Donacija je uručena predstavnicima Zajedničkog veća opština, a rezultat je nedavno potpisanog sporazuma između ove srpske institucije i rukovodstva Grada Subotice.
– Zajedničko veće opština je još početkom ove godine potpisalo sporazum o saradnji sa Gradom Subotica i ovo je prvi konkretan korak kojim je počela realizacija te naše saradnje gde je Grad Subotica dostavio pet stotina paketa školskog pribora koji će početkom ove školske godine biti podeljeni deci sa ovog našeg područja. Moram reći da smo naišli na jako dobar prijem i saradnju sa gradskim vlastima u Subotici, a siguran sam da ćemo do kraja godine realizovati još neke projekte koji će biti usmereni na korist naših sunarodnika na području delovanja Zajedničkog veća opština – istakao je predsednik ZVO-a Srđan Jeremić koji je bio na primopredaji ove vredne pošiljke iz susedne Srbije.
Vrednost ove donacije Grada Subotice je oko pet hiljada evra, a očekuje se da će se u ovu akciju uključiti i druge lokalne samouprave iz Republik..
U nedelju 23. avgusta u Šarengradu je održan treći po redu Gospojinski sabor koji je u tamošnjoj crkvi Svetih Arhanđela Mihaila i Gavrila okupio do sada najveći broj vernika. Prethodnog dana, u navečerje sabora, sveštenici Arhijerejskog namesništva vukovarskog služili su svečano večernje bogosluženje i Akatist Presvetoj Bogorodici pred Čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice šarengradske, a sutradan je episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim služio svetu arhijerejsku liturgiju uz sasluženje sveštenstva Arhijerejskog namesništva vukovarskog.
Narodno sabranje u Šarengradu i za srpsku pravoslavnu crkvu i za okupljeni narod ima veliki značaj što je vladika Heruvim posebno naglasio i u svojoj besedi nakon liturgije pozivajući vernike da ostanu verni Bogu i njegovim zakonima i da nikada ne gube nadu u spasenje.
– Ovo je za naš narod i za našu crkvu posvećenu Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu veliki dan i ovaj Gospojinski sabor osmišljen je upravo zbog toga da se narod ovde okupi i da p..
Prethodnih godina organizatori ove manifestacije pozivali su učesnike iz Republike Srbije, ali je ova godina zbog pojave pandemije koronavirusa specifična po mnogočemu pa je tako uticala i na ovogodišnje Dane srpske kulture u Istri. Bila je to prilika da se Istrijani upoznaju i sa radom srpskih kulturnjaka iz Hrvatske. Ove godine sav teret su izneli umetnici iz Vukovara i okolnih mesta.
– Od 2009. godine Zajednica Srba u Istri organizuje ovu manifestaciju. Ova godina je dosta problematična jer smo morali da primenimo sve bezbednosne mere koje zahtevaju lokalni štabovi civilne zaštite. Ranije su dolazili učesnici iz Beograda, Čačka, Kraljeva, Leskovca, Zlatibora, Užica i Novog Sada. Ovo je zanimljivo i turistima koji posmatraju izložbene štandove i na taj način uče nešto novo o našoj kulturi – priča predsednik Zajednice Srba u Istri Miomir Jeremić.
Inače se program odvija u Puli, Rovinju i Umagu, ali je ove godine zbog već spomenute epidemiološke situacije održan samo u Puli, dok je d..
Nekoliko stotina vernika iz gotovo svih mesta Eparhije osečkopoljske i baranjske prisustvovalo je večernjem bogosluženju dan ranije, kao i liturgiji na sam praznik.
Kako večernje bogosluženje, tako i samu liturgiju, predvodio je vladika osečkopoljski i baranjski Heruvim uz sasluženje nekoliko sveštenika svoje eparhije.
– Ovo večernje bogosluženje je tradicionalno okupljanje našega naroda na ovom mestu u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice. Mi smo kroz neka naša razmišljanja i uz dogovor sa lokalnom samoupravom i našim ljudima, došli na ideju da ovaj sabor postane svenarodni sabor na ovim našim prostorima, da se svi ovde okupimo u jednom duhu da bi preobraženi mogli dočekati drugi Hristov dolazak kako nas tome uči naša sveta crkva i kako je to propovedao Sveti vladika Nikolaj dolazeći na ovo mesto i koji je ustanovio i dao značaj ovom saboru. Njemu u čast upravo činimo da ovo bude dostojno toga velikog imena i velike ličnosti našeg naroda – istakao je vladika Heruvim.
Besedu na več..
Komemoracija u Kusonjama održava se svake godine održava u organizaciji Veća srpske nacionalne manjine Požeško-slavonske i Virovitičko-podravske županije, a ove su pored organizatora prisustvovale i vence položile delegacije Vlade, Ambasade i Konzulata Republike Srbije i Udruženja antifašističkih boraca i antifašista Pakrac-Lipik i Grada Pakraca.
Nakon komemoracije, okupljeni su u koloni krenuli prema dva bunara gde je održan pomen, a zatim je u crkvi Svetog Georgija služena i sveta liturgija koju je predvodio Episkop pakračko-slavonski Jovan uz sasluženje i prisustvo tamošnjeg monaštva i sveštenstva.
Okupljenima ispred spomenika obratili su se zamenik gradonačelnice Pakraca Nikola Ivanović, predsednik VSNM Pakrac Milan Kozlović, gradska većnica iz redova SDSS-a, Mirsada Popović Damjanović, predsednica UABA Pakrac-Lipik Mirjana Bilopavlović, i državni sekretar u Vladi Republike Srbije Ivan Bošnjak.
– Komemoracija u Kusonjama je samo deo čitavog jednog niza komemoracija i pomena koje..
Kada je pre petnaest godina u Borovu osnovano Udruženje Plavi Dunav cilj je bio okupiti članove koji će zajedničkim radom uticati na očuvanje okoline, negovanje tradicije i običaja te pomoći unapređenju turizma u opštini Borovo. Od tada pa sve do danas brojne aktivnosti ovog udruženja osmišljene su kako bi u skladu sa ciljevima obogatili i ulepšali život Borovčana.
Mnogo je aktivnosti i manifestacija koje organizuju tokom cele godine, a jedna koja je pokrenuta ubrzo nakon osnivanja „Plavog Dunava“ već dvanaest godina ulepšava Borovo i spaja ljubitelje cveća, reč je o akciji „Cvet po cvet cvetored“.
– Organizujemo mnoge manifestacije to su obeležavanje Badnjaka i Vrbice, „Tucijada“ za Vaskrs, „Borovski vašar“, međunarodna Dunavska regata te izlet krajem godine. „Cvet po cvet cvetored“ traje od proleća pa do kraja godine, cilj je da žitelji Borova ulepšaju prvo svoj životni prostor, a time i Borovo. Ljudi se rado odazivaju i ja im se ovim putem zahvaljujem, divno je što su deo ove akci..
Opština Negoslavci provodi demografske mere usmerene ka mladim porodicama. Jedna od njih je dodela sredstava kojima se sufinansira kupovina porodičnih kuća na području opštine. Javni poziv raspisan je 8. juna, rok za podnošenje prijava bio je 30 dana, a na njega je uspešno konkurisalo pet porodica kojima je lokalna samouprava dodelila po 25.000 kuna za kupovinu stambene jedinice.
Ugovori o dodeli sredstava svečano su potpisani 3. avgusta. Dodela sredstava za kupovinu porodičnih kuća deo je demografskih mera Opštine Negoslavci koja se kao i ostatak istoka Hrvatske suočava sa velikim problemima kao što su smanjenje broja stanovnika i sve starija populacija. Zato je iz budžeta za ovu namenu izdvojeno 150.000 kuna.
– Osnovni cilj je bio da pomognemo mladim ljudima u rešavanju stambene problematike naravno i sa ciljevima naseljavanja Negoslavaca i sprečavanja daljeg raseljavanja. Na području Negoslavaca ima dosta praznih kuća i ovom merom mi bismo bili zadovoljni da smo sufinansirali samo..
U selu Toranj održan je pomen za 65 meštana civila stradalih 4. avgusta pre78 godina. Pored ovog mesta stradanja, delegacije Veća srpske nacionalne manjine Požeško-slavonske županije i UABA Pakrac-Lipik položili su vence i na mestu spomenika u selu.
U selu Dereza za poklani narod koji je kasnije pobacan u bunare pomen je služio episkop pakračko-slavonski Jovan sa sveštenstvom ove eparhije. Samo u Derezi je tog dana ubijeno i u bunare bačeno 250 nedužnih meštana civila, a posebno je bolna činjenica da je stradalo više od 70 dece.
Pomenu su prisustvovale delegacije Grada Pakraca, Veća srpske nacionalne manjine Požeško-slavonske županije, Pakraca i Lipika, SKD Prosvjete Pododbor Zapadna Slavonija Pakrac i UABA Pakrac-Lipik. Venac u ime Grada Pakraca položio je zamenik gradonačelnice iz redova pripadnika srpskog naroda Nikola Ivanović.
Ovogodišnje obeležavanje „krvavog avgusta“ u Slavoniji nastavlja se komemoracijama u narednim danima, a prva od njih biće održana u Branešcima 11. avgust..
-Od laveža i cvilenja pasa, životinja koje su se čitavu noć čule, nismo mogli ni spavati. U zoru je kolona već prolazila pored naše kuće. Automobili, traktori, motokultivatori, ljudi izbezumljenih lica, u strahu, traktorske prikolice pune ljudi i stvari, bili su to prvi prizori koje sam ugledala tog avgustovskog jutra, dan pre „Oluje“.
Ovim rečima počinje da evocira uspomene naša sagovornica iz druge priče nakon što smo pre nekoliko dana objavili prvu. Njoj su, tada, bile tek dvadeset i četiri godine. U devetom mesecu trudnoće, sa dvogodišnjim sinčićem brojala je dane do dolaska drugog deteta. Ta „grmljavina“ granata koje su padale po Kninu, svaku radost pretvorila je u strah i neizvesnost.
– Sinčić je još spavao u drugoj sobi kada je u naše dvorište došla žena iz susednog sela, vodeći za ruke dvoje svoje male dece. Pitala je da li može ostati kod nas, njene komšije već su se bile snašle za prevoz, a ona nije znala gde bi i kako sa decom. Plakala je, kukala, nije znala gde dalje. Ta ..
Sve je počelo 14. jula kada je potpredsednik Vlade i ministar hrvatskih branitelja Tomo Medved gostujući u Dnevniku Nove TV i najavljujući buduću koaliciju sa SDSS-om izjavio da Milorada Pupovca i Borisa Miloševića očekuje u Kninu i Vukovaru. Dan ranije bilo je rečeno da će manjinski predstavnik u novoj Vladi na mestu potpredsednika biti Boris Milošević.
Od tada pa sve do ovog trenutka krenule su i reakcije te pisanje medija o tome trebaju li ova dvojica predstavnika srpskog naroda u Hrvatskoj biti na kninskoj tvrđavi petog avgusta kada će Hrvatska proslaviti 25 godina od vojne akcije „Oluja“. Na prvobitnu najavu ministra branitelja kasnije su se samo nadovezivali premijer Andrej Plenković, predsednik Zoran Milanović pa i drugi političari sa svih strana političkog spektra od kojih su neki tvrdili da bi to bilo korisno, a drugi su tvrdili da je, prvenstveno Milošević kao potpredsednik Vlade, dužan da tog dana bude u Kninu.
Ono što je premijer najavio kao otvoreni poziv za dolazak u Kn..