Komemorativni skup kojim je ove godine obeležen Dan sećanja na sve stradale u sistemu logora Jadovno održan je ove godine bez masovnog okupljanja, a započeo je parastosom kod Šaranove jame koje je ujedno i najveće stratište logora Jadovno. Parastos su služile vladike Sprske pravoslavne crkve – mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, episkop gornjokarlovački Gerasim te episkop dalmatinski Nikodim. Mitropolit Porfirije obratio se nakon parastosa okupljenima i rekao da je na ovakvim mestima najispravnije ćutati.
– Na ovom mestu nismo da bismo brojali žrtve, da bismo se nadmetali u tome ko ima više onih koji su postradali, ili, ne daj Bože, ko ima više onih koji su jedni drugima činili zlo. Ovde smo da bismo gledajući u ponor bezumlja učinili sve što je moguće da se bezumlju stane na kraj. Nema veće tragike od tragike zla s kojim smo suočeni. Molimo se za sve koji su nevini postradali, bez obzira kojem narodu, kojoj veri i kojem podneblju pripadali. Ujedinjeni u nevinom stradanju svi..
Manastir Orahovica se nalazi duboko u šumi, u jednoj uvali usred Papuka. Saborni hram manastira posvećen je Svetom Nikolaju Mirlikijskom.
– Zanimljivo je da je kult Prenosa moštiju svetoga oca Nikolaja u našem narodu započeo upravo ovde u ovom manastiru i odavde se raširio i u ostatak srpske crkve, u ostatak Pećke patrijaršije. Manastir Orahovica u našem narodu zaista ima posebno mesto, posebno i među našim Slavoncima koji su od svih manastira najvezaniji upravo za manastir Orahovicu. U njega je kao dete dolazio i patrijarh Pavle. Ovde imamo čak i fotografije iz tog perioda kada je on kao dete ovde dolazio i ovde crpio svoju pobožnost, ovde je crpio svoje poznanje Boga, ovde je crpio svoje poštovanje Sv. oca Nikolaja i ovde se formirao kao dete duhovno. Isto tako i sav naš narod koji je vezan za Orahovicu se ovde danas okuplja i duhovno se okrepljuje – rekao nam je prilikom proslave hramovne slave manastira vladika slavonski Jovan.
Ratnih devedesetih godina prošlog veka manastir Orah..
Policijska uprava vukovarsko-sremska dopunila je informaciju o broju povređenih u masovnoj međunacionalnoj tučnjavi u četvrtak u Borovu naselju. Prema najnovijim informacijama sedam osoba je povređeno od kojih su dvojica učesnika tuče zadobila teške telesne povrede. Slomljen mali prst na ruci i povrede uva zadobio je 46-ogodišnji Vukovarčanin, dok je jednom 26-ogodišnjaku, takođe iz Vukovara, dijagnostifikovan prelom nosne kosti.
Nezvanično saznajemo i da su sinoć svi osumnjičeni po predlogu tužilaštva izvedeni pred istražnog sudiju Županijskog suda u Vukovaru. Ukupan broj osumnjičenih u ovom postupku je 13, a tereti ih se za kazneno delo učestvovanje u tučnjavi. Među osumnjičenima deset je onih koje se tereti da su učestvovali u tuči sa srpske strane, dok je trojica njih koji su bili na strani BBB-a.
Deset osumnjičenih pušteno je da se brani sa slobode uz određivanje mera opreza, dok je trojici od njih određen istražni zatvor u trajanju od 30 dana. Sva trojica od zadržanih su Srbi, ..
Sukob se odigrao u ulici Vijenac Kneza Branimira u blizini ugostiteljskog objekta koji se tamo nalazi, a u kom je bilo desetak mladića srpske nacionalnosti koji su tu sedeli i nekoliko sati pre samog događaja. Do sukoba je došlo oko 19 časova, a kako navodi policija sukobilo se dvadesetak pripadnika dve navijačke grupe, odnosno Bed Blu Bojsi i Grobari.
Prema jutros dostavljenoj dopuni jučerašnjeg saopštenja policija navodi da je do sada u Policijsku stanicu Vukovar privedeno 18 učesnika tuče i da se intenzivno traga za još njih nekoliko.
– Među privedenima je 14 učesnika iz Vukovara, te po jedan iz Gaboša, Borova, Markušice i Zagreba. Učesnici tučnjave su životne dobi od 18 do 46 godina. Kako smo u prethodnoj informaciji naveli da je sukob za posedicu imao povređivanja učesnika, raspolažemo činjenicom da su telesno povređeni dva 20-godišnjaka, 26-godišnjak, 29-godišnjak, 31-godišnjak i 46-godišnjak, svi iz Vukovara, te 30-godišnjak iz Gaboša. Nemamo službene informacije o prirodi i t..
Uspeti u privatnom porodičnom biznisu znači pre svega osloniti se na vlastite snage i upornost. Ako čovek poseduje neko znanje i sposobnost, koju može poslovno da iskoristi, uspeh, iako nije zagarantovan, je ipak moguć. U Slatini smo posetili Sašu Čalića koji je otvorio građevinsku firmu nakon što je više od trinaest godina proveo u inostranstvu.
On je 2002. godine otišao u Italiju, a vratio se 2016. Kada je odlučio da otvori građevinski obrt od države je dobio potporu za samozapošljavanje od 55.000 kuna i to mu je, kaže, pomoglo da uloži u potreban alat i ubrzo je krenuo sa poslom. Sada uz njega ima još dva radnika i bori se.
– Posla ima dovoljno jer sve je manje ljudi koji hoće da rade ove teže fizičke poslove tako da i majstora sve više nedostaje i sve je veći problem naći ih na tržištu rada. Sve to beži u inostranstvo u potrazi za bolјim životom. Radimo i kuće u obnovi, ali sve više se grade i nove kuće tako da posla uopšte ne manjka – kaže Saša koji je oženjen i ima troje dece.
..
Lovačko društvo „Fazan“ iz Bršadina danas ima 20 članova sa jednim počasnim članom, a gospodari na 1.277 hektara lovne površine.Povodom stogodišnjice društva svim institucijama, udruženjima i pojedinicima koji su doprineli razvoju ove lovne organizacije uručene su zahvalnice.
– Naše lovačko društvo osnovano je 1920. godine i do danas je opstalo dobrim radom, zalaganjem i trudom lovaca koji su bili aktivni u njemu. Samo su ratovi ti koji su prekidali rad društva, ali opet smo se nakon tih vremena vraćali društvu i lovu, obnavljali fondove divljači, brinuli o objektima u lovištu, o lovačkom domu i strelištu – istakao je predsednik LD „Fazan“ Vladimir Živković.
Da bi jedan lovac dobio pravo da ide u lov neophodno je da ispuni niz uslova, pre svega prehranu divljači, dovoljan broj radnih akcija i plaćanje članarine.
– Mi kao lovačko društvo možemo da se pohvalimo sa puno toga, pre svega sa dosta divljači koja obitava na našem području. Tu svakako mislim na fazansku divljač kao i zeca, o..
Razgovor sa Brankom Kuzmanovićem (72) dogovoren je još zimus, ali čekali smo da dođe lepše vreme, a kada se to konačno dogodilo desila se i ova nesreća sa pojavom virusa koji je zaustavio ne samo nas, nego i ostatak sveta i samo je potvrdilo njegove reči da su planovi jedno, a realnost ipak nešto sasvim drugo.
Lepo vreme bilo nam je potrebno zbog izlaska na Dunav jer Branko je imao želju da nam dočara zašto je veliki ljubitelj ove reke i njenih čari zbog čega je počeo da gradi i lađe, a jednom takvom i sam krstari ovom rekom čije obale poznaje kao vlastiti džep.
– Sve što radim podređujem tome da negde krajem aprila svojim brodićem krenem na put prema Đerdapu. Pojava ovog virusa me sada malo omela u tome pa sam sve morao da prolongiram za kasnije. Taj put je ranije uglavnom trajao 60-70 dana jer smo pravili jedan krug do Đerdapa Banatom i Bačkom, Savom, Dravom, Tisom, Moravom, Mlavom. Na tim rekama se zadržavamo i tako pređemo oko 1400 kilometara. Ceo taj put sada obavim za 25 do 30 ..
Što je paradoksalno, ova nikad ispričana priča najživlja je na groblјu u selu Dicmu, udaljenom od Splita dvadesetak minuta lagane vožnje, gde počivaju najugledniji splitski Srbi 19. veka. Istoričar pravoslavne crkve, Milan Radeka, u svom „Almanahu o Srbima i pravoslavlju u Dalmaciji“ iz 1971. godine za šušačko groblje u Dicmu napisao je da je to groblje splitskih Srba. Gledajući sa istorijskog aspekta, ta konstatacija je tačna, potvrđuje nam istoričar Božidar Simić.
– Ako gledamo taj istorijski aspekt Splitski Srbi, splitski trgovci i Dicmo-Šušci, onda dolazimo do takvog zaključka koji stoji u njegovoj konstataciji. Krajem osamnaestog veka u Splitu postoje grupe Bosanskih trgovaca pravoslavne vere. Negde najpoznatija od njih bila je porodica Dimitrović, poreklom Sarajlije. Zajedno sa svojim prijateljima iz Sarajeva, porodicom Vuković, držali su trgovačke radnje u Sarajevu i Splitu, bavili se trgovinom duž celog jadrana. U tom svom trgovanju stekli su ogroman kapital, a sve su vodila d..
Ova dobrotvorna akcija nosi naziv „Moja kuća – moj dom“, a cilj joj je da se prikupe novčana sredstva za obnovu kuće 37-ogodišnjeg Moravičana Bogdana Petrovića koja je stradala u noći 6. aprila usled neispravnih elektronskih instalacija.
– Bogdan je izuzetno vredan čovek i cenjen u mestu, pobegao je kroz prozor kuće, a sve mu je izgorelo. Srpsko narodno veće mu je odmah drugi dan poslalo pomoć od 3.000 kuna kako bi imao za osnovne životne potrebe. Sada kada smo uspeli da pokrenemo i humanitarnu akciju, svi su se uključili, od Srpskog narodnog veća pa do nas iz Veća srpske nacionalne manjine Grada Vrbovskog – priča predsednik VSNM-a Grada Vrbovskog Milan Vukelić.
Bogdan je inače živeo sa majkom koja, na sreću, te noći nije bila u kući. Spasio se ponevši sa sobom samo osnovne stvari koje je u brzini uspeo da skupi. Sada živi u kući koju mu je ponudio rođak.
– Nisam povređen jer sam na vreme izašao iz kuće. Zapalio se priključni kabl koji dolazi na kuću sa stupa koji je već dugo bio po..
Specifičan geografski položaj Baranje, prostor omeđen Dunavom i Dravom, činio je na neki način prirodnu izolaciju od ostatka države za vreme pandemije koronavirusa pa zbog toga nije bilo ni mnogo zaraženih.
U Jagodnjak smo došli kako bi ispratili popularnu „Kulenijadu“, ali bila je to i prilika da sa predstavnicima opštinske vlasti porazgovaramo o njihovom iskustvu sa provođenjem mera bezbednosti tokom borbe protiv širenja virusa Korone, kao što smo već učinili sa predstavnicima opština Erdut, Borovo, Trpinja, Negoslavci i Šodolovci.
– Relativno smo rano i na vreme prepoznali opasnost i među prvim opštinama smo preduzeli mere. Stopirali smo rad vrtića, udruženja i sportskih klubova čak četiri dana pre naređenja županijskog štaba civilne zaštite. Nismo imali nekih većih problema. S područja naše opštine niko nije bio ni zaražen, a i sama Baranja je imala jako malo obolelih, uglavnom su to bili ljudi koji su se zarazili u osječkoj bolnici – pojašnjava stanje za vreme pandemije virusa k..