Antimanjinska inicijativa nazvana „Narod odlučuje“ potekla je od konzervativnih udruženja okupljenih oko Željke Markić koja je bila na čelu homofobnog referenduma pre nekoliko godina kada je u Ustav RH dodana odrednica da je brak isključivo zajednica žene i muškarca. Nakon seksualnih, na red su došle i nacionalne manjine, a to se prvenstveno odnosi na srpsku zajednicu koja u Saboru ima tri predstavnika od ukupno osam saborskih zastupnika nacionalnih manjina.
Da bi ova inicijativa uspela i da bi stigla do Sabora koji će, u slučaju da se utvrdi da su pitanja u skladu sa Ustavom, raspisati referendum potrebno je sakupiti 374.740 potpisa odnosno deset odsto od ukupnog broja birača na dan 13. maja kada je započelo prikupljanje potpisa, saopšteno je iz Ministarstva uprave.
Istovremeno sa prikupljanjem potpisa za pitanja izbornog zakona prikupljaju se potpisi za raspisivanje referenduma o otkazivanju Istanbulske konvencije o pravima žena. Ova inicijativa nazvana je „Istina o Istanbulskoj“, ..
U Okučanima je pema popisu iz 1991. godine živelo 2.267 stanovnika od kojih su 72 odsto činili Srbi, dok je prema popisu dvadeset godina kasnije ovde živelo 1.598 ljudi. Na području cele opštine, u koju pored samih Okučana spada još desetak sela, živelo je 2011. godine 3.447 stanovnika od kojih je srpska zajednica činila 20 odsto ili svega 716 stanovnika.
U novonastaloj situaciji srpska zajednica danas u Okučanima živi i opstaje onako kako može i mora. Obnova oštećenih i srušenih crkava i izgradnja društvenih objekata u kojima bi se zajednica okupljala trenutno su najveći prioriteti. Crkva svetog velikomučenika Dimitrija u centru Okučana, koja je tokom rata bila oštećena i demolirana, trenutno je obnovljene fasade, podaščana i sa novim crepom, olucima i zvonikom.
Obnova ove crkve započela je pre tri godine, ali se trenutno radovi ne nastavljaju zbog nedostatka sredstava.Uz obnovu crkve obnovljen je i zapaljeni parohijski dom. Sve što je do sada urađeno Okučanci su napravili ili sami,..
Učitelji iz nastave srpskog jezika i kulture u nastavi po modelu C imaju retku priliku da se međusobno okupe, steknu nova saznanja i razmene probleme sa kojima se u nastavi susreću, a upravo zbog toga za njih se u toku školske godine organizuju dva seminara. Jedan od njih održan je nedavno, 20. juna u OŠ „Srdoči“ u Rijeci u organizaciji Agencije za odgoj i obrazovanje i uz finansijsku podršku Zajedničkog veća opština.
Stručno veće je obuhvatilo nastavnike iz cele Hrvatske gde postoji model C, osim Vukovarsko-sremske i Osječko-baranjske županije gde pripadnici srpske zajednice imaju organizovanu nastavu po modelu A.
Nastava po modelu C i dalje pod problemima
Model C trenutno pohađa više od 800 učenika, a ovakvi skupovi su pored učenja i prilika da se učitelji povežu i da progovore o problemima koje imaju u nastavi.
– Veliki problem u modelu C imamo sa imenovanjem savetnika. Trebalo bi za taj deo nastave da bude imenovan neko, jer je prostor veliki i okuplja znatan broj dece. Zbog tog..
Sureti Obilića održavaju se peti put po redu. Prvi put sastali su se u Ostrovu 2014. godine, sledeće 2015. sastali su se u Vilovu, a onda su sledili susreti u Krepšiću u Republici Srpskoj 2016. i u Zmajevu 2017. godine.
– Ideja o fudbalskim susretima klubova sa imenom Obilića pokrenuta je još 1989. godine kada je obeležavana šestota godišnjica od Boja na Kosovu. Tada su se u Beogradu susreli Obilići iz Budimaca, Vilova, Ostrova i Beograda. Sastajali smo se i naredne dve godine, ali je rat sprečio da to postane tradicija. Ove godine trebalo je biti pet, a ne četiri kluba, ali nam gosti iz Starog Sela kod Velike Plane nisu uspeli doći pa nas i dalje ima četiri Obilića. – objašnjava inicijator i pokretač ove ideje Đorđe Lukić iz Ostrova u kom FK „Obilić“ deluje od 1932. godine.
– Nikada nismo menjali to ime koje s ponosom nosimo od kada je klub osnovan. Prošle godine bili smo prvaci Treće županijske lige, a klub danas održavamo „na aparatima“ jer je Ostrovo malo selo koje je sa 1.000 st..
Grupa mladih iz Vukovara je u glavnom gradu Hrvatske posetila mnoge državne institucije, upoznala zvaničnike, a neizostavno je bilo i razgledanje grada.
Dan je započeo obilaskom srpskog privrednog društva Privrednik gde su učesnike dočekale potpredsednica Olivera Radović i sekretarica Maša Samardžija koje su pričale o radu i programu institucije. Nakon toga usledio je poset Srpskom narodnom veću i razgovor s glavnim sekretarom Aleksandrom Miloševićem i ručak s predsednikom Miloradom Pupovcem.
Potom je nastavljeno posetom Srpskoj pravoslavnoj opštoj gimnaziji Kantakuzina Katarina Branković i druženju s direktorom protojerejom-stavroforom Slobodanom Lalićem i nekoliko učenika koji su najviše govorili o problemu pronalaženja učenika i svojim vlastitim iskustvima. Kako to obično biva s mladima, na kraju dana usledila je večera u hotelu, te zabava organizovana u Privredniku.
-Svi su bili srećni i zadovoljni. Bilo je mnogo kvalitetnih i dobrih ljudi u grupi i ono što je najbitnije započel..
Rad televizijske produkcije ZVO-a koja od 2007. godine proizvodi emisju „Hronika Slavonije, Baranje i zapadnog Srema“, namenjenu Srbima u Hrvatskoj i onima koji danas žive daleko od svog rodnog kraja Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima prepoznao je kao važan doprinos informisanju i uključivanju izbegličke populacije u medijski prostor.
– Fond je do sada u Hrvatskoj sarađivao isključivo sa ZVO i ta je saradnja i ranijih godina bila jako dobra. Prošle godine smo imali zajedničku akciju sa Pokrajinskom vladom kada smo kupili udžbenike za učenike prvih razreda. Drago mi je što i ove godine imamo jako dobru saradnju sa Zajedničkim većem opština. Imali smo jedan javni poziv koji smo raspisali upravo kako bismo pomogli povratničkim sredinama. Osim Vukovara konkurisale su i lokalne uprave i udruženja s teritorija Federacije BiH. Drago mi je da je ova vrsta programa izazvala zaista lepo interesovanje. Pomoć koju je danas dobilo ZVO je skromna, ali verujem da će znač..
Vidovdanski sabor zajednički organizuju Kulturno-umetničko društvo „Đoko Patković“ i bobotski pododbor SKD „Prosvjeta“, a manifestaciju po tradiciji otvaraju pesnici. Predstavljena je i Treća zbirka poezije pod nazivom „Stihom kroz slavonsku ravnicu“ u kojoj su sabrani stihovi nastali na prošlogodišnjem saboru. Sledećeg dana sastali su se i likovni umetnici, a u večernjim satima održana je i dramska predstava „Kaži meni slatka nano jel od Boga tako dano“ u izvođenju Dramske sekcije bobotskog pododbora „Prosvjete“ i bobotskih osnovaca.
– Ova manifestacija je ovoliko dugog veka pre svega zbog jedinstva sela. U nju su svi uključeni, a svake godine u njoj učestvuje između sedamsto i osamsto učesnika. Nastupa osam kulturno-umetničkih društava, lovci, vatrogasci, likovni umetnici, pesnici i to je zaista impozantan broj. Veoma sam ponosan na ovaj Sabor jer mnoge manifestacije se pokrenu i kasnije se zbog raznih razloga ugase najčešće zbog promene rukovodstva. To kod nas nije slučaj jer i nov..
Svečanu sednicu opštinskog veća kojom je obeležen dan opštine Negoslavaci vodio je predsednik Miodrag Mišanović, a načelnik opštine Dušan Jeckov upoznao je prisutne goste sa svime što je opština na čijem je čelu radila u prethodnom periodu.
– U skladu sa zakonom o lokalnoj upravi i samoupravi mi smo u poslednje vreme poboljšali socijalnu i komunalnu infrastrukturu. Neki od njih su i ovaj objekat lokalne samouprave, društveni dom, ambulanta, kapela, državni i lokalni putevi te javna rasveta. Sve to nije bilo dovoljno da sprečimo odlazak ljudi iz Negoslavaca i svesni smo da je potrebno da učinimo još jedan korak više u skladu sa našim mogućnostima i da se fokusiramo na projekte koji će omogućiti nova zapošljavanja. U poslednje vreme sređivali smo prostorno-plansku dokumentaciju koja u skladu sa strategijom razvoja opštine treba da osigura upravo ta radna mesta – kaže načelnik Dušan Jeckov.
Stvaraju osnovne preduslove za dolazak investitora
Govoreći o potencijalnim investitorima načelni..
U Ministarstvu obrazovanja održan je juče sastanak predstavnika srpske zajednice s ministarkom obrazovanja Blaženkom Divjak. Glavna tema razgovora bio je zahtev srpske zajednice da se hitno izvrši prenos osnivačkih prava sa Vukovarsko-sremske županije na opštine Borovo, Negoslavci i Markušica za osnovne škole koje deluju na njihovom području.
U skladu sa zakonom, zahteve za prenos osnivačkih prava ove jedinice lokalne samouprave podnele su Vukovarsko-sremskoj županiji još pre tri i po godine, ali on još uvek nije došao na dnevni red županijske Skupštine. Sa druge strane, grad Vukovar je svoj zahtev za prenos osnivačkih prava nad osnovnim školama poslao pre nešto manje od mesec dana i taj predlog je odmah uvršten na skupštinu koja će biti održana 19. juna.
Registracija srpskih manjinskih škola na istoku Hrvatske već više od 20 godina i dalje ostaje nerešen problem. Na sastanku u Ministarstvu nauke i obrazovanja, ministarka Divjak se složila da su zakonske pretpostavke ispunjene te da ..
Hrvatska je, a s njom i svi mi, već pet godina u Evropskoj uniji. Za privilegiju da postane njen član morala je da prođe kroz mukotrpne pristupne pregovore pune raznih usklađivanja, dorađivanja i uslovljavanja, a sve to vreme njenim građanima Evropska unija propagirana je kao idealno uređeno društvo u kom sve besprekorno funkcioniše i čiji su zakoni ništa manje nego savršeni.
Pet godina je prošlo i to je bio sasvim dovoljan vremenski period u kom smo mogli da se uverimo da Evropska unija ni iz daleka ne liči na raj kakvim su nam ga predstavljali u vreme kada nismo bili njeni građani. Čak šta više, po mnogim pitanjima pokazuje neverovatnu količinu slabosti. Uzmimo za primer nedorečenu i lošu spoljnu politiku spram Rusije, podanički odnos spram Amerike ili pitanje izbeglica i migranata iz Sirije i drugih arapskih zemalja koji su nahrupili na njene granice.
Euforija, ako je uopšte i bilo, u Hrvatskoj je brzo splasnula i ovih pet godina smo svedoci da Evropska unija ne samo da nam nije d..