jer je ovde jesen lepa pa se uglavnom slikaju pejzaži – započinje predsednik moravičkog pododbora Prosvjete Novica Vučinić.
Specifičnost ovogodišnje likovne kolonije je da su učesnici po prvi put crtali i Jadransko more, koje se nalazi blizu Moravica.
– U organizaciji kolonije nam pomaže i Primorsko-goranska županija sa finansijskim sredstvima pa smo zato na slike dodali i malo mora jer su nam prigovarali zašto samo slikamo šume, ako se već županija naziva Primorsko-goranska pa smo ovaj put imali i zaista lepe radove sa šireg riječkog područja – kroz smeh priča Vu..
Prošle godine Ministarstvo nauke i obrazovanja Hrvatske donelo je pravilnik o nagrađivanju učitelja, direktora i stručnih saradnika u sistemu vaspitanja i obrazovanja čime je započelo i dodeljivanje nagrada za najbolje vaspitno-obrazovne radnike. Osnovna ideja bila je da se svake godine nagradi 500 najboljih kako bi na taj način motivisali sve zaposlene u prosveti da rade bolje, a što bi doprinelo da se podigne i kvalitet nastave.
Prošle godine jedini nagrađeni prosvetni radnik iz redova srpske zajednice bio je bibliotekar iz OŠ Negoslavci Bojan Lazić koji je nagradu osvojio i ovoga puta.
– Tada je nagrađeno dva bibliotekara iz naše županije, a ove godine nas je ukupno četiri. Anita Tufekčić iz Gunje i ja nagradu smo dobili i prošle godine, a pored nas dvoje ove godine nagrade su dobili i bibliotekarke Marija Bratonja iz Ekonomske škole u Vukovaru i Biljana Krnjajić iz OŠ Siniša Glavašević. Sa područja naše županije nagrađeno je ukupno sedamnaest vaspitno-obrazovnih radnika, ako se n..
Riječki pododbor SKD „Prosvjeta“ organizator je manifestacije koja će trajati više dana, a koja se sastoji od nekoliko različitih programa. Na svečanom otvaranju manifestacije nastupio je Ansambl narodnih igara SKD „Prosvjeta“ iz Vukovara, Srpsko kulturno društvo „Vreteno“ iz Rijeke kao i vokalni solista Živojin Jergić uz pratnju Tamburaškog orkestra vukovarske Prosvjete.
– Radi se u nizu manifestacija koje organizujemo na način da traje oko mesec dana, a da obuhvaća srpski etno identitet. Program se nastavlja 24. oktobra takođe jednim kulturno-umetničkim programom, a pokušaćemo napraviti i nekoliko izložbi lokalnih umetnika koji se bave slikarstvom ili fotografijom. Organizovaćemo i nekoliko kulturnih večeri sa našim književnicima, ali zbog situacije sa pandemijom koronavirusa nismo sigurni kada ćemo dobiti termin – priča o planovima za ovogodišnje Dane srpske kulture u Rijeci sekretarka VSNM Primorsko-goranske županije i članica SKD „Vreteno“ Dragica Skorupan.
Upravo zbog bezbednos..
Dvadeset ocenjivača imalo je težak zadatak da proceni kvalitet 202 uzorka meda koji su pristigli sa prostora cele Hrvatske, ali i iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Slovenije i Slovačke. Toliki broj uzoraka je i najbolji dokaz da osvojena zlatna medalja u Vukovaru pčelarima i te kako mnogo znači.
– To najviše govori o nama i o tome da su pčelari prepoznali našu objektivnost. Imamo profesionalne pčelare, pčelare amatere kao i one koji se pčelarstvom bave iz hobija. Svima njima dobra ocena meda koji su proizveli mnogo znači. Profesionalnom pčelaru osvojena medalja znači jer je njome potvrđen kvalitet njegovog meda što se na sajmovima veoma ceni, ali znači i onima koji se pčelarstvom bave samo iz hobija. Od ova 202 uzorka koje smo ovde ocenili oko 54 odsto su zlatne, 30 procenata srebrne, a ostatak su bronzane medalje, i to dovoljno govori, ne o našoj neobjektivnosti, nego o našoj objektivnosti. Nije tako bilo prijašnjih godina, taj odnos bio je u korist bronzanih medalja. Znači da smo ljud..
Udruženje „Čuvari srpskog identiteta“ uspešno je organizovalo šestu po redu kulturnu manifestaciju Festival etno muzike koji poslednjih pet godina u Vukovaru okuplja izvođače izvornih narodnih pesama i igara.
– Večeras imamo pet izvođača koji će publici prikazati veoma kvalitetan program. Sa nama su Etno ansambl „Đurđevak“, vokalni solista Živojin Jergić i tamburaški sastav „Vučedolski zvuci“, pevačka grupa „Naši koreni“ iz Borova, ukrajinsko Kulturno-umetničko društvo „Ivan Franko“ iz Vukovara i plesna grupa „Venera“. Ovo je program koji organizujemo usled nepovoljne epidemiološke situacije i zato je večeras manje publike, ali uspeli smo pripremiti veoma lep program zahvaljujući našim gostima- priča predsednik Udruženja „Čuvari srpskog identiteta“ Dragan Todić.
Ove je godine održavanje svake manifestacije neizvesno, jer svako organizovano i masovnije okupljanje zavisi od epidemiološke situacije. Međutim „Čuvari srpskog identiteta“ uspešno su realizovali sve planirane aktivnosti i pr..
Đorđe Jagnić je u Pakracu osnovao Prvu srpsku štedionicu i u Austro-Ugarskoj monarhiji se zalagao za širenje srpskih zemljoradničkih zadruga. Među prvima se priključio Privredniku i bio je član Patronata dobrotvora ovog srpskog društva. Zahvaljujući njemu na izučavanje zanata i trgovine iz pakračke eparhije poslano je preko 2.000 dece. I svoju kuću u Pakracu, na Trgu bana Jelačića 18 poklonio je Privredniku.
Pomen Đorđu i Anki Jagnić služio je paroh pakrački Đorđe Teodorović, a buket cveća na njihov grob položila je stipendistkinja „Privrednika“ Biljana Sudar.
– Pakrac i njegovi građani trebaju čuvati sećanje na naše nekadašnje sugrađane, a posebno na porodicu Jagnić koja je zajedno sa eparhijom doprinela velikom broju školovane dece u prošlosti. Sada, u ovom vremenu „Privrednik“ radi veliku stvar i potrebno je pomoći da se što više naše dece i studenata pomogne u školovanju – rekao je tom prilikom zamenik gradonačelnice Pakraca Nikola Ivanović.
The post Sećanje na Đorđa Jagnića (18..
Komemoracija i pomen za 243 srpska civila, koje su 11. oktobra 1942. godine u selu Kukunjevac pobile ustaške vlasti održana je u nedelju, 11. oktobra. Učesnici komemoracije i pomena okupili su se ispred srušene crkve i u koloni se uputili na mesto tog strašnog zločina. Delegacije su položile vence na obnovljeno postolje sa imenima i prezimenima svih stradalnika, njih ukupno 667.
Vence su položile delegacije Požeško-slavonske županije, Grada Lipika, Mesnog odbora Kukunjevac, VSNM-a Lipik, VSNM-a Požeško slavonske županije, Srpskog narodnog veća, VSNM-a Virovitičko-podravske županije, UABA Požega, UABA Pakrac-Lipik i SDSS-a.
Prigodne recitacije izveli su predstavnici UABA Pakrac-Lipik i UABA Požega, a pomen žrtvama služio je episkop pakračko-slavonski Jovan sa sveštenstvom.
Stravičan zločin ustaških vlasti prema srpskom stanovništvu u Kukunjevcu nedaleko od Lipika izvršen je pre 78 godina. Toga dana život je izgubilo 243 civila koje su ustaške vlasti doterale pred tamošnju crkvu, a za..
Policija je podnela dve kaznene prijave državnom tužilaštvu u Osijeku zbog sumnje da su dvojica Negoslavčana 20. novembra 1991. godine na Ovčari grubo fizički zlostavljali veći broj osoba, zarobljenika iz vukovarske bolnice. Tim povodom danas su u Negoslavcima ispred zgrade Opštine konferenciju za medije održali saborski zastupnici Milorad Pupovac i Dragana Jeckov koja je i sama iz ovog mesta.
– Dobrodošli u Negoslavce, selo koje bi trebalo biti poznato po svojem infrastrukturnom napretku, naprednim demografskim merama, po razvijenoj poljoprivredi i mlekarstvu, međutim poznato je samo po ovim poslednjim događajima koji ga kao takvog stigmatizuju. Smatram da je veoma važno reći da je ovaj proces na početku i bez pravosnažne presude ne treba donositi zaključke unapred. Treba dozvoliti da organi donesu svoje odluke i onda te odluke poštovati. Istražnim organima treba omogućiti da svoj posao odrade profesionalno i da ne podležu pritiscima formalnih i neformalnih organizacija i istražilaca..
Kako prenosi mitropolija zagrebačko-ljubljanska prota Pero, kako je često bio nazivan u narodu, upokojio se u 85. godini života u Sisku, gradu kojemu je mnogo dao.
Petar Olujić rođen je 22. maja 1936. godine u Splitu gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Školovanje u bogosloviji Svetog Save u Manastiru Rakovici započeo je 1952. godine, a nastavio je u prizrenskoj bogosloviji koju je završio 1957. godine.
– U čin đakona i prezvitera rukopoložio ga je u Šibeniku Episkop gornjokarlovački i administrator dalmatinski Simeon 21. i 22. septembra 1957. godine. To je bilo prvo rukopoloženje u Eparhiji dalmatinskoj posle Drugog svetskog rata – stoji na sajtu mitropolije zagrebačko-ljubljanske.
Prvu službu na mestu paroha obavljao je u Biskupiji kod Knina, a nakon toga 1963. godine prešao je u Vrliku. Od 1971. godine do odlaska u penziju 2012. služio je kao paroh sisački.
U Sisku je ostao i u ratnim godinama i tu bio jedan od osnivača SKD „Prosvjeta“ i neko ko je ohrabrivao i tešio ljude ..
Izrada pletenih korpi kao uostalom i većine ručno rađenih predmeta za koje kao sirovina služi prirodan materijal, pre svega drvo, danas je gotovo raritetan posao. Jako malo ljudi uopšte zna da radi ovaj posao, sa jedne strane zato što za takve predmete nema više toliko interesa i gotovo da su izašli iz upotrebe, a sa druge zato što su ovakve predmete zamenili neki novi, jeftiniji i brži za izradu, te samim tim pogodniji za komercijalnu upotrebu.
Ipak, još uvek postoje ljudi koji su u stanju da sa svojih deset prstiju naprave pletenu korpu, metlu ili neki drugi predmet koristan za svako domaćinstvo. Jedan od njih je Dmitar Bubalo iz Borova, vremešni starac, vedrog duha, raspoložen za priču, sa željom da znanje koje je stekao u životu prenese i na nekog drugog kako bi se neka zanimanja očuvala u vremenima u kojima sveopšti napredak tehnologije ponekad i nemilosrdno ruši sve pred sobom.
Dmitar Bubalo rođen je u Ličkom Petrovom Selu, mestu nedaleko od Plitvičkih jezera. Rano je ostao bez..