Društvo za srpski jezik i književnost u Hrvatskoj je osnovano 26. juna 1998. u Vukovaru. Za ove dve decenije, sa otežanim uslovima rada, oslanjajući se gotovo isključivo na svoje članstvo, Društvo je organizovalo na desetine seminara, promocija knjiga, a bavilo se i izdavačkom delatnošću.
Tako su gosti društva bili ugledni profesori i kulturni radnici poput prof. dr Dušana Ivanića, prof. dr Dušana Marinkovića, prof. dr Jovana Delića, prof. dr Mate Pižurice, Čedomira Višnjića i mnogih drugih.
– Budući da su se političke prilike krajnje nepovoljno promenile za Srbe u Hrvatskoj 1995. godine, trebalo je naći neki novi način borbe protiv asimilacije, kojoj je srpski narod bio neprestano i sistematski izlagan kroz vekove. Zato je Društvo sebi postavilo zadatak da radi na negovanju srpskog jezika i književnosti Srba u Hrvatskoj, da se bavi proučavanjem istorije književnosti i kulture savremenog života srpskog naroda u Hrvatskoj, te predstavljanjem njegove kulturne baštine. Također će se bav..
Nosilac projekta je Odbor za kulturu Zajedničkog veća opština, a u toku je njegova druga faza nakon što je u prvoj fazi obuhvaćena opština Trpinja. Projekat je predstavio predsednik ovog odbora Nebojša Vidović.
– Okupili smo se u Borovu da prezentujemo i promovišemo projekat koji smo započeli prošle godine, u okviru ZVO, a u saradnji i uz pomoć i podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama AP Vojvodine. Danas smo prisustvovali sastanku gde smo s predstavnicima borovskih udruženja predstavili projekat i nadamo se vrlo uspešnoj i konkretnoj saradnji -rekao je Vidović u izjavi za Radio Borovo.
Sastavljen je anketni upitnik kako bi na osnovu razgovora s građanima provodioci projekta došli do određenih zaključaka. Metodologiju, način i oblike rada Borovčanima je predstavio stručni saradnik na projektu Veljko Maksić.
– Između ostalog, radimo i intervjue s određenim osobama koje bi nam mogle ustupiti neke podatke o nematerijalnoj kulturn..
Parastosu na bršadinskom groblju prethodila je sveta liturgija u bršadinskoj crkvi Svetog arhangela Gavrila koju je služio paroh Ljubenko Jović. Sećanje koje se svake godine održava na veliki srpski verski praznik Vidovdan organizuje se od 1993. godine. Nakon mirne reintegracije 1998. godine pri bršadinskoj crkvi osnovano je udruženje Sv. Jakov u čiji sastav su ušli i hor Sv. Jovan Zlatousti i udruženje Sestara mironosica koji zajednički organizuju ovaj pomen žrtvama rata u Bršadinu.
– U poslednjem ratu u Bršadinu je bilo tačno 51 žrtva rata. Sve te žrtve izginule su mahom od granata i radi se većinom o civilnim žrtvama. Najmlađa žrtva imala je petnaest godina, a poginulo je i nekoliko žena. Naše udruženje ne obeležava samo ovaj dan nego radimo i na obrazovanju naših mladih u pravoslavnom duhu i duhu tolerancije i razumevanja. Nastojimo da očuvamo sećanje na naše poginule jer žrtve su žrtve i u ovome što radimo nema nikakve politike – kaže predsednik ovog udruženja i jedan od članova ..
Deca su imala priliku da posete najveći pravoslavni hram na Balkanu, odnosno hram Svetoga Save što je za mališane bio pravi doživljaj.
– Mnoga od ove dece nikada nisu bila u Beogradu i za njih je gotovo sve što su tamo videla bio pravi doživljaj. Gužva, tramvaji sve. Po povratku su najviše pričali o hramu Svetog Save i naravno o poseti Zoološkom vrtu. I nekoliko dana posle sređivali su utiske o svemu, razgovarali smo o tome i na nastavi, a i na času likovnog vaspitanja su ono što su u Beogradu videli oživeli slikama. Veoma smo zahvalni našem Zajedničkom veću opština što su isfinansirali ovaj naš izlet i nadam se da ćemo s ovom praksom nastaviti i ubuduće jer su ovakvi izleti za našu decu pravo okrepljenje. Srpskih đaka u ove tri škole nema puno. U Beograd je išlo 48 učenika, odnosno svi koje imamo, svi smo stali u jedan autobus – rekla je po povratku iz Beograda Miroslava Lončarević, učiteljica iz Sremskih Laza koja je na ovoj eksurziji bila i vođa puta.
Tokom jednodnevne posete Beog..
Posle liturgije na trpezi ljubavi pripremljenoj u renoviranom Parohijskom domu državni sekretar u Ministartvu zaštite okoline i energetike Mile Horvat upoznao je vladiku s radom srpske samouprave u poslednjih desetak godina te ukratko opisao aktivnosti u koje je bio uključen Crkveni odbor, a neke od tih aktivnosti su obnova crkve izvana i iznutra, podizanje novog zvonika, izgradnja mrtvačnice i ograde oko groblja, uređenje svetišta u baranjskoj planini te uređenje parohijskog doma.
Vladika Heruvim izrazio je želju vernika za nastavkom radova na crkvenom objektu, njegovoj infrastrukturi i staroj srpskoj školi koja je nedavno vraćena u vlasništvo parohiji. Predloženo je, između ostalog, da se dosadašnji rad Crkvenog odbora i istaknutih pojedinaca parohije obeleži na primeren način, a njihova imena trajno zapišu za buduća pokoljenja čime bi se nagradio njihov rad.
Episkop je pažljivo saslušao parohijane te zakazao radni sastanak na kojem će se razmotriti predlozi te dogovoriti daljni pl..
Može Lora Vidović da piše šta god hoće, može ona da preporučuje, predlaže i apeluje, ali ne može da odlučuje, ne može da presudi, ne može da propiše kazne i u tome leži sva apsurdnost njenog položaja ombudsmana iliti zaštitnika građana. Jer, šta vredi što ona vidi i konstatuje da nešto ne valja, ako u njenim rukama nema mehanizma da to što nije dobro promeni. Reči odlete u vetar, napisano završi u fiokama i sve brzo padne u zaborav.
Tako će biti zaboravljena i njena zadnja analiza o narastajućem istorijskom revizionizmu, tolerisanju ustaških i nacističkih simbola u javnom životu u Hrvatskoj i otvorenom propagiranju ustaštva i revizionističkih stavova o holokaustu za vreme NDH čak i na programima javne televizije.
Prošlo je već dve nedelje kako je Lora Vidović objavila tu svoju analizu, a da se iz vlade i sabora zbog toga niko nije ni počešao iako se u njoj eksplicitno navodi niz primera o tome kao državne institucije i organi svojim nečinjenjem i tolerisanjem ustaških i nacističkih s..
Osim kao smotra folklora, ova manifestacija sadržava i takmičenja u starim tradicionalnim sportovima, predstavljanje rukotvorina i običaja te izbor za najlepšu devojku u narodnoj nošnji. Tako je publika mogla da uživa u tradicionalnim sportovima poput kamena s ramena, skoka u dalj iz mesta, potezanju konopca, obaranju ruke i štefetnim trkama „na krkače“ i u džaku. Pravo učešća imali su članovi domaćih i gostujućih KUD-ova.
Uz domaći KUD, u programima su učestvovali i SKD „Prosvjeta“ iz Zagreba, njen pododbor iz Slatine, zatim SPKD „Prosvjeta“ iz Srednje Slatine u Republici Srpskoj i „Čuvari srpskih običaja“ iz Medine u Mađarskoj. Zanimljivo je da je društvo iz Mađarske prestavljalo dečje pevačko društvo čiji su svi članovi Mađari, ali pevaju na srpskom jeziku.
Čula se i „zabranjena“ ojkača
Po prvi puta na „Silašijadi“ nastupilo je Srpsko kulturno-umetničko društvo „Prosvjeta“ iz Zagreba. Osim folklornom grupom, predstavili su se i svojim pevačkim društvom. Stojan Latinović, član ove ..
Odluka koja je doneta na sednici održanoj 12. jula 2018. odnosi se na jedinice lokalne samouprave koje su prema indeksu razvijenosti svrstane u prve četiri grupe i u kojima je više od 5 odsto pripadnika nacionalnih manjina u ukupnom broju stanovništva. Ministarstvo regionalnog razvoja i fondova Evropske unije, Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo privrede, preduzetništva i obrta finansiraće prema ovom programu infrastrukturalne i projekte ruralnog razvoja za šta je iz državnog proračuna obezbeđeno 30 miliona kuna.
Odluka Vlade o sprovođenju ovog programa donešena je zahvaljujući inicijativi Samostalne demokratske srpske stranke, a od posebnog je značaja za srpsku nacionalnu manjinu. U izjavi za list Novosti saborski zastupnik SDSS-a Boris Milošević ističe da postoji 117 opština i gradova u kojima manjina ima više od pet odsto, od čega u 103 jedinice lokalne samouprave ima traženi postotak Srba.
– Ovo je prvi korak prema formiranju stalnog finansijskog instrumenta, odnosno fonda ..
Da se ustaštvo u Hrvatskoj baš razmahalo, narodski rečeno, vidljivo je i iz aviona. Ako je ranije njegova manifestacija i mogla da se okarakteriše kao sporadična i imala karakteristike izolovanih incidenata sada se već može govoriti o projektu na kom radi pozamašan broj poznatih, manje poznatih, ali i javnosti potpuno nepoznatih realizatora.
Oni koji pamte dalje setiće se kako je pre dve godine promovisan „Projekat Velebit“ čija se programska načela i ciljevi, iako su se u trenutku kada su izneseni u javnost činili kao sprdnja, polako ali sigurno ostvaruju.
I dok je još pre nekoliko godina bilo nezamislivo da se o Jasenovcu govori kao o radnom logoru u kom su za zatočenike organizovani koncerti, sportski susreti i zabave danas je to nešto što nailazi čak i na odobravanje. Dokaz je i nedavni komentar zvezde desničarskog novinarstva Milana Ivkošića u Večenjem listu za koga je knjiga Igora Vukića „Radni logor Jasenovac“ ništa manje nego sjajna, a njen autor „hladni istraživač posve pred..
Ovo područje obiluje brojnim arheološkim lokalitetima, a u jednom od iskopavanja pronađena je i natpisna greda ukrašena prepletom i karakterističnim kukicama gde se pominje knez Mutimir i 895. godina.
U selu Zvjerincu 1889. godine osvećen je hram posvećen Svetom knezu Lazaru Kosovskom, sagrađen na mestu gde su i ranije stajale zgrade metoha manastira Krke.
Sa blagoslovom blaženopočivšeg episkopa dalmatinskog Stefana (Kneževića), počela je ova svetinja da se gradi 1874. godine i prvobitno je bila posvećena Svetim pravednim Joakimu i Ani, ali se njena gradnja veoma sporo odvijala, čitavih petnest godina. Razlog ovog odugovlačenja u izgradnji ogledao se u želji episkopa Stefana da hram posveti Svetom velikomučeniku Knezu Lazaru, jer se 1889. godine obeležavao jubilej- 500. godina od Kosovskog boja.
– Lazarica je zamišljena kao zavetna crkva. To je ono što opterećuje i samu crkvu i situaciju koja je stvorena oko nje. Tu se, na srećan način, na primeru Lazarice, podesila religiozna namer..