Zajedničko veće opština i Srpsko narodno veće organizovali su humanitarnu mrežu kroz koju tokom pandemije virusa Kovid-19 pomoć pružaju najugroženijoj grupi ljudi. Odmah nakon što je nastupilo vanredno stanje srpske institucije aktivirale su se kako bi obezbedile podršku starijim, nemoćnim i bolesnim osobama koje žive same i organizovana je grupa volontera koja ih obilazi i vodi računa da svi budu zbrinuti. Na području grada Vukovara aktivni su volonteri Zajedničkog veća opština koji svakodnevno komuniciraju sa najugroženijom kategorijom građana te im dostavljaju pakete s osnovnim životnim namirnicama, hranom i lekovima. Cilj je da se stariji građani zaštite, da se zadrže u kućama i tako umanji verovatnoća opasnog kontakta i mogućnost od zaraze virusom. Među najaktivnijim volonterima i predsednik Odbora za ljudska prava ZVO-a Jovan Vlaović.
– Da bi mogli da provodimo ovakve akcije potrebno je da dobijemo dozvolu od nadležnih organa, a konkretno u ovom slučaju od Crvenog krsta Vukovar ..
Pandemija korona virusa promenila je mnogo toga u našim životima, a to je uticalo i na psihološka stanja ljudi širom sveta. Razni oblici izolacija i ograničavanje svakodnevnih kretanja podstiču promene u ponašanju kod velikog broja osoba.
Upravo zbog ovih razloga brojni psiholozi u Hrvatskoj su putem različitih psiholoških grupa na društvenim mrežama izrazili želju da pomognu ljudima volontiranjem, a to su prepoznali Hrvatsko psihološko društvo i Hrvatska psihološka komora koji su organizovali psihologe širom Hrvatske i uspostavili telefonske linije po županijama kako bi pomoć mogle da potraže osobe kojima je potrebna.
U Vukovarsko-sremskoj županiji volontiraju psiholozi iz Vukovara i Vinkovaca, a u oba navedena grada postoji po sedmoro dobrovoljaca. Izmenjuju se svaka tri dana, a dostupni su 24 časa osobama koje žele da porazgovaraju iz bilo kog razloga.
– Javljaju se ljudi koji osećaju bilo kakav strah, a razgovori su anonimni jer ih ne pitamo za ime i prezime. Osobe koje smatraju..
Otkako je i nas, a i ostatak sveta, zadesio ovaj nesretluk od virusa uvedene su određene mere koje su naš dosadašnji način života i mnoge naše navike iz korena promenili. Sve je stalo, fabričke mašine, avioni, vozovi, automobili, uslužne delatnosti, a ljudi se zatvorili u četiri zida i izlaze samo da obave krajnje neophodne poslove ili da kupe nešto u prodavnici, i to uglavnom hranu i higijenske potrepštine.
Nigde više nema zadržavanja, nema priče, nema rukovanja, nema grljenja, a pogotovo ljubljenja. Ni u primislima. Ljudi se zaobilaze u širokom luku, čak se ni u oči ne gledaju i kada se mimoilaze u strahu od nevidljivog i, kako nas uveravaju, vrlo nepredvidljivog, neprijatelja zaustavljaju dah, a mnogi na lice navlače maske koje spremne drže negde ispod brade. Ako neko, ne daj Bože kihne ili se nakašlje beže od njega kao da je gubav. Po povratku kući vrata otvaraju laktom ili u boljem slučaju nogom, koriste stepenice, a izbegavaju liftove i po ulasku u imaginarnu sigurnost svoga dom..
Svakodnevno prateći nova uputstva Štaba civilne zaštite u Republici Hrvatskoj, u opštini Biskupija, kažu, sve je prilagođeno novonastalim okolnostima. Strogo se sprovode zadate mere bezbednosti uz poseban akcenat na brigu o najugroženijoj starosnoj populaciji stanovništva, ali i snabdevanje meštana najosnovnijim životnim potrebama i namirnicama.
– Sve naše aktivnosti sprovodimo manje-više redovno, naravno u skladu sa situacijom koja nas je sve zadesila. Od trenutka kada smo dobili preporuku nadležnog Ministarstva i Sindikata državnih službenika i nameštenika da naš rad organizujemo na način da uspostavimo dežurstva, a jedan deo zaposlenih uputimo na rad od kuće, mi smo to usvojili i svakog dana imamo dežurne službenike u Opštini. Ono što nam je svakako prioritet, jeste da svakodnevno vršimo dostavu hrane za ljude koji to pravo ostvaruju preko Narodne kuhinje. Obezbedili smo određenu količinu zaliha hrane, svakodnevnih namirnica, i u slučaju da dođe do nekih još strožijih zabrana izlaz..
Priča o opštini Dvor kao mestu izgradnje odlagališta radioaktivnog otpada stara je više od dvadeset godina. Fond za finansiranje razgradnje i zbrinjavanja radioaktivnog otpada saopštio je u utorak 31. marta, a HINA prenela da je od Ministarstva zaštite okoline i energetike dobijen prostor na kojem je planirano formiranje Centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada.
Fond je saopštio da će tokom projekta neprekidno sarađivati sa javnosti, ali i prekograničnim institucijama i, ako se potvrdi da lokacija neće imati štetan uticaj po okolinu, uslediće postupak ishođenja lokacijske i građevinske dozvole.
Lokacija je odobrena unatoč nizu kontroverzi oko uticaja na okolinu, protesta lokalnog stanovništva i upozorenja ministra spoljne trgovine Bosne i Hercegovine Staše Košarca koji tvrdi da bi gradnja odlagališta radioaktivnog otpada na pograničnom području dve zemalje mogla ugroziti 250.000 ljudi iz sliva reke Une, piše HINA, a prenosi Jutarnji list.
Na redu je izrada studije uticaja na okol..
Ljubač je malo selo zapadno od Knina koje se nadovezuje na ovaj grad, teritorijalno mu pripada, a razdvaja ih samo reka Krka. Prema popisu stanovništva iz 1991. godine, Ljubač je imao 172 stanovnika, deset godina kasnije bilo ih je 87, a svaka dolazeća godina potom samo je smanjivala tu brojku. Danas je u Ljupču nešto više od dvadestak domova u kojima se život odvija tokom čitave godine. Statistika i podaci najbolji su pokazatelj slike i ovog dalmatinskog sela.
– Tokom čitave godine aktivno je nešto više od dvadesetak domova i pretežno se radi, kao i u većini naših sela, o starijoj populaciji. Dece ima veoma malo. Prošle godine su se dve porodice preselile u grad Knin, i samim njihovim odlaskom selo je ostalo bez petoro dece. Iako Ljubač nije daleko od grada i nalazi se na lepom mestu, na samom uzvišenju, njima je u gradu verovatno bilo lakše funkcionisati zbog škole i posla. Svako ima neke svoje razloge i koliko god se trudimo razumeti takve odluke, toliko nam je žao kad mlađa popula..
Od početka krize izazvane pandemijom virusa Korona volonteri Zajedničkog veća opština u saradnji sa Crvenim krstom pomažu starijim i nemoćnim osobama na širem području grada Vukovara u nabavci osnovnih životnih potrepština, namirnica i lekova.
U saradnji sa Srpskim narodnim većem ZVO je ovih dana obezbedio i sredstva za kupovinu 150 humanitarnih paketa koje će podeliti najugroženijim kategorijama stanovništva na teritoriji obe županije na kojoj deluje.
– Polovina od današnjih 150 pripremljenih humanitarnih paketa otići će u Osječko-baranjsku županiju, a preuzeće ih predsednik Županijskog veća srpske nacionalne manjine Dejan Jeličić koji će to uz pomoć tamošnjih volontera podeliti korisnicima. Druga polovina biće podeljena u Vukovarsko-sremskoj županiji. Svih ovih dana imali smo otvoren telefon ZVO-a na koji su svi naši sunarodnici mogli da se jave i kažu šta im je potrebno. Ovi paketi će već danas i sutra biti podeljeni ljudima čija imena već imamo u evidenciji – rekao je predsednik ..
Dani međunarodne krize izvlače najbolje i najgore iz ljudi, a akciju vrednu poštovanja u Vukovaru pokrenula je Melanija Tifert. Nakon što je pre stupanja na snagu bezbednosnih mera došla iz Nemačke u Vukovar, odlučila je da tu i ostane te je pokrenula proizvodnju pamučnih maski za lice koje besplatno deli institucijama kojima su potrebne.
– Ideja o šivenju dolazi od medicinske sestre Dragane Stojić koja me je zamolila da sašijem nekoliko maski za nju i jednu doktoricu jer je došlo do tolike krize da ni oni u ordinaciji nisu imali maske. To me je čak malo i uzrujalo jer se nisam setila pre ove ideje kako bi ranije započela proizvodnju. Nakon toga pokrenula sam ovaj posao zajedno sa komšinicom Jovankom i partnerom Dragoljubom Stojićem koji nam pomaže u obavljanju svakodnevnih poslova dok mi šijemo te kasnije deli maske. Volela bih ovim putem da zamolim sve koji vas prate da učine sve što mogu, bilo koju sitnicu kako bi spasili živote jer treba jedni drugima da pomognemo – poručuje Melan..
Memorijalni kompleks Dudik svečano je otvoren 1980. godine i predstavlja rad akademika Bogdana Bogdanovića koji se sastoji od pet kamenih baklji okruženih cvetovima. Podignut je u znak sećanja na najmanje 455 streljanih pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta i civila iz Srema i istočne Slavonije koje je na ovom mestu od 1941. do 1943. godine ubijala Župna redarstvena oblast Nezavisne države Hrvatske.
Spomenički kompleks devastiran je u ratu 1991. godine, ali je tokom prethodnih godina počela njegova obnova. Za sada su obnovljene bakrene kupole na konusima, a ostatak obnove očekuje se u ovoj ili narednoj godini. Nosilac tog projekta je Srpski kulturni centar iz Vukovara.
Iako je Spomen park Dudik pod zaštitom Ministarstva kulture Republike Hrvatske kao zaštićeno kulturno dobro, on je ovih dana oskrnavljen sa natpisima različitog sadržaja. Kameni cvetovi išarani su nizom besmislenih i nebuloznih poruka dok su na bakljama ispisane fašističke svastike, ustaški znakovi kao i poruka „ubi..
Sav ovaj nesretluk izazvan pojavom virusa korone koji je paralisao ljudske aktivnosti u svim evropskim zemljama i pomama za zaštitnim maskama i sredstvima za dezinfekciju neodoljivo podseća na krize i psihozu uoči i tokom izbijanja ratova. Jedina razlika je u tome što je u ratu neprijatelj ipak vidljiv, dok je ovaj protiv koga se dobar deo čovečanstva danas bori ljudskom oku i drugim osetilima potpuno neprimetan. Zaštitne maske koje, prema onome što kaže medicinska struka, sprečavaju unošenje virusa u organizam udisanjem odjednom su nestale sa zaliha, a njihova cena je sa normalnih tridesetak lipa skočila na preko sedam kuna što pokazuje da država ipak nije spremna za ovakve situacije u kojima pojedinci pokušavaju da zarade na tuđoj muci.
Slična psihoza vladala je i u Kraljevini Jugoslaviji krajem tridesetih godina prošlog veka kada su nad njom počeli da se nadnose crni oblaci i sve prisutnija ratna opasnost izazvana Hitlerovim bolesnim težnjama da zavlada svetom. Poučeno iskustvima i..