Kao nikada do sada amfiteatar belomanastirskog Etnološkog centra baranjske bašine bio je ispunjen do poslednjeg mesta, a nemali broj posetilaca na nogama je propratio ovogodišnje Rusko veče. Zasluge za dobru posećenost mogu se pripisati bogatom i sadržajnom programu te ugodno subotnje veče koje je prosto pozivalo na provod.
Sa petnaestak „akademskih“ minuta zakašnjenja program je otvorila prezenterka koja je u kraćem govoru govorila o Ana Mariji Papež, skretarski društva bez koje, uz dužno poštovanje ostalima, ovakvih i drugih programa ne bi ni bilo. Kao što je to uobičajeno prisutne je pozdravio i predsednik društva Svetozar Vakanjac koji se prisutnima zahvalio na dolasku i podršci.
Devedesetominutni program otvorili su Filip Golubov Car i Marija Ivanković, a potom su se na bini smenjivali Hranislava Podrumac i Milan Kliba, Biljana Nikolić, Ana Marija Papež, Blanka Došen, Jelena Vetro, Folklorni ansambl Baranja, Umetnička škola Beli Manastir, Natali Pandur, Momčilo Laketa, Ivana Koš..
Nakon osveštenja slavskog kolača sveštenika iz opštine Trpinja započeo je svečani program. Prvo su nastupila deca iz vrtića „Liliput-Trpinja“ s pesmom „Vidovdan“. Nakon toga obratio se predsednik opštinskog Veća opštine Trpinja Nikola Lazić koji je podržao saradnju institucija i organizacija na području opštine.
U svom obraćanju okuplјenima načelnik opštine Trpinja Miroslav Palić istakao je brigu zbog odlaska mladih u inostranstvo, ali i rekao kako to nije problem samo lokalnih vlasti, već da je to državni problem.
– Najvažnija investicija u narednom periodu u opštini Trpinja je izgradnja dva vrtića, jedan u Boboti, jedan u Trpinji, a u planu je i u Bršadinu. Komunalno preduzeće slavi dvadeset godina postojanja. Iako su predvideli da će opstati šest meseci, traje i širi se još i danas. Na polјu održavanja komunalne infrastrukture napravili smo ono što je bilo planirano – kaže načelnik u svom obraćanju.
Glavni prioriteti vrtići i reciklažno dvorište
Istakao je da su postigli sve zacr..
Markušica je i ove godine bila domaćin Smotre dečijeg folklora i običaja. Na manifestaciji su, sem domaćina, nastupila još četiri društva iz Trpinje, Bršadina, Ostrova, Dalja i Bijelog Brda. Bila je to prilika da najmlađi folkloraši na sceni u markušičkom Domu kulture pokažu šta umeju.
– Ovo je druga godina da organizujemo ovu smotru i s obzirom da se ona prošlogodišnja pokazala kao veoma uspešna odlučili smo da s tim nastavimo. Deca vole da se druže, vole brze i zabavne igre, ali ipak treba krenuti od nekih osnova kako bi stasala u prave igrače. Trudimo se da ih što više okupimo, a ovakve manifestacije su prilika i da pokažu šta su naučili – kaže predsednik markušičkog pododbora SKD Prosvjeta i KUD-a „Srem“, Aleksandar Vukov.
U Markušicu su stigli i mališani iz obližnjeg Ostrova.
– Bili smo ovde i prošle godine i utisci su nam jako dobri. Najmlađi uvek ostanu nekako uskraćeni za gostovanja zato se svakom odlasku van svog sela puno raduju jer festivala ovakve vrste na nema baš mnogo..
Ovaj festival muzike, nošnje i hrane koji je i ove godine pokazao i dokazao kako može da se iskoristi bogato istorijsko nasleđe vezano na ostavštinu Sulejmana Veličanstvenog koji je, podsetimo, dao da se sagrad ičuveni drveni Sulejmanov most čiji je početak bio na maloj Đoli ispod dvorca, a kraj u osječkoj Tvrđi.
Uz puno truda i još više entuzijazma najzaslužniji za ovaj zanimljiv festival, koji je i ovaj put privukao nekoliko hiljada posetilaca, su članovi i volonteri Udruženja za ruralni turizam Đola iz Darde. Podsetnik na ovogodišnji Tarda festival samo je uvod u još jedan zanimljiv projekt spomenutog udruženja, a reč je o projektu V.R.I.S.A.K. (vizija, razvoj, identitet, scena, aktivizam, kultura) Baranje čiji je nositelj takođe Udruženje za ruralni turizam Đola, a partneri su opština Kneževi Vinogradi i Gradska i univerzitetska biblioteka Osijek.
Reč je o projektu vrednom 840.948 kuna, od kojih Evropska unija iz Evropskog socijalnog fonda sufinansira 85 odsto, a ostalo ide iz dr..
Nakon što je 2014. godine pisao o svom rodnom mestu „Zrnca prošlosti Pačetina“ Đoka Rašić je odlučio da se pozabavi i Bršadinom u kom je, kako je sam istakao, proveo svoj radni vek.
– Kada bi me neko silom naterao da napustim Pačetin i odem u neko drugo mesto, a da mogu da biram, bez razmišljanja bih odabrao Bršadin. U njemu sam proveo najlepši deo svog radnog veka. Dvadeset godina radio u Vupikovoj kooperaciji, ali sam i igrao fudbal, kao trener vodio klub i jednostavno sam se sa Bršadinom srodio kao i sa mojim Pačetinom. Ova knjiga je pokušaj da se Bršadincima odužim za sve lepe trenutke koje sam u ovom selu doživeo – objasnio je svoje motive za rad na ovoj knjizi njen autor Rašić.
Zrncima prošlosti protiv zaborava
Knjiga se istorijom sela bavi od najezde Turaka u te krajeve, osnivanja prvog, drugog i trećeg Bršadina, vremenom provedenim pod caricom Marijom Terezijom i carom Francom Ferdinandom, periodom Prvog i Drugog svetskog rata pa sve do socijalizma.
– O Bršadinu ima dosta iz..
U akciji uređenja Osnovne škole „Nikola Tesla“ okrečena je jedna učionica i napravljen mural s motivima Nikole Tesle koji je logo školskog volonterskog kluba koji se naziva „Junaci Tesline ulice“. U akciji je učestvovalo 25 volontera, koordinatora, roditelja i nastavnika. U planu su i druge volonterske akcije koje uključuju rad sa osobama sa invaliditetom, u staračkim domovima i u obe crkve koje se nalaze u Mirkovcima.
-U projekat smo se uključili kako bismo podigli zajednicu na jedan viši nivo. Naša zajednica je multikulturalna, odnosno višenacionalna. Imamo pripadnike hrvatskog i srpskog naroda i kroz ove aktivnosti u projektu „Školontiranje“ želimo uključiti svu decu, roditelje i nastavnike kako bismo poboljšali rad svoje škole i uslove u kojima radimo. Zahvaljujemo svima koji su nam pomogli danas i nadam se i daljnjoj saradnji – kaže za naš portal koordinator akcije, školski pedagog Alen Turjak.
Ideja da se škola okreči i uredi svidela se i nastavniku matematike u ovoj školi Slob..
Poseta Crnom Potoku je bila prilika da ljudi koji su poreklom sa tih područja obiđu svoj rodni kraj, da se međusobno druže i evociraju sećanja na vreme kada su živeli na tim prostorima, a među putnicima je bilo i dosta onih koji su po prvi put posetili ovaj kraj Hrvatske. Ideja o odlasku na Kordun nastala je na nedavno održanoj komemoraciji na Petrovoj Gori kada je Vukovarčane u posetu pozvao predsednik Mesnog odbora Đuro Vojnović.
Po dolasku u Crni Potok upriličena je poseta rodnoj kući Miloša Vojnovića prvog predsednika Zajedničkog veća opština i jednog od političkih lidera Srba iz vremena mirne reintegracije. Kod spomenika palim borcima NOB-a u ovom mestu protojerej Mile Ristić održao je pomen svim nevino stradalim ljudima tokom antifašističke borbe, a pred runirianim spomenikom o stradanju je govorio predsednik Zavičajnog kluba Kordunaša i Banijaca „Miloš Vojnović“ Bogdan Rkman.
Gosti iz Vukovara posetili su i opštinu Gvozd u Vrginmostu i tamošnjeg načelnika Milana Vrgu sa kojim ..
Čuvari tradicionalne srpske muzike su u Domu kulture u Boboti 1. septembra ugostili etno grupu „Trag“ i pred domaćom publikom proslavili pet godina rada i entuzijazma zbog kojeg je Đurđevak danas prepoznatljiv i jedinstven na prostoru istočne Hrvatske.
– Đurđevak je jedna kolektivna želja nas sa prostora istočne Hrvatske da ostvarimo dublju povezanost sa našom prošlošću, sa našim identitetom. Mi smo grupa amatera koji se sa velikim žarom trude da obave posao profesionalno i da na što bolji način tu muziku predoče ljudima. Đurđevak trenutno ima 10 članova, zajedno sa vokalnim i instrumentalnim delom ansambla. Nastupamo i pojedinačno, samo vokalni ili samo instrumentalni deo. Naši planovi trenutno obuhvataju pripremu za etno festival u Bajmoku i velika nam je želja ove godine posvetiti se više sevdalinkama kao jednoj vrsti etno pesme i naravno negovati repertoar koji smo do sada već izgradili – kaže umetnički rukovodilac grupe „Đurđevak“ Jelena Ajduković.
Negovanje srpske tradicionalne..