Više selo nego zaselak, a ipak Bezbradice mnogi smatraju delom Kistanja. U 46 najčešće praznih domova živi svega isto toliko duša, uglavnom onih u poodmakloj životnoj dobi. Prolazeći seoskim ulicama, teško je koga i sresti. Prvi znaci dolazećeg proleća iz domova izvuku tek pokretniju starčad da, što bi sami rekli, „uhvate zera Sunca“.
– Bezbradice jesu kistanjski zaselak koji je najpoznatiji po tome što se prezimena Bezbradica i Krneta najranije spominju na ovim prostorima. U zapisima koji se nalaze u manastiru Krka, postoje podaci da spominjanje ovih prezimena datira još sa kraja petnaestog i početka šesnaestog veka. Izgradnjom hrama 1537. godine Bezbradice postaju i svojevrstan centar duhovnosti, ali i garant opstanka naroda u ovom kraju. Kako je ovo, tada, bila provincija uz samu granicu, a sedam godina pre izgradnje crkve manastir Krka bio je porušen i poharan, za narod je bila od nemerljivog značaja dozvola da se izgradi ovaj duhovni centar za tadašnji narod – objašnjava profesor..
Proteklog vikenda Studio smeha imao je svoj drugi nastup u Vukovaru, a ovoga puta nastupilo je četvorica komičara koji su za temu izabrali muško-ženske odnose. Sudeći po reakcijama, Vukovarčane su veoma uspešno zabavili i nasmejali.
– Muško-ženski odnosi su materijal koji se sam od sebe piše jer smo zapravo svi njihov deo i svako se u tome može prepoznati, tako da mislim da je to i najbolja tema za stendap. Tema je univerzalna i jedna je od prvih predstava Studija smeha koja ima i svoj ženski deo u kom na istu temu pričaju žene i mislim da s njom nema greške – kaže Tin Sedlar iz Zagreba, jedan od komičara koji je ujedno bio i zabavljač i svojevrsan voditelj programa.
Iako se možda tako ne čini humor je veoma ozbiljan posao i zahteva ozbiljan i studiozan pristup te brzo prilagođavanje na sceni.
– Ljude nije baš tako lako nasmejati kao što se možda čini. Uvek sam znao da je to tako. Nakon devet godina u ovom poslu i mozak mi na neki način funkcioniše tako da uvek razmišljam šta bi lju..
Planiran je upis 750 polaznika/polaznica u program koji će započeti 14. 09. 2020., a polaznice/polaznici će po završetku ovog programa biti primani u radni odnos u MUP, prema potrebama službe.
Na konkurs mogu da se prijave državljani i državljanke Republike Hrvatske pod uslovom da imaju završenu srednju školu u trogodišnjem ili četverogodišnjem trajanju, da na dan 14. 09. 2020. godine nemaju navršenih 28 godina, da imaju posebnu psihičku i fizičku zdravstvenu sposobnost i propisan poseban nivo telesne motoričke sposobnosti, da su lično dostojni za obavljanje policijske službe i da nisu članovi ni jedne političke stranke.
Kandidati/kandidatkinje imaju mogućnost u prijavi za konkurs pozvati se na pravo prednosti pod jednakim uslovima u skladu sa brojnim zakonima među kojima je i član 22. Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina (Narodne novine, br. 155/02 i 47/10-Odluka Ustavnog suda Republike Hrvatske, 80/10 i 93/11-Odluka Ustavnog suda Republike Hrvatske).
Kompletan tekst konku..
Delegacija Koordinacije veća nacionalnih manjina Vukovarsko-sremske županije posetila je Kulu u Srbiji gde je prisustvovala sastanku sa predstavnicima nacionalnih manjina sa područja Autonomne pokrajine Vojvodine. Razgovaralo se o mogućnostima prekogranične saradnje u pripremi i provođenju EU i nacionalnih projekata koji se tiču nacionalnih manjina.
– Napravili smo konstrukciju projektnog predloga kojim smo obuhvatili sve predloge Veća nacionalnih manjina iz naše županije i Saveta nacionalnih manjina iz Autonomne pokrajine Vojvodine. Predloga je puno i neće sve ući u projekat, ali bitno je da stvorimo zajedništvo, da se povežemo kako bi imali zajedničke projekte. Projekat na kome trenutno radimo i koji bi trebalo da bude završen ove godine tiče se udruživanja nacionalnih manjina iz Mađarske, Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske „Kreativna Evropa- zapadni Balkan“ – objašnjava predsednik Koordinacije veća nacionalnih manjina Vukovarsko-sremske županije Svetislav Mikerević.
„Dunav nas..
Zamenik gradonačelnice Pakraca Nikola Ivanović i predsednik VSNM-a Pakrac Milan Kozlović posetili su Budvu gde je tokom 1991. godine boravilo više od hiljadu i po izbeglica iz iz ovog grada. Predstavnici srpske zajednice iz Pakraca su ovom prilikom uputili i reči zahvale za smeštaj Pakračana u Budvi tokom izuzetno teških trenutaka.
Pakrac i Budva su i ranije imali višedecenijsku saradnju tokom koje su uspostavljani kontakti na kulturnom, sportskom i ekonomskom planu. Kontakti između Budve i Veća srpske nacionalne manjine Pakraca obnovljeni su 2017. godine, kada je predsednik Skupštine opštine Budva Đorđe Vujović posetio Pakrac i prisustvovao proslavi krsne slave VSNM-a Pakrac Male Gospojine.
Protekli susret dvaju delegacija bio je prilika za prepoznavanje daljnjih mogućnosti saradnje u pogledu kulture, turizma i EU fondova, kao i međusobno upoznavanje o trenutnoj situaciji u Crnoj Gori i Srbiji. Delegaciju Pakračana primio je predsednik opštine Budva Marko Carević, dok je domaćin tok..
Nakon nekoliko godina priprema, sređivanja papirologije i prilagođavanja kraškog terena za potrebe vinograda, poljoprivredna zadruga „Vrbničko selo“ je u aprilu 2014. godine zasadila prvih 21.000 sadnica vinove loze različitih sorti. U nameri da ulože sredstva kako bi oživeli ovaj ruralni kraj Zagore, učestvovalo je nekoliko prijatelja i poslovnih partnera iz Hrvatske, Srbije, Slovenije i Italije. Tada zamišljene ideje, planovi o proizvodnji vrhunskih domaćih vina, izgradnji vinarije, ali i razvoju etno turizma, nakon kratkog perioda počele su da se realizuju.
– Sama Zadruga osnovana je 2010. godine, a čokoti loze koje sada obrađujemo stari su pet godina. Uzgajamo autohtone, ali i strane sorte loze od kojih proizvodimo domaće eko vino. Počeli smo sa belim i crnim vinima, a prošle godine smo krenuli i sa proizvodnjom penušavog vina šampanjca od sorte Babić. Prošlogodišnji proizvod još uvek nije dobio ocenu kvaliteta, iako u njega ne sumnjamo uzevši u obzir da su nam dve prethodne berbe..
Izložba pod naslovom „Niti koje nas spajaju“, koja je održana je u Etnološkom centru baranjske baštine u Belom Manastiru, bila je poprilično dobro posećena imajući u vidu da kulturni događaji u jedinom baranjskom gradu nisu za širu publiku. Damski suncobrani i lepeze oduvek su bili simboli aristokratije, kraljevstva i carstva, simboli veze između neba i zemlje, zbog čega svaka modno osvešćena žena poseduje nekoliko suncobrana i lepeza različitih boja, dezena i stilova. Od davnih dana, a posebno u doba viktorijanske ere, dame su njime štitile svoje telo i nežnu put, i bili su apsolutna potreba.
Damski suncobrani i lepeze, koji su bili izloženi na izložbi, a koje je na izložbu doneo sin autorke Duške Marčete, specifični su po debljini štapa i dužini ručke dok je pokrov isljučivo od prirodnih vlakana pamuka, lana i svile. O kvaliteti i tradiciji izrade damskih suncobrana i lepeza autorke, koja ih izrađuje više od 45 godina, svedoče mnogobrojna domaća i međunarodna priznanja koje je osvoj..
U Dalju je 28. februara, održana završna konferencija projekta „Zaželi i (p)ostani zaposlena žena“. Projekat zapošljavanja žena na području opštine Erdut potpisan je 8. januara 2018. godine i tada je zaposleno 25 žena koje će do 13. marta ove godine brinuti o 128 starih i nemoćnih osoba. Projekat je uspešno realizovan, a njegov kraj donosi mnogo pitanja i zabrinutost zbog činjenice da žene ostaju bez posla, a njihovi korisnici bez potrebne podrške.
– Kraj projekta je 8. jul 2020. godine međutim svi se ravnaju po tome do kada žene rade a to je 13. mart. Projekat je prošao odlično, nije bilo ni jedne situacije koju nismo mogli da prevaziđemo i rešimo na dnevnoj bazi. Same su žene procenjivale šta je kome potrebnije i vešto su obavljale sve poslove posebno kada su malo bolje upoznale korisnike i njihove potrebe. Naravno kraj projekta osim što znači da se zaposlene žene vraćaju na tržište rada najveći je problem što korisnici ostaju sami, navikli su se na podršku i teško im je to prihvati..
Osvećenjem slavskog kolača i koljiva u Sabornom hramu svetog oca Nikolaja u Vukovaru te svečanim programom obeležena je krsna slava Veća srpske nacionalne manjine Vukovarsko–sremske županije – Sveti Simeon Mirotočivi.
Tim povodom o značaju Stefana Nemanje kao rodonačelniku srpske države govorio je vukovarski namesnik i paroh protojerej–stavrofor Saša Kuzmanović.
– Poznato nam je da je Stefan Nemanja utvrdio srpsku državu, da je sakupio sve što je bilo rasejano i udario je temelje srpskoj državi, a srpski narod objedinio i stavio pod jedan krov. Nakon što je utvrdio i udario temelje srpskoj državi, Sveti Simeon je utvrdio i Srpsku pravoslavnu crkvu zajedno sa svojim sinom Svetim Savom, jer je znao da bez blagoslova ni jedan pokret, ni jedna institucija ne može da deluje. Zato mi je drago da danas vidim predstavnike naše srpske zajednice ovde u crkvi i znajući da držimo zavet Svetog Simeona i Svetog Save pozdravlјam vas sa posebnom pažnjom i želim vam da molitvama Svetog Simeona služim..
Cilj smotre malih tamburaških orkestara i njenih organizatora je popularizacija tamburaške muzike koja je specifična za podneblje i stanovnike koji žive sa leve i desne obale Dunava, u Banatu, Bačkoj, Sremu i Slavoniji.
– Ovo je ustvari projekat kojim smo konkurisali prema Upravi za dijasporu i Srbe u regionu i koja nas je u tome podržala jer smo ispunili zadane kriterijume koji se odnose na negovanje tradicije, kulture i običaja našeg naroda koji ovde živi. Naravno, mi ćemo se truditi da sve to preraste u jednu tradiciju i da ovaj program traje i u godinama koje su tek pred nama. Kada kažemo smotra malih tamburaških orkestara, mislimo na orkestre koji broje ne više od osam članova jer je to otprilike i ono čime mi ovde raspolažemo, ali što je dovoljno da se zvuk tamburice kvalitetno prenese publici sa obe strane Dunava – rekao je uoči održavanja programa predsednik vukovarskog pododbora Prosvjete Milenko Živković.
Na pozornicu Hrvatskog doma prvi su izašli članovi Tamburaške bande „..