Ljubav prema određenim hobijima obično se rađa u najranijem detinjstvu i neguje se sve do duboke starosti. Svoju ljubav prema Dunavu Andrej Simić neguje od trenutka kada je prohodao, a kako i ne bi kada živi u ulici koja izlazi na ovu veliku reku. Svaki slobodan trenutak ovaj dečak provodi na dunavskoj obali, pogotovo u zadnjih godinu dana od kada se intenzivno bavi ribolovom.
Na Dunavu je svaki dan i strpljivo zabacuje udicu čekajući da se na nju zakači neka štuka, smuđ ili bucov. U prošlu sredu Andreju se baš posrećilo jer se na njegovu varalicu zakačila, za jednoga dečaka, rekordna lovina.
– To se desilo negde pred mrak, oko osam sati, već sam nameravao da idem kući, ali kada sam povukao štap osetio sam da se zakačilo nešto veliko. Štap mi se savio skroz do vode i moram da priznam da sam se jako uplašio. Bio sam jako uzbuđen dok sam je vukao. Sa mnom je bio moj tata, ali sam ribu ipak izvukao sam, i to jedva nekako – uzbuđeno prepričava svoj doživljaj Andrej.
Bio je to jedini And..
Baranjsko selo Jagodnjak ima nadimak „Selo kulena“, a svojevrsni je centar proizvodnje ovog popularnog baranjskog specijaliteta od svinjskog mesa. Kulen-majstori iz Slavonije, Baranje i zapadnog Srema došli su u ovo mesto kako bi predstavili svoje najbolje proizvode.
– Prethodnih godina smo imali stvarno masovan odziv, pogotovo prošle godine kada je na samom proglašenju bilo preko 2.500 ljudi, a tokom celog dana manifestaciju je posetilo oko 5.000 ljudi. Ove godine smo napravili tako da bar takmičari mogu da dođu i pogledaju svoj i kulen drugih učesnika te da se ipak malo podružimo uz poznatu baranjsku deliciju. Jednostavno, prilike nam nisu dozvolile da napravimo nešto masovnije – objašnjava razliku između ove i prethodnih godina načelnik Opštine Jagodnjak Stevo Mlinarević.
Ove godine je takmičenje održano u lokalnoj etno-kući čiji je spoljni prostor dočarao dašak baranjske tradicije i kulture proizvodnje suvomesnatih proizvoda. Takođe, Opština Jagodnjak pokreće projekat „Kulen inku..
Program zapošljavanja žena, simbolično nazvan „Zaželi“, 28. maja svečano je okončan i u opštini Negoslavci na svečanosti koja je za tu priliku organizovana u negoslavačkom Projektnom centru. Bila je to prilika da se sumiraju rezultati koji su tokom njegovog provođenja postignuti kao i da se najavi mogućnost za njegov produžetak.
– Ugovor o projektu potpisan je 1. decembra 2017. godine, a njegovo trajanje ograničeno je na trideset meseci s tim da su žene, koje su na taj način zaposlene, radile 24 meseca. Period od momenta kada je njihov rad sa korisnicima završio iskorišten je za njihovo dodatno obrazovanje za zanimanje negovateljice. Zaposlili smo 15 žena, a samim projektom predviđeno je da one brinu o minimalno 60 korisnika. Tokom samog provođenja naših aktivnosti ukazala se potreba za brigu o većem broju starih i nemoćnih ljudi tako da smo do kraja broj korisnika povećali na 90. Pošto se uglavnom radilo o osobama starijim od 60 godina koje žive same dolazak naših gerontodomaćica im ..
Sve do poslednjeg rata, čiji su tragovi u Islamu Grčkom i danas vidljivi gotovo na svakom koraku, Mladen Despot živeo je u svojoj porodičnoj kući zajedno sa suprugom i sinom. Nisu bili posebno imućni, živeli su skromno, ali za tadašnje prilike pristojno. Sin jedinac bi je mali pa je supruga vreme provodila s njim kući, dok je Mladen radio sve što je stigao kako bi im osigurao egzistenciju. Radilo se i gradilo u skladu sa mogućnostima, ali u uslovima boljim no što su danas.
– Pre rata svi smo živeli u ovoj kući. Sam sam je napravio za svoju porodicu, tadašnju suprugu i sina jedinca. Imali smo sve uslove, struju, vodu, bunar, svoj krov nad glavom. Supruga je sa sinom bila kod kuće, a ja sam radio na različitim mašinama, bavio se poljoprivredom, zarađivao gde sam stigao i sve je išlo nekim svojim normalnim tokom – priseća se Mladen.
Rat je, kao i u drugim mestima, ovdašnjim ljudima preusmerio životne tokove. Mladenova izbeglička odiseja trajala je više od deceniju, a onda je odlučio da ..
Zbog epidemije izazvane pojavom koronavirusa sednica je održana mesec dana kasnije nego što je to inače uobičajeno. Nakon utvrđivanja kvoruma i izglasavanja dnevnog reda, predsednik Zajedničkog veća opština Srđan Jeremić izneo je članovima Skupštine sve aktivnosti tokom prethodne godine.
– Ono što je meni zasita drago to je da je Zajedničko veće opština u 2019. godini veoma raznovrsno provodilo brojne programske aktivnosti, ne samo one koje su zacrtane planom i programom rada, nego i više od toga jer su se pojavljivale neke nove aktivnosti i projekti u koje smo ulazili, pa smo na neki način prevazišli granice onoga što smo nameravali da uradimo. U svakom slučaju naš zadatak je ostao nepromenjen, odnosno da radimo na očuvanju prosvetne i kulturne autonomije, da razvijamo izdavaštvo i informisanje na srpskom jeziku i pismu. Kada je u pitanju domen obrazovanja napravili smo velike i značajne iskorake pogotovo što smo uspeli da pomognemo mnogobrojne naše učenike, da im obezbedimo školski ..
Vlada Autonomne pokrajine Vojvodine je i ove godine kroz Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima osigurala sredstva za kupovinu radnih sveski za učenike u Vukovarsko-sremskoj i Osječko-baranjskoj županiji koja pohađaju nastavu po modelu A, kao i za kupovinu školskih torbi za sve prvake koji u narednoj školskoj godini budu odabrali ovakav oblik nastave.
Ugovor o dodeli ovih sredstava su u Novom Sadu potpisali direktor Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima Duško Ćutilo i predsednik Zajedničkog veća opština iz Vukovara Srđan Jeremić. Ukupan iznos sredstava je 3,4 miliona dinara što će biti dovoljno za navedene potrebe, a taj iznos je duplo veći nego prošle godine kada je Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima takođe sufinansirao kupovinu školskih torbi i radnih sveski.
– Od 2017. godine do danas za ovu svrhu je obezbeđeno 7,4 miliona dinara. Posebno mi je drago što smo u prilici da svake godine izdvojimo sve zna..
Praznik Prenosa moštiju Svetog Nikolaja Mirlikijskog, hramovna je slava manastira Orahovica koji se nalazi u samom srcu planine Papuk. S vernim narodom, sveštenstvom, monaštvom, i gostima, svetu arhijerejsku liturgiju služio je Njegovo Preosveštenstvo vladika pakračko-slavonski g. Jovan.
– Sav naš narod koji je ovde i koji je vezan za Orahovicu se ovde okupio posle svega što je prošao u toku ove pandemije. Hvala Bogu evo svi smo tu na broju. Pokazalo se da je crkva Božja pregrmila i to kao što je pregrmila i mnogo gore periode i mnogo gora i teža vremena. Kao što je to lepo rekao i mitropolit Hilarion Volokolamski, drugi čovek ruske crkve posle patrijarha: Ma kakvi virusi, mi smo kao crkva preživeli i Staljina i Hitlera, a da se sada obaziremo na nekakav virus. Strpite se i pretrpite, proći će! I evo, hvala Bogu prolazi. Mi se vraćamo svom životu crkve, vraćamo se bogosluženju, tj. narod se vraća jer se bogosluženje nikada nije ni prekidalo. Narod se u većem broju vraća da proslavimo ..
Letnji meseci u kamenjaru Dalmatinske zagore zbog visokih temperatura, velikih suša i manjka vode, znaju biti suroviji no igde. Čobani svoje ovce zato daju na čuvanje u planinu, gde će im uslovi za opstanak biti bolji. Pre toga slede pripreme, šišanje ili striža, kako to ovde kažu. Šišanje ovaca obavlja se, najčešće, jednom godišnje iako retki ovce šišaju dva puta. Zavisno od vremena i temperatura zraka, striža ovaca počinje od sredine aprila i traje sve do početka juna. Iako je, napretkom tehnologije, i ovaj posao mnogima olakšan zbog pojave električnih šišača, u većini dalmatinskih sela on se većinom obavlja starinski ili primitivno, uz posebne ručne makaze.
– Kod nas u selu se striža ovaca još uvek obavlja ručno. U tu svrhu se koriste odgovarajuće makaze, koje se po pravilu posebno prave upravo za strižu ovaca. To su jednostavne makaze sa dve oštrice, koje se spajaju jednom oprugom, pomoću koje se oštrice rastavljaju. Stiskanjem oštrica one se spajaju i na taj način odsecaju deo po..
Pola od iznosa investiranog u Vukovarsko-sremsku županiju dobila je opština Borovo za izgradnju višenamenske multifunkcionalne zgrade, opština Markušica dobila je 200.000 kuna za izdranju javne rasvete, 97.000 dobio je fudbalski klub Vuteks–Sloga iz Vukovara za izgradnju pomoćnog fudbalskog terena, 73.000 kuna Osnovna škola Bobota za rekonstrukciju krova na školskoj dvorani i 30.000 kuna dobio je fudbalski klub Sloga iz Pačetina za izgradnju krova na tribinama stadiona.
Sva ova sredstva utrošena su namenski, jedino je prenamena sredstava izvršena u slučaju škole u Boboti jer je obnova krovne konstrukcije daleko veća investicija, a pomenuta sredstva iskorištena su za kupovinu nameštaja za učionice i kancelarije koji su bili stari nekoliko decenija.
– Srpsko narodno veće sufinansiralo je putem kapitalnih investicija, u okviru raspoloživih sredstava osiguranih u Državnom budžetu Republike Hrvatske za 2019. godinu i projekcijama za 2020. i 2021. godinu, sveukupno 64 projekta u iznosu od ..
Prošlo je nešto više od šest godina od kada se Dušan Lakić vratio u svoju porodičnu kuću u Islamu Latinskom. Mnogo duže od toga, tačnije nedugo nakon što ju je u ratu napustio, njegovu zemlju i imanje zauzeo je i obrađivao komšija Marinko. I pored činjenice da se Dušan vratio i da, izuzev zemlje, drugih prihoda za život nema, Marinko je zemlju nastavio koristiti sve do prošle nedelje. Dušan ga je, kaže, upozoravao da nema šta tražiti na njegovoj zemlji ali, osim psovki, zauzvrat nije dobio nikakvu reakciju.
U nedelju je, baš iz tog razloga, otišao na svoje imanje i stavio natpis “Zabranjeno, privatno vlasništvo“. Samo par sati kasnije isti natpis bio je bačen, a Marinko traktorom uzorao zemlju kako bi je pripremio za zasade. Tada dolazi do onoga što je Dušanu ulilo strah u kosti i po prvi put ga nateralo da posegne za lekovima za smirenje.
– Ja sam popodne, zajedno sa bratom od tog istog Marinka, otišao da obiđem zemlju i da i njemu ukažem na problem koji mi pravi njegov brat. Kada s..