Čin osvećenja i sečenja slavskog kolača izvršio je prvi paroh vukovarski prota Saša Kuzmanović uz sasluženje paroha sotinskog prote Miladina Spasojevića i drugog paroha borovskog jereja Dragana Serdara.
Domaćin ovogodišnje krsne slave Veća je opština Borovo jer je odluka županijskog VSNM-a da ovo slavlje svake godine bude održano u drugom mestu.
– Prošle godine slava je obeležena u Mirkovcima, a ove smo odlučili da to bude Borovo. Ove godine su i izbori za novi saziv Veća koje će nakon što bude konstituisano doneti odluku koje mesto i crkvena opština će biti novi kum i domaćin slave – objašnjava predsednik županijskog VSNM-a Svetislav Mikerević.
Između dve slave Veće je, pored uobičajenih aktivnosti, u delo sprovelo i dva projekta. Bilo je organizator Dečije olimpijade i manifestacije pod nazivom „Deca pesnici roda svoga“.
– Dečiju olimpijadu finansiralo je Ministarstvo kulture Republike Srbije i na njoj je učestvovalo 150 dece što smatramo velikim uspehom. Na manifestaciji „Deca p..
Kompanija Dental Ant zakupila je na tri godine halu od 800 kvadratnih metara za proizvodnju dentalnih medicinskih sredstava. Hala se nalazi u vukovarskom Poslovnom inovacionom centru (BIC).
Privredna komora Srbije javlja da je ovaj ugovor prvi konkretan rezultat skupa „Investiranje u istočnu Hrvatsku – okvir, mogućnosti i potencijali“ koji je prošle godine organizovala Privredna komora Srbije u saradnji sa Zajedničkim većem opština (ZVO) iz Vukovara, i uz podršku vlada Srbije i Hrvatske.
-Tokom januara 2018. godine predstavnici kompanije „Dental Ant“ su otišli u radnu posetu predstavnicima ZVO Vukovar tokom koje su obišli 3 potencijalne lokacije za investiranje. Nakon toga je usledila i serija radnih susreta predstavnika kompanije, Zajedničkog veća opština Vukovar, grada Vukovara i PKS kako bi se sa uspehom realizovao poslovni aranžman – saopštili su iz Privredne komore Srbije.
U PKS-u izražavaju očekivanja da je realizacija ove investicije u Vukovar samo početak ulaganja srpskih ko..
Iako je od izbijanja ustanka u mestu Srb prošlo sedamdeset i sedam godina događaji iz slavne i slobodarske prošlosti ne smeju biti zaboravljeni, jer u vremenu kada se sve češće propagiraju u ratu pobeđene fašističke ideje vreme je da se zaštite slobodarske tekovine Drugog svetskog rata, poručeno je u Srbu.
– Na događaje iz prošlosti moramo gledati kao na pouke, a događaji iz 1941. mogu biti pouka kakvi odnosi među ljudima mogu biti. Dakle, da ljudi jedni drugima preko noći mogu postati neprijatelji, da susedi preko noći postanu zločinci i ubice i ponašaju se kao zveri, a istovremeno pokazuju da ljudi jedni drugima mogu biti braća, da mogu pomagati jedni drugima, spašavati ih i ginuti jedni zbog drugih. Mislim da je to glavna poruka i pouka ovoga što se danas obeležavalo u Srbu. Odnosi između Hrvata i Srba su bili takvi da smo, na žalost, imali zločine, pokolje, ali takođe imali smo i saradnju, spašavanje i mislim da bi zbog toga i dalje trebali obeležavati današnji dan- rekao je profe..
Ovo selo vekovima je bilo i ostalo sa apsolutnom srpskom većinom. Početkom devedestih Srba je bilo više od 98 odsto. Slično je i danas, samo što je stanovnika neuporedivo manje. O tome svedoči pusta i devastirana školska zgrada te pusti seoski sokaci. Samo još hram Svetog Nikole, sagrađen početkom 17. veka, prkosi vremenu zla, okupljajući pod svojim svodovima preostalo srpsko stanovništvo, a one upokojene zakriljuje u svojoj porti, dajući im večni spokoj. Takav je Vrbnik i Vrbničani u njemu, mučenici i stradalnici, radnici i veseljaci, ljudi navikli na tegoban život, na muku i nevolju.
Osamdesetogodišnji Vlade Vujatović u Vrbnik se vratio čim su to prilike dozvolile. Iako je razdvojen od dece koje je ratni vihor odneo daleko od Dalmacije, Vlade se ne kaje, ali kako sam kaže, samoća ga najviše muči jer nema mnogih dragih ljudi na koje je navikao. Dana kada je bežao da spasi živu glavu se seća, ali nerado.
– Sećam se kad sam izbegao, vrlo dobro se sećam. Kolonu dobro pamtim, težak je t..
Autorka monografije je Svetlana Pešić koja je ujedno i aktuelna predsednica ovog belomanastirskog kulturno-umetničkog društva. U monografiji je obradila poslednjih sedam decenija društva, odnosno period od osnivanja do današnjih dana.
– Društvo „Jovan Lazić“ na samom početku svoga rada imalo je veoma aktivnu dramsku sekciju koja je dobila nekoliko priznanja na prostorima bivše Jugoslavije. Zatim, tamo negde ranih devedesetih godina i poslednjih desetak godina najjače su zapravo folklorne sekcije. Dakle, u samom početku rada društva najaktivnija sekcija društva bila je dramska, a posle se folklorna izdvojila kao ona koja je vodila društvo – istakla je autorka ove monografije Svetlana Pešić.
Rad društva između korica knjiga
U različitim periodima društvo je imalo više ili manje članova, a danas broj aktivnih članova evidentno opada što je svakako posledica iseljavanja stanovništva sa ovog područja. Među njima mnogi su se isticali svojim angažmanom u društvu.
– Za rad društva svakako s..
I ove godine komemoracija u Jasenovcu će biti održana odvojeno i u tri različite kolone. Predstavnici Jevreja svoju su komemoraciju održali u prošlu nedelju u organizaciji Koordinacije jevrejskih opština, a njen predsednik Ognjen Kraus rekao je da jevrejska zajednica neće učestvovati u zajedničkoj komemoraciji zakazanoj za 22.april sve dok izostaje jasna osuda i zabrana ustaškog pozdrava „Za dom spremni“.
Srpsko narodno veće i Savez antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske svoju će komeoraciju održati u subotu 21. aprila u 11:30 časova ispred spomenika Kameni cvet u Spomen-području Jasenovac.
– Okupljanje je planirano s početkom u 10.30 ispred Memorijalnog muzeja Jasenovac, a u 11 će kolona sećanja krenuti prema spomeniku gde će u 11.30 sati biti održan prigodni komemorativni program. Učesnici komemoracije moći će položiti karanfile, koje će im organizatori uručiti na mestu okupljanja – poručuju iz SNV-a.
U nedelju će biti održana i treća kolona sećanja, ona zvanična, pod pokro..
„Bjelobrdska pudarina“, kulturno-zabavna, ali i privredno-turistička manifestacija održana je u subotu, 8. septembra kada su je osmu godinu zaredom realizovali članovi tamošnjeg pododbora SKD-a „Prosvjeta“ i SKUD-a „Jovan Jovanović Zmaj“. Stari običaji protkani identitetom i istorijom jednog naroda te vrednostima kao što su zajedništvo, rad i život u skladu s prirodom, nažalost, nestaju. Svesni ove činjenice „Bjelobrdsku pudarinu“ osmislili su istinski zaljubljenici u tradiciju i poštovaoci sećanja svojih predaka.
– Ovo je u našim genima i zato toliko volimo ovu manifestaciju. Kada grožđe počne da „šara“, naše prabake i bake išle su u vinograd da čuvaju grožđe, da prave pudarska jela. Momci su dolazili kod njih i to je bio njihov prvi „noćni život“. To im je toliko ostalo u sećanju da su nam to pričali i preneli tako da i mi danas to simbolično prenosimo našoj deci i unucima. Sve što je tradicionalno od hrane, pića i običaja mi pokušavamo danas da dočaramo. Doček gostiju je u bjelobrd..
Sureti Obilića održavaju se peti put po redu. Prvi put sastali su se u Ostrovu 2014. godine, sledeće 2015. sastali su se u Vilovu, a onda su sledili susreti u Krepšiću u Republici Srpskoj 2016. i u Zmajevu 2017. godine.
– Ideja o fudbalskim susretima klubova sa imenom Obilića pokrenuta je još 1989. godine kada je obeležavana šestota godišnjica od Boja na Kosovu. Tada su se u Beogradu susreli Obilići iz Budimaca, Vilova, Ostrova i Beograda. Sastajali smo se i naredne dve godine, ali je rat sprečio da to postane tradicija. Ove godine trebalo je biti pet, a ne četiri kluba, ali nam gosti iz Starog Sela kod Velike Plane nisu uspeli doći pa nas i dalje ima četiri Obilića. – objašnjava inicijator i pokretač ove ideje Đorđe Lukić iz Ostrova u kom FK „Obilić“ deluje od 1932. godine.
– Nikada nismo menjali to ime koje s ponosom nosimo od kada je klub osnovan. Prošle godine bili smo prvaci Treće županijske lige, a klub danas održavamo „na aparatima“ jer je Ostrovo malo selo koje je sa 1.000 st..
Ovo je najstarija, najduža i najveća, međunarodna, sportsko-rekreativna turistička kajak, kanu i veslačka regata. Dnevno veslanje i noćenje u prethodno određenim mestima ritam je regate u kojoj svetski veslači na ruti od Nemačke do rumunskog mesta Sveti Đorđe prelaze 2483 kilometara. Prvi put među etapnim mestima bilo je i Borovo gde je 27. jula uplovilo oko 140 kajakaša iz Nemačke, Austrije, Slovačke, Mađarske, Hrvatske, Srbije, Bugarske, Rumunije, Holandije, Švajcarske i Francuske. Nosilac organizacije bilo je udruženje „Plavi Dunav” koje se pobrinulo za srdačnu dobrodošlicu i gostoprimstvo.
– Prvi put je u Borovu međunarodna dunavska regata. Ljudi veslaju više od dva meseca i mi smo dobili priliku da ih ugostimo i obezbedimo im prostor da se odmore i osveže i nastave svoj put do Bačke Palanke gde im je sledeći odmor. Pripremili smo im hranu, osveženje i kulturno-zabavni program. Očekujemo da nam se pridruže i naši meštani, da dođu da se zabave jer ovo je prvi put da organizujemo ov..
Ovogodišnja manifestacija bila je osma po redu i na njoj je nastupilo oko 350 učesnika podeljenih u jedanaest društava iz Republike Hrvatske i Republike Srpske.
Tog dana bila je i hramovna slava u Voćinu te slava Slavonske eparhije, pa je zato upriličen celodnevni program. Takođe, centralna proslava povodom slave Slavonske eparhije održana je u Daruvaru.
– Zadovoljni smo ovogodišnjom manifestacijom, a i odazivom publike koji je bio solidan za naše prilike. Gosti su bili zadovoljni i to nam je najbitnije – kaže za naš portal zamenik župana Virovitičko – podravske županije Igor Pavković, ujedno i član voćinske Prosvjete.
Stigli mladi iz Zagreba i Vukovara
Na smotri su prisustvovali i članovi Omladinske mreže Srba iz Republike Hrvatske koji su došli sa zagrebačkog i vukovarskog područja.
– Družili smo se, posle smo pomogli domaćinima raspremiti scenografiju i kasnije smo večerali. Bilo je lepo i zadovoljni smo, priča Jelena Nestorović iz Omladinske mreže Srba iz Republike Hrvatske.
O..