U malenom selu Šeovica kraj Pakraca održan je pomen za stradale meštane, uglavnom decu i starce ubijene 1. maja 1995. godine na lokalnom fudbalskom igralištu.
– Danas su prvi puta nakon 25 godina srpske institucije u Šeovici obeležile stradanje civila, pre svega dece i staraca, poštujući mere štaba civilne zaštite. Na ovaj način želimo da upoznamo javnost sa zločinom koji je i dalje ostao neprocesuiran i koji je i dalje nepoznat u široj javnosti pa i ovde na lokalu. Mi poštujemo sve žrtve koje su nevino stradale na ovom području. Rat je iza nas, okrenuti smo prema budućnosti, ali smatramo da žrtve zaslužuju jednak tretman pre svega pravosudnih tela – pojašnjava zamenik gradonačelnice Pakraca i predsednik Veća srpske nacionalne manjine Požeško-slavonske županije Nikola Ivanović.
Obeležavanje je prošlo veoma mirno, bez pratnje policije i bez ikakvih incidenata.
– Obično se posle naših molitvenih sećanja i komemoracija civilnih žrtava iz prošloga rata, uvek oglase razna braniteljska ud..
Prota Dušan Kolundžić rođen je 1. juna 1938. godine u selu Bučje kod Pakraca od oca Mirka i majke Milije. U Pakracu je 1952. godine završio tadašnju sedmoljetku – sedam razreda osnovne škole. Nakon toga pet godina je išao u Bogosloviju Svetog Save u manastiru Rakovica.
Po završenoj Bogosloviji upisuje Bogoslovski fakultet, gde je diplomirao 1963. godine, dok paralelno studira i Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu gde je diplomirao 1965. godine.
U periodu od 1966. do 1974. godine radi u Srpskoj Patrijaršiji (Patrijaršijskoj upravnoj kancelariji gde radi na poslovima u Beogradu i Patrijaršijskom dobru u Dalju) kao i Karlovačkoj bogosloviji (profesor praktične grupe bogoslovskih predmeta). Odavde odlazi u Diseldorf i postaje sekretar Eparhije zapadnoevropske Srpske pravoslavne crkve kada je i rukopoložen u čin đakona i prezvitera. Samo godinu dana po dolasku u Nemačku pokreće eparhijski list Crkva koji izlazi i danas. Činom protojereja biće odlikovan 1981. godine, a g..
U kući Ećimovića u Vrbovljanima nedaleko od Okučana svi su mirno spavali. Bio je ponedeljak, prvi maj, a Marko Ećimović imao je tada 13 godina i upravo se nalazio na produženom Uskršnjem raspustu. Preko Save u Bosni besneo je rat, a u zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija Zapad, odnosno „SAO Zapadna Slavonija“, već tri i po godine trajao je mir narušavan povremenim puškaranjima i ubistvima sa obe strane. Ećimovići su mislili da ih je za prvomajski uranak probudila grmljavina.
– Probudili smo se, podigli roletnu i iznenadili kada smo videli vedro nebo. Baka se u tom trenutku popela na naš sprat i rekla da se nešto dešava i da su to zvukovi detonacija. Onda se vratila u svoju sobu i uključila radio na baterije. Ubrzo je ponovo došla sva u panici da nam kaže da je počeo rat. Svi smo otišli u podrum jer je to bilo najsigurnije mesto i čim smo sišli dole granate su počele da padaju na selo. U našem podrumu okupilo se dosta ljudi i dece iz komšiluka, a kada su mog maloletnog komšiju doneli sa ..
Nakon što su 21. aprila snimljeni prvi školski časovi srpskog jezika za učenike osnovnih škola, danas su snimljene još tri video lekcije za đake srednjih škola, kao i časovi veronauke. Srenjoškolske nastavne lekcije pripremila je te pred kamerama obradila školska nadzornica i savetnica za srpski jezik Jadranka Radošević.
– Pozdravljam ovu inicijativu Odbora za obrazovanje ZVO-a, saborske zastupnice i trudimo se da ovo odradimo najbolje za naše učenike. Svi mi nastavnici srpskog jezika radimo na tome da damo svoj doprinos, video i lekcijama u pisanoj formi, zatim razgovaramo sa učenicima koji imaju tehničke mogućnosti, ali nažalost još uvek ima učenika koji nemaju laptop ili kompjuter, neko nema internet u kućama tako da se dešava da se deca moraju snalaziti i raditi zajedno. Odlično je da nas na ovaj način mogu i videti. Često su lekcije iz književnosti teške da ih obrade sami i na ovaj način ćemo im olakšati i poboljšati zajednički rad. Danas sam pripremila tri lekcije iz srpske mode..
Veliki broj gnezda nanizanih iznad kuća borovskih ulica već prvih dana proleća ugoste svoje stanare koji od marta do septembra ovde žive i othranjuju mlade ptiće. Uvek su rode u narodu značile sreću i blagostanje, što ne čudi jer paralelno sa njihovim pojavljivanjem započinje i proces ponovnog rađanja prirode. Zanimljivo je da se vraćaju uvek u isto gnezdo, koje zatim popravljaju, ili ako je srušeno grade novo. Ova divlja ptica voli ljude i uvek je u njihovoj blizini, a Borovo je selo u koje se rode rado vraćaju.
– Mi stvarno imamo sreću da u Borovu ima dosta roda. Prema nekim podacima od pre desetak godina Borovo je drugo po broju roda u Hrvatskoj, odmah iza Čigoća. Razlog za to verovatno je močvarno područje koje se nalazi u prostoru opštine Borovo, ako krenemo od Savulje pa do samog centra sela. Ovo je mirno, pogranično područje i nema mnogo ljudi koji se kreću, iako je roda ptica koja voli da bude sa ljudima. Ona voli da je iznad kuća i da se tu oseća bezbedno, ali isto tako da im..
Svetski dan Roma obeležava se svake godine osmog aprila, a bio je to samo povod da sa ovim saborskim zastupnikom porazgovaramo o položaju u kojem se nalazi najveća manjina u Hrvatskoj koju Kajtazi u Saboru zastupa, ali kojoj i sam pripada.
Šta Svetski dan Roma znači romskoj zajednici?
– Ovaj dan se obeležava kao u uspomena na prvi Svetski kongres Roma u Londonu pre tačno 40 godina što je bio početak političkog organizovanja Roma. Na tom kongresu donesena je odluka o našoj himni i zastavi, a ono što je posebno važno je donesena odluka o imenu našeg naroda Romi, a ne pogrdna reč Cigani. Ovaj kongres bio je potvrda da su Romi spremni da se organizuju kako bi se izborili za društvenu pravdu, jednakost i dobrobit celokupne romske zajednice. U svim ovim godinama, mogu slobodno da kažem da smo uspeli da očuvamo svoj nacionalni identitet, kao što smo i ranije ostavili trag u svim svetskim kulturama.
Šta je ono što je napravljeno u Hrvatskoj kada je položaj Roma u pitanju?
– Unazad deset go..
Dan sećanja na proboj poslednjih logoraša iz Jasenovca održavao se od 2016. godine u dve odvojene komemoracije zbog toga što su antifašisti i predstavnici stradalih naroda odbijali da učestvuju u zvaničnom sećanju zbog revizije istorije u društvu na koju država ne reaguje. Danas su se u Jasenovcu ponovo svi okupili, a osim predstavnika manjina i Vlade, komemoraciji je prisustvovao i predsednik RH što je prvi put nakon 2014. godine da u Jasenovcu prisustvuju i predsednik i premijer države.
Zbog epidemije koronavirusa komemoracija nije bila masovna, a poštovale su se sve mere socijalne distance. Ispod „Kamenog cveta“ državni vrh položio je venac, dok su ostali učesnici položili po cvet. Izostale su sve druge aktivnosti kada je u pitanju dan sećanja na žrtve ovog najvećeg koncentracionog logora iz Drugog svetskog rata u ovom delu Evrope.
Počast žrtvama odali su predsednik RH Zoran Milanović, predsednik Sabora RH Goran Jandroković, premijer Andrej Plenković, predsednik Jevrejske opštine ..
U vreme kada je zbog pojave koronavirusa u celoj zemlji obustavljena nastava u školama i vrtićima zaposleni u borovskom vrtiću „Zlatokosa“ pronašli su način kako da sa decom koja ga pohađaju ipak ostanu u kontaktu koristeći u tu svrhu prednosti moderne tehnologije. U poslednje vreme internet i društvene mreže prosto su preplavljeni snimcima ljudi koji u izolaciji i sigurnosti svoga doma pronalaze načine kako da kroz razne aktivnosti sačuvaju prisebnost, mentalno i fizičko zdravlje i prekrate vreme. To je bio motiv i borovskih vaspitača.
– S obzirom na to da je odlukom Vlade i Nacionalnog štaba civilne zaštite rad našeg vrtića obustavljen 16. marta, u njemu nema dece i sa njima više nemamo bliski kontakt na koji smo navikli i koji nam jako nedostaje. Zato smo odlučili da se sa decom družimo preko društvenih mreža i da modernu tehnologiju iskoristimo na jedan pozitivan način. S prvim danom aprila pokrenuli smo program koji smo nazvali „Zlatokosin virtuelni svet“. Naime, otvorili smo zat..
Srpska pravoslavna crkva i vernici širom Dalmacije ove godine Vaskrs su proslavili u skladu sa novonastalom situacijom, pridržavajući se i poštujući sve odluke državnih institucija Republike Hrvatske, nadležnih za suzbijanje epidemije prouzrokovane širenjem korona virusa.
Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku liturgiju u manastiru Krka, po prvi put bez prisustva okupljenih vernika.
U svim hramovima i manastirima Eparhije dalmatinske sveštenici su služili Svete liturgije dok su vernici ovaj najveći hrišćanski praznik proslavili u porodičnim domovima. Vaskrsenje Hristovo predstavlja trijumf života nad smrću.
Dalmatinski pusti hramovi, ali srca ispunjena verom i radošću, tako bi se, najkraće rečeno, ove godine moglo opisati iščekivanje najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, kojim se slavi Vaskrsenje Isusa Hrista iz mrtvih i koji predstavlja suštinu hrišćanske vere.
Bogosluženja u hramovima nisu prekinuta, ali je prisustvo vernog naroda izostalo uslovljeno datim o..
Snimanje prvih školskih časova srpskog jezika koji će u okviru „Škole za život“ biti postavljeni na obrazovnoj onlajn platformi za nacionalne manjine počelo je 21. aprila. Nakon pet nedelja, nastave na daljinu koja je usled pandemije virusa Korona pokrenuta kao alternativa klasičnoj školskoj nastavi, predstavnici srpske zajednice organizovali su snimanje obrazovnog materijala, odnosno školskih časova srpskog jezika i književnosti, a prema nastavnom planu i programu za sve one koji nastavu pohađaju po modelima „A“ i „C“.
Prvih osam časova iz predmeta srpski jezik snimljeni su tako da pre svega prate nastavni plan i program, ali posebno se pazilo da ne opterete učenike kojima je kao i profesorima obrazovanje na daljinu novina i izazov.
– Moram da pohvalim moje kolege, mi iz razredne nastave poznati smo kao kreativci zato što smo bazirani na razna područja i umetnosti i nauke. Nastojimo na razne načine, raznim modelima i metodama približiti svo to znanje učenicima. Za sve nas ovo predst..