Negoslavčani već dugo održavaju prijateljstvo sa igumanijom manastira Svete Ane sestrom Gerasimom, a ovaj put održana je radna akcija u kojoj su Negoslavčanke i Negoslavčani iscepali drva, pokosili travu i napravili boks za manastirskog psa.
– Već nekoliko godina posećujemo manastir Svete Ane, odnosno od kad se u njemu nalazi monahinja Gerasima. Nekoliko puta sam povela žene da obiđu ovaj manastir i naprosto želeli smo da pomognemo i oživimo ovo mesto. To traje već nekoliko godina. Ovo je područje gde je veoma bujna vegetacija i zbog toga je bila potrebna košnja travnatih površina, kao i rezanje i nošenje drva. Bilo nas je tridesetak i uradili smo dobar i konkretan posao kako bismo olakšali samotan život sestre Gerasime – priča saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov.
Manastir Svete Ane, ženski je manastir, a nalazi se na pola puta između Daruvara i Grubišnog Polјa u Bjelovarsko-bilogorskoj županiji.
– Nekoliko puta sam rekla da imamo mali broj monahinja i svakako da zaslužuju da ..
Njegov lik i narav moguće je opisati jednom Gandijevom misli, i ona bi bila dovoljna.
„Svi bogovi su dobri, a svi ljudi su braća“.
Zaista, on ljude nije delio ni po jednom osnovu, voleo je sve, bez razlike, i živeo Gandijevski, ljudi su to osećali bez obzira na to kojoj su veri ili narodu pripadali. Za sve njih on je bio „naš doktor“.
Oni koji su ga poznavali kažu da je bio čovek vedrog duha, pun priče, šarmantan, duhovit, uvek spreman da pomogne i sjajan lekar. To se mora reći, iako on nije patio od te titule, ali je živeo potpuno u duhu Hipokratove zakletve.
Voleo je obične ljude, radnike, i oni su voleli njega. Bio je lekar 24 časa dnevno. Kažu da je recepte nosio sa sobom i kada bi mu se ljudi na nešto požalili on bi odnekud izvukao recept i napisao lek i nije bilo važno da li tada na borovskom stadionu gleda utakmicu, da li ga sretnu na ulici, na pijaci, u prodavnici ili dok sedi na nekoj klupi u parku.
Bio je sjajan dijagnostičar. Dovoljno je bilo, pričaju ljudi, samo da pog..
Ranije smo već pisali o životu za vreme vanrednog stanja u opštinama Erdut, Borovo, Negoslavci i Trpinja te u Šibensko-kninskoj županiji, a sada smo posetili Šodolovce, površinski veliku opštinu u Osječko-baranjskoj županiji. Za razliku od prethodnih opština, u administrativno središte koje se nalazi u selu Šodolovci stigli smo kada su mere već popustile, tako da tamo nismo videli mnogo ljudi sa maskama, a ulice ionako slabo naseljenog mesta bile su puste, čemu je još više pridoneo kišovit dan.
Kako u ovoj opštini nije bilo zaraženih od virusa, tako nije postojala ni prevelika panika, pa samim tim nije bilo ni problema.
– Opština se preseca sa tri druge susedne opštine tako da nam je bilo nezgodno prolaziti iz mesta u mesto zbog propusnica. Bilo je zabranjeno napuštanje mesta prebivališta pa meštani nisu bili u mogućnosti ni doći do zgrade opštine po propusnicu. Zbog toga smo se organizovali preko štaba civilne zaštite kako bi meštanima izašli u susret – opisuje stanje u opštini za v..
U blizini Vukovara nalazi se „Dolina mamuta“, reč je o području sela Mohovo koje je ovaj naziv dobilo jer su u poslednjih osam godina u nekoliko navrata ovde otkriveni ostaci praistorijskih životinja. Paleontološki nalazi potvrđuju da Mohovo krije mnoge tajne koje tek treba istražiti. Ono što je posebno zanimljivo je to da je čak tri puta ostatke mamuta pronašao dvadesetšestogodišnji Goran Popović, po zanimanju kuvar. Slučajnost, sreća ili nešto drugo, ali ovaj mladić je kosti mamuta prvo iskopao u svom dvorištu i od tada ne prestaje da pronalazi tragove koji potvrđuju da je ovaj lokalitet značajno paleontološko nalazište.
– Prvi put je to bilo 2012. godine u jesen, kopao sam jamu u voćnjaku i na dubini od 1,80 metara pronašao sam kosti mamuta. U prvi mah sam mislio da se radi o kostima ljudi jer ovde je bio Sremski front, ali na kraju se utvrdilo da se radi o mamutima. Sutradan sam nastavio radove i pronašao sam još kostiju, pozvao sam i obavestio Muzej grada Iloka. Nakon par dana lj..
Delo vukovarskih Bed blu bojsa, mural naslikan u sećanje na HOS sa natpisom „Za dom spremni“ koji se nalazi u vukovarskom prigradskom naselju Budžak, prefarbali su nepoznati počinioci, pretpostavljamo u noći između nedelje na ponedeljak. Pre nekoliko dana, prefarban je natpis „Za dom spremni“, dok je sada istu sudbinu doživeli i grbovi HOS-a i Bed blu bojsa. Oslikavanje ovog murala na jednoj trafostanici izazvalo je brojne medijske napise u Hrvatskoj, a osudili su ga SDSS i DSS. Za vreme bezbedonosnih mera prouzrokovanih koronavirusom, mural je oslikavalo tridesetak pripadnika vukovarskih Bed blu bojsa, uz prisustvo većeg broja policijskih službenika. Na drugoj strani trafostanice nalazi se prešaran natpis „Torcida“.
Nakon što smo ranije pisali o napadu na dvojicu Srba u Vukovaru, Policijska uprava Vukovarsko-sremske županije kriminalističkim istraživanjem nad 29-godišnjakom, 24-godišnjakom i 23-godišnjakom iz Zagreba te 24-godišnjakom iz Vukovara utvrdila je sumnju da su 14. maja poč..
Nekoliko napadača je u četvrtak oko podne na parkingu u centru Vukovara fizički nasrnulo na dvadesetčetvorogodišnjaka i dvadesetdevetogodišnjaka srpske nacionalnosti. Prema još nepotvrđenim informacijama reč je o pripadnicima navijačke grupe Bed blu bojs.
Kako piše Večernji list, policija je privela nekoliko osumnjičenih i pronašla kombi zagrebačkih registarskih tablica u kojem su navodno neki od privedenih išli na sahranu jednog vukovarskog branitelja.
Snimak napada, kojeg su već objavile Novosti, a kojeg poseduje i naša redakcija, napravili su najverovatnije sami napadači. Policija je obavestila javnost da su napadnute dve osobe iako se na snimku vidi da je najmanje šest napadača napalo trojicu mladića, a da je jedan od njih lakše povređen.
https://srbi.hr/wp-content/uploads/2020/05/video-16733b209e07e76c07b3cb063fa9cfb8-V.mp4
Dvadesetčetvorogodišnjak je prevežen u vukovarsku bolnicu gde su mu ustanovljene lakše povrede, dok je dvadesetdevetogodišnjak prošao bez povreda. Početak n..
Zajedničko veće opština potpisalo je ugovore sa kulturno-umetničkim društvima koja deluju na području istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.
Ova sredstva su od velikog značaja za rad kulturnih društava koja će na ovaj način biti u prilici da organizuju svoj redovan rad, ali i različite manifestacije.
– Zajedničko veće opština redovno aplicira prema sredstvima za kulturni amaterizam Saveta za nacionalne manjine i mi smo kao institucija koja dobro i redovno pravda namenjena sredstva, ali i kao institucija od posebnog značaja za naš narod na ovom području, odlučili da pružimo šansu i kulturno-umetničkim društvima sa ovog područja Republike Hrvatske. Posebno mi je drago što su sva društva ove godine dobila nešto više sredstava nego prethodnih godina. Takođe, moram da naglasim da sam zadovoljan i namenjenim sredstvima kada je Zajedničko veće opština u pitanju, a ta sredstva su za ovu godinu veća za 280 hiljada kuna – istakao je predsednik ZVO-a Srđan Jeremić.
Potpisivanju ugovora p..
Žene u ruralnim sredinama veoma dobro znaju da su rad i druženje jako bitni ukoliko želimo da život ispunimo zadovoljstvom te pobedimo stres i probleme sa kojima se suočava svaki pojedinac. Ovakva shvatanja kao i zelja za aktivnim životom u mnogim su selima dovela do osnivanja udruženja građana u kojima se okupljaju ljudi istih interesovanja i zajedničkih ciljeva.
Među veoma aktivnim organizacijama koje deluju u našem okruženju je Udruženje žena „Pudarce“ iz Bijelog Brda. Žene iz ovog sela pronašle su inspirativno mesto i način kako da se druže, bave kreativnim radom te budu zadovoljne, a ujedno neguju tradiciju svog mesta i sećanja na nekadašnja vremena. U prostorijama bjelobrdske etno kuće, postoji prava mala radionica, gde članice udruženja „Pudarce” stvaraju pravu riznicu ručnih radova onakvih kakve su nekada radile generacije kojih više nema. Nekadašnji seoski život postao je neiscrpna inspiracija.
– Udruženje je osnovano pre godinu dana s ciljem očuvanja naših tradicija na selu..
Mnogi stariji Vukovarčani ostali su sami, bez ikoga od rodbine i prijatelja da im pomogne, a neki od njih su i nepokretni. Često nemaju novca, ni mogućnosti da si pripreme obroke. Upravo iz tog razloga, predsednica Udruženja penzionera „Vukovar novi“ Zlata Miškić odlučila je da za devet najugroženijih članova svog udruženja obezbedi i dostavi ručak.
Najviše obroka podeljeno je u prigradskom naselju Lužac, a veliki broj ljudi živi u trošnim kućama, kojima je potrebna obnova.
– Da ovo napravim, podstaklo me to što se danas proslavlja veliki srpski svetitelj Vasilije Ostroški za kojeg se u narodu kaže da je čudotvorac i iscelitelj teških bolesti. U nedelju sam o tome razmišljala i došla sam do ove ideje jer su mnogi naši članovi koje obilazimo teško bolesni, nemaju nikoga da im pruži čašu vode. Gladni su, željni su svega, ponekad im neko donese parče hleba. Njihov organizam je toliko iscrpljen da ni ne mogu mnogo da jedu, ali moraju da popiju lekove – govori nam Zlata Miškić o motivima ..
Nakon što su u prethodnom periodu snimane lekcije iz srpskog jezika i veronauke, juče je snimljen ostatak lekcija srpskog jezika po modelu A, a dodatno su snimljene i lekcije iz razredne nastave po istom modelu kao i likovne kulture.
Svi do sada snimljeni sadržaji odobreni su od strane Ministarstva obrazovanja i nalaze se na internet platformi ovog ministarstva koje se redovno ažurira, a dostupni su i na platformi Jutjub.
Lekcije iz razredne nastave snimale su učiteljice iz OŠ „Dragutin Tadijanović“ iz Vukovara Milica Lazić i Ljiljana Stević.
– Pripremila sam za ovaj čas jednu priču i fokusirala sam se na narodnu knjižvenost kako bi negovali našu tradiciju i korene. Kroz tu priču sam decu htela da poučim nekim životnim vrednostima kao što su dobrota i poštenje. Imala sam u početku strah kako će to sve izgledati, ali na kraju sam zadovoljna kako je ispalo i mogu da kažem da je bilo prilično zanimljivo – kaže učiteljica prvog razreda ove vukovarske osnovne škole Ljiljana Stević.
Prve..