Žene iz svih opštinskih organizacija SDSS-a sa područja najistočnije hrvatske županije okupile su se 14. oktobra u Boboti kako bi obeležile ovaj praznik. Na bogatim štandovima u Domu kulture predstavile su tom prilikom razne rukotvorine i kulinarska umeća.
– Na ovaj način želimo dati ženama priliku da prikažu sve ono u čemu su dobre ako ne i najbolje. Žene veoma rado prihvataju priliku da se predstave svojim radom, pogotovo kada je u pitanju pripremanje tradicionalne srpske hrane. Na ovoj manifestaciji učestvuju gotovo svi Aktivi iz naše Vukovarsko-sremske i gošće iz Osječko-baranjske županije, tako da je danas ovde oko dvesta žena. One su se veoma potrudile i prikazaće ono što one tokom čitave godine rade, a ponekad se tome ne pridaje dovoljno značaja – izjavila je potpredsednica i saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov.
Nezaposlenost i ekonomska zavisnost otežava život u ruralnim krajevima
Obeležavanjem ovog dana nastoji se ukazati na specifičan položaj žena koje žive na selu. N..
Krajem svake kalendarske godine Kulturno-umetničko društvo „Branislav Nušić“ iz Borova održava godišnji koncert kako bi pred publikom prikazali rad svojih sekcija iz svih uzrasta. Ova godina posebna je po tome što su nastupili i gosti iz Кulturno-umetničkog društva „Ras“ iz glavnog norveškog grada Osla.
Koncert je svojim nastupom otvorila tamburaška sekcija domaćeg КUD-a. Nakon toga predstavili su se gosti iz Osla. Prvo je nastupila ženska pevačka grupa, a zatim je folklorni ansambl izveo igre iz Leskovca. Folklorna sekcija domaćeg КUD-a nastup je otvorila najmlađim igračima, a zatim je uz pratnju borovskih tamburaša nastupila Ružica Radulović s pesmom „Jutros mi je ruža procvetala“. Domaćini su nastupili igrama iz Pčinje, a nakon ponovnog nastupa dece iz domaćeg kulturno-umetničkog društva, borovskoj publici se predstavilo i muško pevačko društvo „Naši koreni“ koje je deo borovskog pododbora Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“.
Kulturno-umetničko društvo „Ras“ iz Osla osnovano je ..
Novi asfaltni put u dužini od 12,5 kilometra, za opštinu Ervenik i njene meštane, nije samo zamena dotrajalog belog puta. Modernizacija ove deonice predstavlja gotovo vekovnu težnju Erveničana za stvaranjem normalnih uslova za život i samoodrživi razvoj, te je najkraća i najbrža cesta od Knina preko Obrovca do Zadra, odnosno izlaska na more i autoput A1.
– Slobodno mogu reći da je ovo, za nas, istorijski događaj. Za ovih par dana, od kada je završena deonica, saobraćaj je gušći deset puta više u odnosu na protekli period, a to znači i na lokalnom i na regionalnom nivou. U poslednjih pet godina sve moguće smo učinili da se ovaj projekat realizuje sa jednog višeg, državnog nivoa, jer je struka rekla da je put takvog nivoa zaslužuje da postane državni, s obzirom da veže grad Zadar- luku Gaženicu sa unutrašnjosti, najbliži je put do granice sa Bosnom i Hercegovinom. Zato ostaje žal što iz bivšeg sistema, a i današnjeg, nije bilo sluha za to i pored važnosti koji ima, već je sve palo na pl..
Zašto se nakon toliko godina ponovo pokreće pitanje procesuiranja ratnih zločina u Vukovaru? Kakvi su po vašem mišljenju motivi u pozadini?
– Pitanje da li se država dovoljno bavi borbom protiv kriminala i procesuiranjem kaznenih dela svih vrsta je potpuno legitimno postavljati. Mogu da shvatim da ljudi u Vukovaru osećaju da broj onih koji su procesuirani, a odgovorni su za ratne zločine nije dovoljan. Međutim, razloge za ovakvu reakciju ne mogu da vidim kao brigu za funkcionisanje države. Mislim da je u stvari u pitanju jedan od oblika desnog udara na Plenkovića i vrh HDZ-a. Naime, očigledno je da na političkoj sceni dolazi do nekih promena. Levica i liberalne stranke su, vidljivo je, u određenoj defanzivi, u jednoj krizi, a premijer Plenković pokušava da HDZ pozicionira kao jednu modernu centristički orijentisanu stranku koja bi se rešila balasta ekstremne nacionalističke desnice i svega onoga što je, pogotovo za vreme Tomislava Karamarka, u HDZ-u stvoreno. Ta ekstremna desnica unut..
Čin osvećenja slavskog kolača povodom krsne slave VSNM grada Vukovara izvršili su paroh borovonaseljski protojerej-stavrofor Slobodan Blažić, paroh sotinski protojerej Miladin Spasojević i paroh druge vukovarske parohije jerej Vukašin Cvetojević.
Nakon osvećenja okupljenim gostima i većnicima obratila se predsednica vukovarskog VSNM-a Mirjana Oreščanin koja je podsetila na aktivnosti koje je ovo Veće imalo između dve krsne slave.
– Pored tradicionalnih aktivnosti koje godinama održavamo uveli smo i dosta novih i mislim da smo zaista vredno radili cele ove godine. Godinu smo započeli podelom paketića svim osnovnoškolcima koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu u gradu Vukovaru, a u tu akciju smo uključili i decu koja pohađaju vrtić. U saradnji sa našim prijateljima i pobratimima iz Sombora iz Zavičajnog udruženja Srba „Korijeni“, ovde u Borovu Naselju u Parohijskom domu, održali smo radionicu kaligrafije koja je imala izuzetan uspeh i odjek među školskom decom. Kumo..
Brankove dane godinama organizuje druga vukovarska parohija u čast pesnika Branka Radičevića koji je u svojim mladim danima često boravio u majčinom rodnom gradu Vukovaru i tu ostavio neizbrisiv trag.
– Branko Radičević je pesnik koji je kratko živeo i pisao. Ima pesnika koji su ostavili veći opus pesama iza sebe, ali je Branko Radičević značajan za Vukovar jer je njegova majka bila iz Vukovara, a i on je sam dolazio ovde na dobru vodu i stvarao neke od svojih pesama – rekao je paroh Druge parohije vukovarske jerej Vukašin Cvetojević.
Osim ove vukovarske, postoji još ovakvih manifestacija i udruženja posvećenih prerano preminulom pesniku.
– Postoji „Brankovo kolo“ u Sremskim Karlovcima, takođe i mnoga kulturno-umetnička udruženja posvećena Radičeviću. Pošto je rođen u Slavonskom Brodu, tamo postoji spomen ploča. Kulturno umetničko društvo „Branko Radičević“ iz Niša je gostovalo prethodnih godina na Brankovim danima, a bila je saradnja s „Brankovim kolom“ iz Sremskih Karlovaca koji s..
U četvrtak 18. oktobra dvanaest pobednika sa lokalnih fišijada te tri fiš majstora sa prošlogodišnjeg kupa ZVO-a ukrstili su kotliće u gastronomskom nadmetanju kojeg mnogi nazivaju „fišijada svih fišijada“.
– U našoj županiji smatra se da su to najbolji fiš majsori koji su pobedili na lokalnim fišijadama,a prema odluci žirija. Danas se pored pobednika na našim fišijadama takmiče i predstavnik iz Baranje i prva tri mesta sa prošlogodišnjeg kupa, tako da imao 15 tamičara. Na našem području kuvanje fiša je tradicija i svi vole da se nadmeću i dokazuju te kako su gotovo sva mesta imala svoje fišijade odlučili smo pre 6 godina da u Vukovaru organizujemo kup šampiona – ispričao nam je Rajko Lukić.
Riblji paprikaš ili fiš je prema sastojcima veoma jednostavno jelo, međutim dobar fiš ne može da skuva svako. Pitali smo prošlogodišnjeg pobednika koji je do sada već dva puta osvojio Kup šampiona Momčila Đurkovića iz Kneževih Vinograda šta je potrebno da bi se od nekoliko sastojaka u kotliću sku..
Učesnici, među kojima su bili akademski i afirmisani amaterski slikari, studenti likovnih akademija te učenici osnovnih i srednjih škola su se potrudili da tokom trajanja kolonije u umetničkom fondu ostave reprezentativne radove.
Prvog dana kolonije organizovan je i okrugli stol na temu „Slikarstvo Bele Čikoš Sesija”, na kojem je o njegovom umetničkom radu govorila vršiteljka dužnosti direktora Galerije likovnih umjetnosti u Osijeku Kristina D. Vetengl i muzejski pedagog Josipa Stojanović.
Nakon što je predsednik pododbora iz Darde Mirko Marković zvanično otvorio rad ove kolonije učesnici su mogli da pogledaju i izložbu slika sa prijašnjeg, četrnaestog, saziva o kojoj je govorio prof. Pero Matić. Stihove „Naš stari dome“ Alekse Šantića govorila je Ljeposava Grubor.
Tokom dva dana predanog umetničkog rada nastalo je preko četrdeset dela, čime je veliki fundus obogaćen novim radovima.
The post Međunarodna likovna kolonija “Đola 2018“ u Dardi appeared first on srbi hr.
Hrvatska je, a s njom i svi mi, već pet godina u Evropskoj uniji. Za privilegiju da postane njen član morala je da prođe kroz mukotrpne pristupne pregovore pune raznih usklađivanja, dorađivanja i uslovljavanja, a sve to vreme njenim građanima Evropska unija propagirana je kao idealno uređeno društvo u kom sve besprekorno funkcioniše i čiji su zakoni ništa manje nego savršeni.
Pet godina je prošlo i to je bio sasvim dovoljan vremenski period u kom smo mogli da se uverimo da Evropska unija ni iz daleka ne liči na raj kakvim su nam ga predstavljali u vreme kada nismo bili njeni građani. Čak šta više, po mnogim pitanjima pokazuje neverovatnu količinu slabosti. Uzmimo za primer nedorečenu i lošu spoljnu politiku spram Rusije, podanički odnos spram Amerike ili pitanje izbeglica i migranata iz Sirije i drugih arapskih zemalja koji su nahrupili na njene granice.
Euforija, ako je uopšte i bilo, u Hrvatskoj je brzo splasnula i ovih pet godina smo svedoci da Evropska unija ne samo da nam nije d..
Na spomeniku se nalaze imena oko 150 žrtava, stanovnika sela Polače, koji su stradali za vreme Drugog svetskog rata. Grafit mržnje, prema rečima meštana sela Polače, jasna je poruka pred predstojeći pravoslavni Božić.
– Neko je to ispisao prošlu noć, tako da nikoga nismo mogli ni videti. Žalosno je što se takve stvari rade, ali to nam je, valjda, čestitka svima za Božić. Nije problem samo proslednji rat, sada su krivci i oni koji su stradali i u Drugom svetskom ratu. Ako budemo obrisali grafit, možda će sledeći put i srušiti spomenik. Jadno, ali je to realno stanje o dobrodošlici Srbima u Hrvatskoj – kaže jedan od stanovnika Polače.
U selu Polača žive srpski povratnici koje je ovaj vandalski čin vidno uznemirio, naročito što se sve desilo u vreme priprema za proslavu predstojećeg Božića pa je radost praznika zamenio strah zbog ovog vandalskog čina.
Spomenik u Polači nalazi se neposredno uz magistralni put koji od Knina vodi ka Splitu, a podignut je 1963. godine u znak sećanja na 237..