Kao Borovčanin nastavnik Krste je svoj život započeo 1975. godine kada se zajedno sa svojom suprugom Jelenom, takođe prosvetnom radnicom, zaposlio u osnovnoj školi. Odmah po dolasku preuzeo je ulogu razrednog starešine 5B razreda i od tada do penzionisanja 2010. godine na put odrastanja izveo mnoge generacije borovskih đaka. Svima njima bio je omiljeni nastavnik jer svoj autoritet nije gradio silom godina ili učiteljske titule, nego svojim roditeljskim i prijateljskim odnosom prema svakom đaku.
Kakav je bio za vreme svog učiteljevanja Krste Dobrijević bio je i kada je otišao u zasluženu penziju. Nikada nije prošao pored čoveka, a da mu se nije javio i sa njim progovorio poneku reč. Naročito je voleo da razgovara sa svojim bivšim đacima pokazujući zanimanje za njihov život nakon što su napustili školu u kojoj je predavao.
Učitelj Krste bio je aktivan član borovske društvene zajednice, a kao dugogodišnji predsednik dao je svoj doprinos i u radu i razvoju borovskog Dobrovoljnog vatrogas..
Kroz košnju u šljiviku starim kosama, prikazom nasađivanja, brušenja i otkivanja ili klepanja kose te pesmom i igrom okupljeni su se vratili u neka stara vremena kada je u srpskim selima toga kraja ovakav način košnje bio svakodnevica.
Kosidbeni običaji u Kusonjama su uz podršku Uprave za dijasporu i Srbe u regionu Vlade Republike Srbije i snimljena, a izveli su je članovi pakračkog pododbora SKD Prosvjeta. Snimanje kosidbe je podržano i od strane SKD Prosvjeta, Srpskog narodnog veća i Veća srpske nacionalne manjine Požeško-slavonske županije.
– Kosidba je deo novih aktivnosti pokrenutih ove godine koja je uspešno provedena zbog zajedništva i koordinacije srpskih organizacija na našem području ali i zbog podrške Uprave za dijasporu Republike Srbije, SKD Prosvjete i Srpskog narodnog veća. Dogodine planiramo da pokrenemo kosidbene i žetvene svečanosti, a ovom aktivnošću obeležili smo i 25 godina pakračkog Pododbora Prosvjete – istakao je zamenik gradonačelnice Pakraca Nikola Ivanović.
..
Za Jovana Karapandžu iz sela Mlaka Antinska u Hrvatskoj nije čuo samo onaj ko je prespavao poslednjih godinu i po dana. Bio je jedan od najzapaženijih učesnika desete sezone rijalitija „Ljubav je na selu“ RTL televizije , a i danas privlači pažnju medija i publike. Tabloidi mu tepaju nadimcima „zavodnik Jovan“ ili „fatalni Jovan“ i prenose skoro svaku njegovu objavu na društvenim mrežama. On je ipak pre svega veliki poljoprivrednik i vredan momak od 33 godine koji je sve stekao svojim trudom i radom, a čije smo imanje pre nekoliko dana i mi posetili da bismo videli kako najpoznatiji stanovnik Mlake Antinske u Opštini Tordinci u blizini Vinkovaca vodi svoj uobičajeni život.
– Naše selo ima nekih pedesetak stanovnika. Nekada je bilo više ljudi i bilo je samo srpsko stanovništvo. Danas smo izmešani, ali se dobro slažemo. Mlaka je toliko mala, da dosta ljudi iz bliže okoline i ne zna gde se selo nalazi, ali evo, u poslednje vreme puno je ljudi čulo za njega – počinje priču Jovan po našem ..
Ovim projektom žene koje nikada nisu imale zaposlenje ili im je do zaslužene penzije ostalo još malo godina, dobile su priliku da rade, a starijoj populaciji koja na području dve istočne hrvatske županije čini značajan deo stanovništva omogućeno je da o njoj neko brine.
– Ugovor o projektu potpisan je 9. jula 2020, a njegova ukupna vrednost je 1.485.476,25 kuna. Projekat je finansiran iz Evropskog socijalnog fonda kroz operativni program „Efikasni ljudski potencijali” za period od 2014. do 2020. godine i to u stoprocentnom iznosu. Sve žene koje su dobile posao po završetku projekta biće obučene za zanimanje za koje se same odluče – rekao je asistent na projektu „Zaželi” u Opštini Negoslavci Siniša Tripunović.
Za samu opštinu ovaj projekat je važan i po svom značaju i zbog finansijskih sredstava koja se njegovom realizacijom osiguravaju.
– U prvoj fazi projekta u pitanju su bila sredstva u iznosu od oko 2,5 miliona kuna, a u ovoj drugoj skoro 1,5 miliona kuna. Njime je zaposlen određ..
Kako bi ublažili nedostatak manifestacija, ali pre svega kako ne bi izneverili male folkloraše koji su primorani da od marta propuštaju nastupe i priliku da pokažu šta sve umeju, KUD „Branislav Nušić“ iz Borova organizovao je smotru koja je održana umesto tradicionalne međunarodne manifestacije „Đeram – deca čuvari tradicije“.
– Pokušali smo da ispunimo obećanje našoj deci i zato smo umesto tradicionalne manifestacije Đeram organizovali smotru folklora. Okupili smo svu našu decu koja su podeljena u tri skupine, kako igrače tako i tamburaše, da se predstave pred domaćom publikom. Osim toga imamo i goste. To su KUD „Mladost“ iz Trpinje i KUD „Vaso Đurđević“ iz Bršadina kao i plesna grupa „Venera“ iz Vukovara. Iako je planirano da se nastupi održe na letnjoj pozornici nažalost vreme nam nije išlo „na ruku“ i deca će nastupati u kino sali gde ćemo strogo voditi računa o propisanim merama, o fizičkoj distanci, dezinfekciji ruku, obaveznim zaštitnim maskama za lice i svim epidemiološkim mer..
Obnovljeni i pozlaćeni krst biće vraćen na mesto iznad oltarske apside, a čin osveštanja u šarengradskom hramu Svetih arhangela Mihaila i Gavrila predvodio je episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim uz sasluženje velikog broja sveštenstva iz ove eparhije. Sve češća okupljanja vernika u ovom hramu pozdravio je i paroh sotinski jerej Miloš Kuzmanović koji opslužuje i ovaj hram.
– Drago mi je da baš u ove dane kada slavimo Vozdizanje Časnoga krsta možemo da posvetimo i krst ovde u ovome za našu eparhiju bitnom mestu gde se nalazi ikona Presvete Bogorodice, najčudotvornija ikona osečkopoljske i baranjske eparhije. Sve češći verski događaji u Šarengradu krenuli su blagoslovom njegovog preosveštenstva episkopa Heruvima, kada je on postavljen za episkopa, došlo je do promene da ovde u Šarengradu bude veliko okupljanje naroda pa je tako uspostavljen i Gospojinski sabor koji je posvećen Presvetoj Bogorodici i njenoj čudotvornoj ikoni – priča o značaju šarengradskog hrama jerej Kuzmanović.
O..
Zaupokojenu službu za nevino postradale meštane sela Varivode i Gošić služili su mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije i episkop dalmatinski Nikodim sa sveštenstvom obe eparhije. Po završetku parastosa mitropolit je pomen nevinim žrtvama nazvao opomenom za sve ljude, a zločin u Varivodama besprizornim zlom kojim je poraženo ljudsko dostojanstvo. Prema njegovim rečima, u Varivodama, kao i na svim sličnim mestima, „obuzima nas stid i oblivaju suze“.
– Na ovom mestu pomaže isključivo molitva, nezavisno od toga ko je sa koje strane bio. Na ovom mestu poraženo je ljudsko dostojanstvo, poražen je čovek. Zlo je bilo besprizorno jer nije obraćalo pažnju na to što nasuprot njega stoji bespomoćan starac, starica koja očekujući milost i pomilovanje biva potpuno uništena. Ovaj pomen mora biti, i jeste, opomena za nas i za sve ljude. Izmislili su ljudi rat, ubijanja, da bi pobedili zlo, a to je proizvelo samo poraz do poraza, jer su utemeljili svoj život na podeli Mi – Oni – rekao je mitropo..
Tridesetak slikara okupilo se proteklog vikenda u Dardi na 17. sazivu likovne kolonije „Đola 2020“. Slikari su stigli iz Zagreba, Osijeka, Slatine, Belog Manastira, Batine i Darde i uz pomoć njihovih vrednih domaćina iz Pododbora SKD „Prosvjeta“ i likovne radionice “Petar Dobrović“ iz Darde stvarali svoja umetnička dela.
Na koloniji su učestvovali afirmisani akademski ali i amaterski slikari pa čak i đaci osnovnih i srednjih škola koji su se potrudili da za dva dana rade stvore što više slika kojim će dodatno biti obogaćen ionako bogat likovni fond darđanskog pododbora i tamošnje likovne radionice.
Koloniju je svečano otvorio i slikarima zaželeo uspešan rad i dobru inspiraciju predsjednik pododbora Prosvjete iz Darde Mirko Marković koji je sve učesnike pozvao da zajedno pogledaju izložene radove sa prijašnjeg, 16. saziva likovne kolonije.
Tom prilikom zanimljivo izlaganje o slikarstvu Zlatka Price kao i o priređenoj izložbi izneo je profesor Pero Matić. Stihove Mila Jakšića „Pesnik ..
I ove godine 26. i 27. septembra u prostorijama KUD-a Sloga iz Vukovara okupio se veliki broj folkloraša, pretežno mladih, žednih novih saznanja iz oblasti folklorne umetnosti i negovanja srpske narodne tradicije i igara.
– Tema ovogodišnjeg seminara, odnosno škole folklora bile su igre iz Jasenice, Lepenice i Gruže, a naša gošća i predavač bila je Slavica Mihailović iz Kragujevca koja je jedna od naših najcenjenijih i najpoznatijih koreografa. Ona je bila i prošle godine i ostavila je jako dobar utisak na učesnike seminara, a tako je bilo i sada. Dobar deo ljudi koji su ovde vredno radili dva dana su predstavnici kulturno-umetničkih društava iz obe županije koje svojim delovanjem pokriva Zajedničko veće opština i mi činimo sve, kao organizatori ove škole, da svi koji se na ovom prostoru bave folklornim radom steknu što bolja znanja iz ove oblasti i da poboljšaju svoj rad – ističe predsednik Odbora za kulturu ZVO-a Nebojša Vidović.
Gošća iz Kragujevca zadovoljna je prijemom u Vukovar..
Ognjen Petković rođen je u Vukovaru 1986. godine. U rodnom gradu završio je Opštu Gimnaziju, a kasnije je na školovanje otišao u Novi Sad gde je 2004. godine upisao glumu u klasi profesora Bore Draškovića. Glumu je završio 2008, a nakon sedam godina upisao je i doktorske studije iz smera audio-vizuelne umetnosti i krajem ove godine trebao bi da doktorira.
Paralelno sa glumom 2011. godine uplovio je i u scenarističko-rediteljske vode. Pisao je scenarija i režirao filmove i pozorišne predstave. Osnovao je vlastitu produkcijsku kuću „Mansarda” sa kojom je već uradio brojne ozbiljne projekte, a u planu je i njegov prvi dugometražni igrani film.
Povod za razgovor s njim ne leži samo u činjenici što je Ognjen „naš čovek”, Vukovarčanin, nego su to i brojne nagrade koje je svojim kratkim igranim filmovima osvajao na prestižnim filmskim festivalima po Evropi i svetu. Onda je nekako i red da i sredina iz koje je potekao sazna nešto više o njemu i posveti mu, barem na ovaj skroman način, zasluž..