Hrvatska

Večernje Bogosluženje predvodio je protojerej – stavrofor Đorđe Teodorović koji je okupljenom narodu čestitao praznik i upoznao ga sa obnovom hrama i početkom rada zvona. Zvona su popravljena i puštena u rad zahvaljujući pomoći Ivana Bošnjaka, državnog sekretara u Ministarstvu lokalne uprave vlade Republike Srbije, čija porodica i sama potiče iz Donjeg Čaglića. – Ovo lep primer pomoći zavičaju i naše ljude u rasejanju treba podsticati da se sete svog zavičaja i da daju doprinos obnovi crkava i uređenja grobalja jer to je u nekim našim selima jedino što još uvek svedoči o našem postojanju na ovim područjima. Neka se naši zemljaci jave našim sveštenicima ili političkim predstavnicima kako bismo uredili i obnovili ono što su nam preci ostavili – rekao je tom prilikom zamenik gradonačelnice Pakraca Nikola Ivanović koji je prisustvovao večernjem bogosluženju. The post Ponovo zazvonila zvona u Čagliću appeared first on srbi hr.

– Nakon prošlogodišnjih uspješnih organizacija i provedbe Ljetna škola srpskog jezika i kulture na Viru i ove godine se vraća na isto mjesto. Ljetna škola će se održavati u periodu od 19.7. do 31.7.2018. (dvije grupe po sedam dana 19.7. – 25.7.2018. 1 grupa, 25.7. – 31.7.2018. 2 grupa) u odmaralištu „Cvrčak“ na Viru – stoji na stranicama Srpskog narodnog vijeća, a poziv i način prijave prenosimo u celosti: Odmaralište se nalazi izvan naselja Vir, 150 m od mora s vlastitim dvorištem, sigurnim za igru i boravak učenika. Sobe su višekrevetne s pripadajućim kupaonicama. U boravak su uračunata tri glavna obroka i užina. Cilj Ljetne škole je da kod učenika pobudi dodatni interes i obogati spoznaje o kulturi i jeziku našeg naroda, da doprinese očuvanju i razvoju nacionalnog i kulturnog identiteta. Ovakav oblik organiziranog boravka bi učenicima omogućio da steknu nove prijatelje i obogate spoznaje o zemlji svojih predaka. Ljetna škola je namijenjena učenicima od 3. do 7. razreda (prednost i..

Dvadesettrogodišnji Andrej Lazić iz Borova naselja od ostalih studenata s kojima smo razgovarali razlikuje se po tome što je pohađao srednju medicinsku školu u Osijeku, smer laborant, na hrvatskom jeziku i pismu. Kako kaže, tamo nije imao problema zbog svoje nacionalnosti, kao i da je van nastavnih aktivnosti pričao srpskim jezikom. Smatra da je hrvatsko obrazovanje bolje nego srpsko i zbog svega toga imao je želju da upiše Medicinski fakultet u Zagrebu. Nije prošao u Zagrebu pa je upisao Medicinski fakultet u Novom Sadu, smer logoped. Andrej Lazić – Moj primarni plan je da se vratim u Vukovar i da tu radim. Gledam to sa egzistencijalne strane. Veliki sam protivnik odlaska u inostranstvo, ako postoji mogućnost pristojne zarade kod nas. Jedino smatram da me koči situacija u gradu, koja je sve gora, ali bih ipak voleo da ostanem. Do sada sam već, tokom studiranja, dobio ponude za posao u tri državne firme jer je moje zanimanje deficitarno. Još ne bih počinjao da radim jer planiram da up..

Tradicionalni Kros RTS-a je održan u petak 18. maja na Gradskom stadionu na kom se okupilo osamdesetak devojčica i dečaka koji su trčali u nekoliko kategorija. Njih pet ove godine imaće priliku da borave u Kampu za decu iz dijaspore u Svilajncu u Srbiji. Pre starta okupljene učesnike i njihove roditelje pozdravio je predsednik belomanastirskog VSNM-a i zamenik gradonačelnika Belog Manastira Predrag Stojanović. Nakon trka po kategorijama, učesnicima su podeljene zahvalnice, ali i medalje. Toga dana Gradski stadion bio je prepun smeha, radosti i veselja pogotovo onih najmlađih iz vrtića, koji su na licima svojih roditelja i ostalih koji su pratili ovo događanje izmamili osmehe. Nakon podele zahvalnica usledilo je osveženje i okrepa i za učesnike i za njihove roditelje. The post U Belom Manastiru održan osmi Kros RTS-a appeared first on srbi hr.

Nakon uzbudljivog finala u kojem su se sastali timovi Mladosti iz Karadžićeva i BSK-a iz Bijelog Brda titulu prvaka, i to potpuno zasluženo, osvojio je BSK. U regularnom toku utakmice ekipe su odigrale nerešeno 2:2 pa je pobednika trebalo odlučiti pucanjem jedanaesteraca. Junak utakmice postao je golman veterana BSK-a Nikola Vasilek koji je u velikom stilu odbranio jedanaesterac u četvrtoj seriji i tako svojoj ekipi doneo pobedu od 5:3 i titulu. – Na ovom turniru odbranio sam četiri penala jer smo i prethodnu utakmicu takođe pobedili zahvaljujući jedanaestercima. Lepo je kada svom timu donesete pobedu i veoma sam srećan i zadovoljan zbog toga. Nema tu posebne taktike jer do zadnjeg trenutka se ne zna kuda će lopta da krene, treba dosta toga da se poklopi kako bi je golman uhvatio. Po nekim kretnjama, možda naslutim, a malo uticaja imaju i dobri refleksi. Došli smo ovde kao autsajderi, ali imali smo i sreće, a to je nekada presudno – skromno iznosi svoje utiske golman BSK-a. Pobedom ..

Bilten SNV-a u prošloj godini zabeležio je 393 događaja koju uključuju etničku netrpeljivost, reviziju i negiranje istorijskih činjenica, kao i uvrede, pretnje, govor mržnje pa i fizičke napade usmerene protiv Srba u Hrvatskoj. Ovaj broj predstavlja porast u odnosu na 2016. godinu, ali taj porast nije toliko drastičan kao porast beležen ranijih godina, kaže za naš portal autorka Biltena i zamenica glavnog urednika Novosti Tamara Opačić. – Broj od 393 ovakva događaja znači da nije prošao niti jedan dan u prošloj godini u kojem se nije dogodio neki incident sa srpskim predznakom. Broj fizičkih napada je nešto manji nego preklani. U 2017. ih je bilo jedanaest, a u 2016. ih je bilo 16. Najveće povećanje incidenata smo zabeležili u broju uvreda i pretnji upućenih na račun Srba i srpskih institucija, ukupno 107. To je najveći broj do sada zabeležen, ali pretpostavljam da je i taj broj daleko veći, jer se ovih 107 odnosni uglavnom na radnike SNV-a, Novosti i lokalne funkcionere, dok obični g..

Obeležavanje godišnjice opštine Biskupija počelo je svečanom sednicom opštinskog veća, na kojoj je rezimiran dosadašnji program rada, dok su u nastavku prezentovani kapitalni projekti i investicije za naredni period. Održana je i svečana sednica opštinskog veća na kojoj se njen predsednik Dane Berić obratio svim članovima i prisutnim gostima, osvrnuvši se na lik i delo naučnika Nikole Tesle, čiji je datum rođenja ova lokalna zajednica uzela kao svoj dan. Opština napreduje i u teškim okolnostima Sumirajući dosadašnje rezultate u razvoju, osvrnuvši se na period od osnivanja pa sve do danas, načelnik Milan Đurđević, izrazio je zahvalnost prema svima onima koji su učešćem doprineli da Biskupija danas bude jedna od razvijenijih opština u celoj Šibensko-kninskoj županiji. – Dosadašnjim radom i zalaganjem, u svim proteklim mandatima načelnika opštine, trudili smo se da ceo naš kraj postavimo u što bolji položaj. Zajedničkim ulaganjem crpili smo sve dostupne resurse u cilju poboljšanja živo..

Iako jedno selo u dva dela, život je u Gornjoj Suvaji, bar kako i sami meštani kažu, znatno teži i drugačiji, naročito u zimskom periodu. Do samih kuća u gornjem delu sela teško je, pa čak i nemoguće, doći ukoliko za to nemate odgovarajuća motorizovana sredstva; terensko vozilo, traktor ili bager. Najbolje to znaju dve porodice, Kukići i Ćopići, jedine koje i danas žive u Suvaji Gornjoj. Nikola Ćopić, zajedno sa majkom, u svom je selu poslednju deceniju. Tu, kako kaže, žive čuvajući petnestak krava i isto toliko ovaca, zajedno se boreći sa nedaćama kojih je, u ovom mestu, i dalje mnogo. – Zime su ovde jako teške i dugo traju. Visoki snegovi, vejavice, neredovno pročišćavanje puteva koji su ionako u katastrofalnom stanju, čine opstanak teškim i nemogućim. Naroda je malo, gotovo da nas i nema. Majka i ja smo sami u jednom delu sela, pa čovek nema koga ni pozdraviti, sa kim kafu popiti. Ali opet, na početku i na kraju, uvek ističem kako nam je najveći problem za normalno funkcionisanje,..

Đuro Bogunović se u Karin vratio u avgustu 2006. godine. Nakon izbegličkog lutanja po Srbiji, sa troje male dece i suprugom nije imao previše izbora već spakovati u torbu sve što ima i pravac u rodni Karin. Otac mu je, u to doba, već uveliko bio obolio od kancera, pa ni on nije mogao biti sam u Karinu. – Bio sam po celoj Srbiji, svuda se seljakao. Poslednja adresa mi je bila selo Belegiš, opština Stara Pazova. Godinu pre nego što sam se vratio bio sam u poseti ocu. Već tada sam video da ne može više sam, nesrećna bolest je uzela maha i to me je navelo da se vratim i ja sa porodicom. Nije to bila laka odluka, kao što ni sam povratak nije bio lak. Uslova za život nismo imali, novca u džepu malo da bi bilo šta započeli a posla nikakvog – priseća se Đuro. Ipak, vremena ni mogućnosti nije bilo da se o tome razmišlja. Pokrili su se koliko su mogli i izdržali. Otac mu je u međuvremenu umro, a Đuro postao otac po četvrti put. U bolnici u Zadru rodio mu se najmlađi sin. Sam se bori za svoju ..

Prvu letnju školu kaligrafije pokrenulo je i organizovalo Zajedničko veće opština uz pomoć Ministarstva nauke i obrazovanja Republike Hrvatske. Škola je nazvana „Putevima Zaharija Orfelina“, a traje od 9. do 15. jula. Poslednjeg dana biće održana završna svečanost na kojoj će deca izložiti svoje radove i predstaviti sve ono što su tokom trajanja radionica naučila. – Primećeno je da deca u zadnje vreme veoma ružno pišu i da uopšte ne obraćaju pažnju na svoj rukopis usled ove silne tehnike i tehnologije. Zbog toga se osećala potreba da se uradi ovako nešto jer kaligrafija znači lepo pisanje. Zamislili smo da tokom trajanja ove škole napravimo one početne i osnovne korake tako što bi deca uvežbavala ispisivanje svog imena, a onda i rečenica. Te rečenice će saopštavati određene duhovne poruke jer se nalazimo u manastiru – kaže voditeljka radionica Snežana Šević. Polaznike dočekao episkop Učenicima je prvog dana radionica uspešan rad poželeo i novoizabrani episkop Heruvim koji je donedavn..