Ovogodišnja 23. po redu borovska fišijada privukla je takmičare kako sa šireg vukovarskog područja, tako i goste iz Baranje i Stapara. Uz takmičare iz Borova, Bršadina, Vukovara, Trpinje, Jagodnjaka i ostalih okolnih mesta, jedini gosti van granica Republike bili su i Staparci kojima je ovo prilika da se druže s prijateljima u Borovu.
– Ovo nam je sad već postala i tradicija. Imamo vezu sa borovskim vatrogascima, tako da odatle svi kontakti i prijateljstvo. Plasman nam nije bitan, više smo ovde došli zbog druženja – rekao je član ekipe Vatrogasnog društva iz Stapara Milisav Galić.
Jedni od redovnih gostiju na „Zlatnom kotliću“ su i komšije iz Bršadina, koji su ovom prilikom najavili i svoju fišijadu koja će biti održana 28. septembra. Kako kažu, borovska fišijada je najveća na ovom prostoru, konkurencija je veoma velika i s njom je teško da se upoređuje.
– U Borovu je mnogo teško da se pobedi, ima jako puno ekipa i dobrih kuvara. Možda i dva glavna favorita su Siniša Nedeljković i S..
Nakon što su pre nekoliko dana srpska kompanija Dental Ant i grad Vukovar potpisali ugovor o zakupu poslovnog prostora čime je ova firma postala prvi investitor iz Republike Srbije u Vukovaru, u ovaj grad stigli su i predstavnici Milšped logističkih sistema iz Beograda.
Privrednike iz Republike Srbije u Vukovaru je primio predsednik ZVO-a Srđan Jeremić u čijoj su pratnji obišli poslovne prostore među kojima i Luku Vukovar. Specijalni savetnik direktora Milšpeda Goran Matutinović kaže da je ova logistička kuća, koja trenutno zapošljava 2.500 radnika, već prisutna u Hrvatskoj, tačnije u Rijeci i Zagrebu, ali da su zainteresovani i za poslovanje u Vukovaru.
– S obzirom na to da je ZVO ponudilo vaše resurse u Vukovaru zainteresovani smo za angažovanje u Luci Vukovar. Prednosti su uz infrastrukturu, pod jedan železnice i Dunava i kapaciteti koje sam danas video, a sagledaćemo i ostale mogućnosti. Za sada je u luci moguće raditi samo rasute terete pa ćemo pokušati da nađemo neki kompromis ..
Patrijarh Irinej je u ovom hramu služio i Svetu arhijerejsku liturgiju, a potom i poručio da srpski narod ne sme da zaboravi svoje žrtve među koji je više od 20 hiljada dece u ustaškom kompleksu logora Jasenovac.
-Ovde su ubijani najneviniji – deca. Ovo je sveta zemlja natopljena krvlju Svetih mučenika jasenovačkih. Možemo samo zamisliti kako je bilo kada izmučena deca prizivaju roditelje, a bezdušni čovek im seče glave, vadi oči i muči ih. Krvnički su ubijani i članovi porodice Tesla. Naša stratišta se nalaze svuda i zato naše žrtve ne smeju da budu zaboravljene – rekao je patrijarh Irinej.
Patrijarh odlikovao daruvarskog sveštenika
On je istakao da je od izuzetne važnosti što je hram u Mlaki Vaskrsao i poručio da zbog toga Srbi iz ovog kraja treba da se vrate na svoja vekovna ognjišta.
Patrijarh Irinej je ovom prilikom odlikovao daruvarskog sveštenika protojereja-stavrofora Luku Bosanca rodom iz Kusonja pored Pakraca koji je nakon rata bio jedini sveštenik na potezu Okučana, Pakra..
„Bjelobrdska pudarina“, kulturno-zabavna, ali i privredno-turistička manifestacija održana je u subotu, 8. septembra kada su je osmu godinu zaredom realizovali članovi tamošnjeg pododbora SKD-a „Prosvjeta“ i SKUD-a „Jovan Jovanović Zmaj“. Stari običaji protkani identitetom i istorijom jednog naroda te vrednostima kao što su zajedništvo, rad i život u skladu s prirodom, nažalost, nestaju. Svesni ove činjenice „Bjelobrdsku pudarinu“ osmislili su istinski zaljubljenici u tradiciju i poštovaoci sećanja svojih predaka.
– Ovo je u našim genima i zato toliko volimo ovu manifestaciju. Kada grožđe počne da „šara“, naše prabake i bake išle su u vinograd da čuvaju grožđe, da prave pudarska jela. Momci su dolazili kod njih i to je bio njihov prvi „noćni život“. To im je toliko ostalo u sećanju da su nam to pričali i preneli tako da i mi danas to simbolično prenosimo našoj deci i unucima. Sve što je tradicionalno od hrane, pića i običaja mi pokušavamo danas da dočaramo. Doček gostiju je u bjelobrd..
SPD Privrednik pokrenuo je danas konkurs za dodelu stipendija srednjoškolcima i studentima za školsku i akademsku godinu 2018/19. iz Fonda „Vladimir Matijević“, kao i konkurs za dodelu stipendija odličnim studentima iz Fonda „Ivana Vujnović“.
Na ovaj način Privrednik od svog osnivanja stipendira talentovane učenike i studente slabijeg imovinskog stanja. Konkursi će biti otvoreni do 15. oktobra, a na koji način se možete prijaviti pogledajte na Privrednikovim stranicama, ili na stranicama P-portala za Fond „Vladimir Matijević“ i za Fond „Ivana Vujnović“.
Sve dodatne informacije možete dobiti i na adresu elektronske pošte ured@privrednik.net ili pozivom na broj 01/485-44-78 svakog radnog dana tokom trajanja konkursa u periodu od 10 do 13 časova.
The post Otvoren konkurs za Privrednikove stipendije appeared first on srbi hr.
"Sveti Sava nam je svojim životom i delom ostavio u amanet mnogo vrednog. Možda najvažnije od svega što trebamo upamtiti, jeste da nam je ostavio putokaz, znakove kuda trebamo ići.
Njegova duboka vera i produhovljenost, ali i mudrost i borbenost kada zatreba, vrline su koje nam prečesto danas nedostaju. Kada...
– Nakon prošlogodišnjih uspješnih organizacija i provedbe Ljetna škola srpskog jezika i kulture na Viru i ove godine se vraća na isto mjesto. Ljetna škola će se održavati u periodu od 19.7. do 31.7.2018. (dvije grupe po sedam dana 19.7. – 25.7.2018. 1 grupa, 25.7. – 31.7.2018. 2 grupa) u odmaralištu „Cvrčak“ na Viru – stoji na stranicama Srpskog narodnog vijeća, a poziv i način prijave prenosimo u celosti:
Odmaralište se nalazi izvan naselja Vir, 150 m od mora s vlastitim dvorištem, sigurnim za igru i boravak učenika. Sobe su višekrevetne s pripadajućim kupaonicama. U boravak su uračunata tri glavna obroka i užina. Cilj Ljetne škole je da kod učenika pobudi dodatni interes i obogati spoznaje o kulturi i jeziku našeg naroda, da doprinese očuvanju i razvoju nacionalnog i kulturnog identiteta. Ovakav oblik organiziranog boravka bi učenicima omogućio da steknu nove prijatelje i obogate spoznaje o zemlji svojih predaka.
Ljetna škola je namijenjena učenicima od 3. do 7. razreda (prednost i..
I ove godine komemoracija u Jasenovcu će biti održana odvojeno i u tri različite kolone. Predstavnici Jevreja svoju su komemoraciju održali u prošlu nedelju u organizaciji Koordinacije jevrejskih opština, a njen predsednik Ognjen Kraus rekao je da jevrejska zajednica neće učestvovati u zajedničkoj komemoraciji zakazanoj za 22.april sve dok izostaje jasna osuda i zabrana ustaškog pozdrava „Za dom spremni“.
Srpsko narodno veće i Savez antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske svoju će komeoraciju održati u subotu 21. aprila u 11:30 časova ispred spomenika Kameni cvet u Spomen-području Jasenovac.
– Okupljanje je planirano s početkom u 10.30 ispred Memorijalnog muzeja Jasenovac, a u 11 će kolona sećanja krenuti prema spomeniku gde će u 11.30 sati biti održan prigodni komemorativni program. Učesnici komemoracije moći će položiti karanfile, koje će im organizatori uručiti na mestu okupljanja – poručuju iz SNV-a.
U nedelju će biti održana i treća kolona sećanja, ona zvanična, pod pokro..
Hram Silaska svetog Duha u Vinkovcima sagrađen je 1793. godine u vreme kada je u ovom gradu bilo oko 50 srpskih kuća i jedan sveštenik. Malobrojni Srbi ovde su konstantno bili pod pritiskom austrijske carske vlasti i rimokatoličkog klera. Tako su na inicijativu katoličkog biskupa Filipa Stankovića, a uz blagoslov carice Marije Terezije 1772. godine proterani u Mirkovce.
Stara drvena crkva u Vinkovcima postojala je pre izgradnje novog hrama, odnosno još na početku 18. veka. Prema popisu iz 1756. godine zabeleženo je sledeće: „Šanac Vinkovci, broj kuća 8. Crkva svetog Nikolaja bila drvena, osvećena episkopom G. Spiridonom (Stibicom).“
Nakon izgradnje novog hrama prvo bogosluženje, a ujedno i osvećenje hrama, izvršeno je na praznik Usekovanje glave sv. Jovana Krstitelja 1793. godine sa blagoslovom karlovačkog mitropolita Stefana Stratimirovića.
Ikonostas crkve koji je ukraden 1991. godine rad je Stojana i Jakova Nedića iz 1811. godine. Parohijski dom u Vinkovcima podignut je 1804. godi..
Današnji pravoslavni hram u Boboti izgrađen je 1778. godine. Gradnja crkve počela je 15 godina ranije, a sama crkva osvećena je na hramovnu slavu, Đurđevdan 1778. godine od strane osečkog paroha Jovana Mikovića.
Odluka o gradnji ovog pravoslavnog hrama donesena je 1762. godine u vreme seoskog kneza Jovana Nedeljkovića, a tada su izabrani i četiri tutora: Stoić Milinković, Danilo Ćirić, Stojan Leskovac i Nikola Patković.
Crkva u Boboti postojala je i pre gradnje ovog hrama. To je vidljivo iz jednog dokumenta od 14. januara 1733. u kojem se navodi da je „sagrađena od drveta, oblepljena blatom, pokrivena šindrom novom. Trapeza od drveta, zvonica na četiri velika hrastova stuba sa dva zvona. Osvetio je Nikanor krušedolski. Crkva nema ni jedne knjige. Na ikonostasu je velika prestona ikona Bogorodice, apostoli na platnu staro izobraženije i 28 ikona.“
I ova crkva bila je posvećena Svetom velikomučeniku Georgiju. Takođe, pre gradnje nove crkve, 1750. godine napisana je i najstarija knjiga..