Učesnici dijaloga bili su mladi i osobe koje rade s mladima iz okoline Vukovara, Bačke Palanke i Pečuha.
– Ovaj projekat zamišljen je kako bi pomogao razvoju našeg pograničnog regiona, jer ovaj region ne živi kako bi trebalo, u sinergiji. Sva tri naša grada su udaljeni od glavnih gradova države u kojoj se nalaze, ali smo međusobno blizu i povezuju nas mnoge sličnosti. Mnogo je prekograničnih projekata ostvareno, ali problem je održivost – izjavila je prisutnima predsednica Evropskog doma Lana Majer.
Dijalog je predstavljen kao okrugli stol na kojem su učesnici, podeljeni u sedam grupa sa isto toliko moderatora, raspravljali o temama koje se vežu za naš region: politika, kultura i umetnost, obrazovanje, turizam, sport, slobodno vreme i studentska razmena.
– Bila je to jedna kvalitetna diskusija i od svakog učesnika smo naučili nešto novo, što znači da nije uzalud utrošeno vreme. Bio sam moderator na temi obrazovanja što je izuzetno važno za društvo i okolinu. Uzeli smo primere i isku..
Markušica je i ove godine bila domaćin Smotre dečijeg folklora i običaja. Na manifestaciji su, sem domaćina, nastupila još četiri društva iz Trpinje, Bršadina, Ostrova, Dalja i Bijelog Brda. Bila je to prilika da najmlađi folkloraši na sceni u markušičkom Domu kulture pokažu šta umeju.
– Ovo je druga godina da organizujemo ovu smotru i s obzirom da se ona prošlogodišnja pokazala kao veoma uspešna odlučili smo da s tim nastavimo. Deca vole da se druže, vole brze i zabavne igre, ali ipak treba krenuti od nekih osnova kako bi stasala u prave igrače. Trudimo se da ih što više okupimo, a ovakve manifestacije su prilika i da pokažu šta su naučili – kaže predsednik markušičkog pododbora SKD Prosvjeta i KUD-a „Srem“, Aleksandar Vukov.
U Markušicu su stigli i mališani iz obližnjeg Ostrova.
– Bili smo ovde i prošle godine i utisci su nam jako dobri. Najmlađi uvek ostanu nekako uskraćeni za gostovanja zato se svakom odlasku van svog sela puno raduju jer festivala ovakve vrste na nema baš mnogo..
Zajedničko veće opština nastalo je 23. maja 1997. godine na osnovu Erdutskog sporazuma i Pisma namere Vlade RH što je kasnije 1998. i potvrđeno Odlukom Vlade RH o osnivanju ZVO-a kao organizacije koja vodi brigu o ostvarivanju prava srpske nacionalne zajednice u delovima Vukovarsko-sremske i Osječko-baranjske županije gde Srbi čine većinu ili ih ima u značajnom broju.
Povodom 20 godina postojanja i rada na svečanoj akademiji okupio se veliki broj gostiju iz Hrvatske i Srbije, a okupljenima se najpre obratio predsednik ZVO-a Srđan Jeremić koji je podsetio šta je sve ono što ova institucija radi, ali i upozorio na sve one probleme sa kojima se godinama suočava.
– Dok određeni pomaci po pitanju kulturne autonomije i informisanja postoje, isto ne možemo reći kada je u pitanju dosledna primena zakonskih propisa kojim se regulišu manjinska pitanja. Nakon 15 godina od donošenja Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina moramo da konstatujemo da on ni približno nije ispunio svoj svrhu ka..
U organizaciji Koordinacionog odbora SKD „Prosvjeta“ za istočnu Slavoniju, Baranju i zapadni Srem u Bijelom Brdu i Boboti 4. i 11. juna održane su smotre recitatora i literaraca. Obe smotre održane su u okviru manifestacije „Dani kulture Srba istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema“ koja se održava već dvadeset i jednu godinu.
U konkurenciji recitatora osnovnih škola prvo mesto osvojila je Stela Šujica iz Osnovne škole Borovo. Drugo mesto podelili su Vanja Marić iz Osnovne škole Dalj i David Krmar iz Bobote, a treće Aleksej Kovačević iz Markušice i Vladan Smiljanić iz Bršadina.
Među recitatorima srednjoškolcima i pododbora Prosvjete najbolja je bila Olja Kikanović iz Srednje škole Dalj, druga je bila Jelena Kozolić iz Pododbora u Jagodnjaku, a treća Andrea Ožvat iz Tehničke škole „Nikola Tesla iz Vukovara.
Zadatak izbora najboljih kao članovi stručnog žirija obavili su Mirjana Novaković, Ljubica Radinović i Mihajlo Zečević.
U konkurenciji literaraca na smotri održanoj u Boboti ..
Srđan Jeremić je u emisiji „Srbija na vezi“ upoznao gledaoce RTS-a o stanju u gradu na Dunavu kada je u pitanju položaj srpske zajednice, a posebno se osvrnuo i na najavljene proteste koje je zakazao vukovarski gradonačelnik Ivan Penava.
– Razloge protesta koje je Penava zvanično naveo su najmanje bitni u ovoj priči. Da je hteo da uradi nešto na tome da se ratni zločini procesuiraju mogao je tu, ili neku sličnu, inicijativu odraditi mnogo ranije. Činjenica je da unutar Hrvatske demokratske zajednice, koja je vladajuća stranka u Hrvatskoj, postoje unutarstranački sukobi i sigurno je da je ovo povezano s tim – kaže Jeremić na pitanje voditeljke o protestu.
Osudio je sve ratne zločine koji su počinjeni u Vukovaru te izrazio spremnost da pokaže pijetet i poštovanje svakoj žrtvi bez obzira na nacionalnost, ali istakao i da se ne sme dozvoliti da se govori samo o žrtvama jedne nacionalnosti, a da se druge zaboravljaju.
Rekao je i kako sve to ima i korelaciju s napadom u Zagrebu na saborsk..
Na mestu zvanom Sinobadova Glavica u Kninskom Polju koje je danas sastavni deo grada Knina od 1456. godine, sasvim sigurno, postoji pomen o pravoslavnom hramu Svetog Georgija koji je podignut blagoslovom zetskog mitropolita Josifa.
Crkva Svetog Đorđa smeštena je neposredno ispod najviše tačke Sinobadove Glavice tako da zvonikom nadvisuje severni deo Knina.
Nije poznato kako je crkva izgledala u vreme nastanka, a tokom svog postojanja je nekoliko puta rušena da bi kasnije bila popravljana i dograđivana. S obzirom na taj podatak u arhitektonskom pogledu ona predstavlja slojevitu građevinu.
– Crkva Svetog Georgija na Sinobadovoj Glavici podignuta je blagoslovom zetskog mitropolita Josifa 1468. godine. Hram je jednobrodna građevina. Ako Bog da, u ovoj godini koja je pred nama, mi ćemo proslaviti za nas veoma značajni jubilej- 550 godina ovog svetog hrama. Ovde je živeo jedan čovek, hrišćanin, borac za svoju veru pravoslavnu i svoje otačastvo,Jovan Sinobad čiji se grob danas nalazi u sam..
Koprivna je naselje koje teritorijalno pripada opštini Šodolovci i najstarije je naselje u okolini koje se pominje 1377. godine. Sam sveti hram je iz perioda sa kraja 13. veka, a pretpostavlja se da je jedno vreme ovde bio i pravoslavni manastir.
– Za mene lično ova svetinja je zaista jedno posebno bogatstvo jer u osamnaestoj godini svešteničke službe ovo je druga svetinja koju osveštavam. Takođe, ovo je veliki događaj i za moje parohijane, ali i za ceo srpski narod u celosti – istakao je nadležni paroh protojerej-stavrofor Miljen Ilić.
Danas u Koprivni ima svega 17 pravoslavnih domova i to je takođe jedno od mnogobrojnih naselja koje nije mimoišao trend iseljavanja. Hram se nalazi u okviru mesnog groblja, u blizini dva arheološka nalazišta, a tokom poslednjeg rata bio je na samoj liniji razgraničenja pa je kao takav pretprpeo i ogromna razaranja od strane hrvatske vojske iako se radi o sakralnom objektu visoke spomeničke kategorije koji je još 1969. godine stavljen pod zaštitu Regio..
Deca iz Pakraca i Krnjaka u Srbiji su boravila od 18. do 21. juna i tom prilikom upoznala su se s brojnim kulturno-istorijskim spomenicima, pravoslavnim hramovima, institucijama i ustanovama.
Mališani iz zapadne Slavonije i sa Korduna prvog dana posete obišli su Spomenik neznanom junaku i toranj na Avali, a drugi dan boravka u Srbiji započeo je posetom Predsedništvu Republike Srbije gde ih je primio predsednik države Aleksandar Vučić. Tom prilikom prvom čoveku države predan je i poklon, suvenir s motivom pakračkog Sabornog hrama.
Predsednik je decu zamolio da nauče ćirilicu, da poštuju i čuvaju svoju istoriju i kulturu, ali i da grade dobre odnose sa svojim komšijama Hrvatima.
– Trudite se, štitite i ljubomorno čuvajte dobre komšijske odnose i brinite jedni o drugima. Bitno je i da čuvate srpski rod, srpsko ime i prezime. To ćete najbolje učiniti tako što ćete da učite o srpskoj i hrvatskoj istoriji, tako što ćete dolaziti u Srbiju, ali i tako što ćete da insistirate na svom jeziku,..
Humanitarni turnir bio je namenjen sakupljanju pomoći za ugrožene srpske višečlane porodice i svetinje na području Kosova i Metohije. Veliki broj, kako domaćih Negoslavčana, tako i prijatelja iz okolnih mesta odazvao se ovom događaju i isprobao svoje veštine u stonom fudbalu, pikadu i stonom tenisu.
Stoni fudbal izazvao je najviše pažnje i privukao najveći broj takmičara, a to je za ovaj turnir i osnovna igra koja se igra na svakom takmičenju vezanom za ovu humanitarnu organizaciju. Pikado i stoni tenis su se prvi put igrali u Negoslavcima, na zahtev organizatora koji su na taj način privukli još veći broj takmičara.
– Mi smo organizacija koja postoji već deset godina i isto toliko godina putujemo na Kosovo i Metohiju te nosimo humanitarnu pomoć. U izolovanim sredinama mnogo znače naše posete ondašnjem stanovništvu. Što se tiče turnira i ovoga zbog čega smo se danas okupili, s tim projektom smo počeli prošle godine. Ovo je 27. turnir ovakvog karaktera, a započeli smo sa drugom sezono..
Hajduk Mirko osnovan je 1928. godine, tada pod imenom Hajduk, koje je nekoliko godina kasnije promenjeno u ovo koje i danas nosi. Mirkovčani su tokom 90 godina postojanja postizali i brojne uspehe, a takmičili su se i u Regionalnoj fudbalskoj ligi Slavonije i Baranje – grupa jug. Tokom rata, u ligama RSK, bili su prvaci istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema kao i osvajači kupa.
– Za nas je ovo veoma značajan jubilej. Hajduk Mirko je simbol druženja i okupljanja srpskog naroda na ovim prostorima. Vremena su teška, ali uspevamo da prebrodimo ovu krizu i da očuvamo i sačuvamo naš klub koji nam mnogo znači. Nadam se da ćemo za deset godina kada budemo obeležavali stotu godišnjicu kluba, taj jubilej dočekati u nekom lepšem i boljem ambijentu i sa boljom perspektivom za naš klub – naglasio je član uprave Hajduk Mirka Miroslav Marić.
Jubilej uveličali gosti sa Korduna
Čast da uveličaju ovu proslavu dobili su fudbaleri iz Vojnića, kluba Petrova gora koji je osnovan 1946. godine i danas..