Hrvatska

Bio je ovo tradicionalni program koji vukovarska Prosvjeta vrlo uspešno organizuje u zadnjih nekoliko godina. – Organizacija ovog programa povodom Dana žena postoji dugo u okviru našeg društva, a mi pokušavamo da ovaj program i praznik pretvorimo u druženje poznanika, komšija, prijatelja, rođaka, pa ih uobičajeno okupljamo u ovom prostoru gde inače obeležavamo današnji praznik. Cilj nam je da ova starija generacija kojoj i sam pripadam, održava i obeležava ovaj praznik i da to prenesemo na nove generacije koje stasavaju. Upravo tim povodom odlučili smo da u samom programu učešća uzme što više mladih ljudi – istakao je predsednik vukovarskog pododbora SKD „Prosvjeta“ Milenko Živković. Žene oplemenjuju kulturu Prisutnost žena kako u radu, tako i u samim programima koje organizuje vukovarska Prosvjeta je na zavidnom nivou, što je uostalom potvrdio i ovaj osmomartovski program. – Žene su spremne i žele da učestvuju u ovakvim i sličnim programima, ali mislim da nemaju dovoljno vremena ni..

Učitelji iz nastave srpskog jezika i kulture u nastavi po modelu C imaju retku priliku da se međusobno okupe, steknu nova saznanja i razmene probleme sa kojima se u nastavi susreću, a upravo zbog toga za njih se u toku školske godine organizuju dva seminara. Jedan od njih održan je nedavno, 20. juna u OŠ „Srdoči“ u Rijeci u organizaciji Agencije za odgoj i obrazovanje i uz finansijsku podršku Zajedničkog veća opština. Stručno veće je obuhvatilo nastavnike iz cele Hrvatske gde postoji model C, osim Vukovarsko-sremske i Osječko-baranjske županije gde pripadnici srpske zajednice imaju organizovanu nastavu po modelu A. Nastava po modelu C i dalje pod problemima Model C trenutno pohađa više od 800 učenika, a ovakvi skupovi su pored učenja i prilika da se učitelji povežu i da progovore o problemima koje imaju u nastavi. – Veliki problem u modelu C imamo sa imenovanjem savetnika. Trebalo bi za taj deo nastave da bude imenovan neko, jer je prostor veliki i okuplja znatan broj dece. Zbog tog..

U razgovoru sa predsednikom ZVO-a Srđanom Jeremićem i predsednikom Odbora za ljudska prava ove institucije Jovanom Vlaovićem Lamberto Zanier upoznao se s problemima srpske zajednice u istočnom delu Hrvatske. Ovo je Zanierova prva poseta Hrvatskoj u funkciji Visokog poverenika OEBS-a za nacionalne manjine. – Mislio sam kako je važno za mene, ne samo razgovarati o ovim temama u Zagrebu, već doći ovde i videti kakva je situacija na terenu – izjavio je Zanier nakon sastanka u Vukovaru pre koga se dan ranije u odvojenim razgovorima sastao sa potpredsednicom vlade i ministricom spoljnih i evropskih poslova Marijom Pejčinović Burić, državnim sekretarom Zvonkom Milasom i predsednikom Srpskog narodnog veća Miloradom Pupovcem. „Zakonodavni okvir u Hrvatskoj je dobar, ali i praksa treba da odgovara onome što je napisano“ Zanier je rekao da ono se što je imao priliku da čuje od vlasti u Zagrebu bitno ne razlikuje od onoga što je čuo od predstavnika srpske zajednice u Vukovaru. – Postoji razume..

Iako sva deca školu pohađaju u gradu Kninu, da im obezbedi nove knjige i osiguraju besplatan prevoz opština je i ove godine preuzela kao svoju obavezu. Kao i u drugim situacijama kada se bilo šta organizuje u Biskupiji, a što nije slučaj u većini drugih opština i gradova u Hrvatskoj, sva deca bila su uključena u program nabavke knjiga, bez obzira na nacionalnu pripadnost. – Poslednje dve godine mi smo uzeli obavezu da finansiramo celokupni program nabavke udžbenika od prvog do osmog razreda. Ranijih godina kompletni udžbenici nabavljali su se uglavnom za prvi razred, ili smo svake godine obuhvatali drugi uzrast. Pored osnovnoškolaca, uključili smo i srednjoškolce, kako bi sva deca imala sličan tretman. Uz nabavku udžbenika, tu je i finansiranje đačkog prevoza koji im je obezbeđen do škola u Kninu. Za srednjoškolce je to malo drugačije pa, za sada, finansiramo onih 25 odsto koje Ministarstvo ne pokriva, ali zato imamo organizovane repeticije, dodatnu nastavu za đake srednjih škola. Jed..

Kada govorimo i pišemo o srpskoj istoriji obično iz nje izdvajamo događaje poput ratova, velikih bitaka, priče o nacionalnim junacima i slično. O ratovima je lako pisati, to su krupni događaji, ali previranja u borbi za školstvo i prosvetu ljudi toga vremena u kojima je bilo mnogo, uslovno rečeno, malih borbi i u kojima je i te kako bilo žrtava u ljudskim životima, teško je rečima opisati, a da to bude pitko za čitaoca. Knjiga dr Aleksandre Novakov „Stubovi srpske prosvete – srpske srednje škole u Osmanskom carstvu 1878-1912.“ govori upravo o tom delu istorije srpskog naroda na koji malo ko obraća pažnju. „Stubovi srpske prosvete“ plod su autorkinog višegodišnjeg istraživačkog truda da sakupi bogatu dokumentaciju iz arhiva, na osnovu koje je, na zanimljiv i živ način, prikazala rad srpskih srednjih škola u Prizrenu, Carigradu, Solunu, Skoplju, Bitolju i Pljevljima između 1878. i 1912. godine u vreme Osmanskog carstva. – Poseban značaj ove knjige nalazimo u njenom osvetljavanju teške..

Vidovdanski sabor zajednički organizuju Kulturno-umetničko društvo „Đoko Patković“ i bobotski pododbor SKD „Prosvjeta“, a manifestaciju po tradiciji otvaraju pesnici. Predstavljena je i Treća zbirka poezije pod nazivom „Stihom kroz slavonsku ravnicu“ u kojoj su sabrani stihovi nastali na prošlogodišnjem saboru. Sledećeg dana sastali su se i likovni umetnici, a u večernjim satima održana je i dramska predstava „Kaži meni slatka nano jel od Boga tako dano“ u izvođenju Dramske sekcije bobotskog pododbora „Prosvjete“ i bobotskih osnovaca. – Ova manifestacija je ovoliko dugog veka pre svega zbog jedinstva sela. U nju su svi uključeni, a svake godine u njoj učestvuje između sedamsto i osamsto učesnika. Nastupa osam kulturno-umetničkih društava, lovci, vatrogasci, likovni umetnici, pesnici i to je zaista impozantan broj. Veoma sam ponosan na ovaj Sabor jer mnoge manifestacije se pokrenu i kasnije se zbog raznih razloga ugase najčešće zbog promene rukovodstva. To kod nas nije slučaj jer i nov..

Tokom proslavljanja 23. godišnjice od hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“, 5. avgusta u Kninu, predsednica Republike Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, između ostalog, je rekla: „Svima izražavam posebnu zahvalnost i s posebnim poštovanjem prisećamo se prvog hrvatskog predsednika dr Franje Tuđmana koji je poveo narod u ostvarenje istorijske težnje. Bila je to veličanstvena pobeda. Oluja postaje školski primer uspešno vođene operacije. Ne smemo zaboraviti Domovinski rat i hrvatske branitelje. Vrednosti moramo prenositi budućim naraštajima, to dugujemo i našim braniteljima“. Sutradan je u selu Uzdolje nadomak Knina takođe obeležena jedna godišnjica, ali tužna. Naime, navršilo se dvadeset i tri godine kako je osmoro nevinih ljudi, takođe tokom vojno-policijske akcije „Oluja“, ubijeno bez ikakve krivice, suda i osude, samo zato što su bili srpske nacionalnosti. Ubijeni su: Stevan Berić (1934-1935), Janja Berić (1933-1995), Đurđija Berić (1920-1995), Miloš Ćosić (1923-1995), Sava Šare..

Kat Povs (Mačje šape) stigli su iz Daruvara, a Barflajs (Barske mušice) koja je prošle godine u Borovu bila predgrupa čuvenog Van Goga dolazi iz Novog Sada. – Ovakve događaje nije nimalo lako organizovati. Prošle godine bio je Van Gog pa smo i ove godine pokušavali da dovedemo neko zvučno ime poput Galije, Ju grupe ili Kerbera, ali za tako nešto nismo imali sredstava. U Vukovaru više gotovo da i nema bendova koji redovno sviraju, a ova manifestacija je i bila zamišljena na način da se našim lokalnim bendovima da prilika za dobar nastup tako da smo bili prinuđeni da idemo u širinu. Mislim da smo ipak uspeli da publici i ove godine obezbedimo dobru svirku jer ove dve grupe, različite po žanru koji neguju, nude zaista dobru svirku. Borovo baš i nije poznato kao nekakvo mesto roka, ali nastup Van Goga prošle godine je to donekle promenio. Naravno, taj standard je teško održati, ali mi se trudimo da održimo tradiciju – rekao je uoči koncerta Dušan Velimirović, jedan od organizatora događaj..

Dan opštine Borovo obeležava se u spomen na dan kada je 1997. konstituisano opštinsko Veće čime je četvrti put u svojoj istoriji Borovo dobilo status opštine. Svečanu sednicu otvorio je predsednik Opštinskog veća Srđan Jeremić koji je, nakon kratkog prisećanja na istoriju Borova kroz koju su se smenjivali uspešni i tragični periodi, ukazao na sadašnju situaciju te izrazio zadovoljstvo ovogodišnjim opštinskim budžetom. – Vlada RH donela je dobru odluku vezano za fiskalnu decentralizaciju. Ukoliko se ovom dinamikom nastavi punjenje budžeta, verujem da ćemo doći do planiranih 18 miliona kuna za ovu godinu. Usporedbe radi, proteklih godina opštinski budžet bio je od 6,2-6,4 miliona kuna. S budžetom od 18 miliona kuna moguće je realizovati veći broj projekata i sve ono što smo zacrtali za ovu godinu – kazao je Jeremić. Velika ulaganja u infrastrukturu Dan opštine prilika je da se sumiraju rezultati u proteklih 365 dana, ukaže na aktivnosti lokalne samouprave, sagledaju ulaganja i realizac..

I ove godine tema kolonije „Boje Vukovara“ bila je slobodna. Slikarima je dato na volju da na platna prenesu svoje trenutno raspoloženje i motive koji ih zaokupljaju. – Uvek smo umetnicima prepuštali da sami izaberu motive za svoja platna. Na taj način dobili smo veoma dobre i kvalitetne slike koje ostaju u našem trajnom vlasništvu. Osnovni naš zadatak je da ta umetnička dela sačuvamo, da ih izložimo na jednoj stalnoj postavci i mislim da smo blizu toga da u tome konačno uspemo. Ove godine biće završena izgradnja dva značajna objekta u gradu u kojima bi ove slike mogle da nađu svoj dom. Jedna od njih je Srpski dom u blizini hrama Sv. Nikolaja, a drugi je Parohijski dom u blizini bolnice. Nadam se da će vukovarski pododbor SKD „Prosvjeta“ uz dobru volju onih koji obnavljaju i grade te objekte dobiti prostor u kom bi ova dela mogla da budu izložena. Sada ih imamo oko 350, a njima ćemo dodati i dela koja su nastala na ovogodišnjoj koliniji. Naravno, izabraćemo ono što je reprezentativno ..