Na području grada Vukovara, osim zgrade Zajedničkog veća opština, ne postoji niti jedan drugi objekat u vlasništvu srpskih institucija koji može da posluži za organizaciju različitih predavanja, tribina i projekcija te za korišćenje poslovnih prostora.
Povodom obnove stare zgrade i izgradnje nove dvorane koje se nalaze u blizini samog centra Vukovara, odmah pored Sabornog hrama Svetog Nikolaja, održana je i redovna sednica upravnog odbora za obnovu Srpskog doma na kojoj su prisustvovali i izvođač radova te arhitekta koji kontroliše radove i uređuje interijer zgrade.
– Trudimo se da stari objekat bude obnovljen u naredna dva meseca i da ga konzerviramo te da još obezbedimo sredstva za novi objekat koji je u izgradnji, odnosno multifunkcionalnu dvoranu koju planiramo da osposobimo da bude višenamenska i da naša zajednica može da je koristi iz crkvenog, kulturnog pa i političkog domena – priča predsednik upravnog odbora za obnovu Srpskog doma u Vukovaru Vojislav Stanimirović.
Unutrašnj..
Portal Novosti je juče objavio informaciju da je sredinom decembra prošle godine umrla Stoja Trivkanović iz Siska, žena koja je 1991. godine u jednom danu ostala bez muža i dva sina. Telo supruga izbacila je reka Sava nekoliko dana nakon odvođenja, dok tela svojih sinova Stoja nikad nije pronašla.
Stoju Trivkanović posetili smo početkom oktobra 2017. godine kada nam je u svom domu u Sisku govorila o svojoj teškoj životnoj priči. Članak je objavljen u časopisu Izvor Zajedničkog veća opština broj 178, a televizijski prilog pušten je u emisiji Hronika Slavonije, Baranje i zapadnog Srema broj 272.
Stoja je umrla ne dočekavši pravdu, a povodom njene smrti objavljujemo na ovom mestu članak i prilog o njoj.
„Moje žrtve niko ne spominje“
Bio je 25. avgust 1991. godine. U kuću Trivkanovića u Sisku došli su pripadnici Zbora narodne garde u crnim uniformama i u kombi stavili Nikolu (49) i njegove sinove Zorana (23) i Berislava (18). Nekoliko dana kasnije Nikolino telo prepuno modrica, ogrebot..
Predavanje je održano u prostorijama Srpskog kulturnog centra u Vukovaru, a o značaju „Srpskog rječnika“ i uopšte o značaju Vukovog rada prisutnima je govorila profesorka srpskog jezika i književnosti Danijela Atlagić.
– Međunarodni dan maternjeg jezika je značajan dan za svaki nacionalni jezik, bilo da se radi o jeziku koji ima veliki broj govornika ili jako mali, čak šta više, mislim da je ovaj dan značajniji upravo tamo gde ima manje govornika nekog jezika. Za nas Srbe u Hrvatskoj je još značajniji jer pripadamo nacionalnoj manjini i negovanje maternjeg jezika je izuzetno važno upravo zbog očuvanja nacionalnog identiteta. Iz tog razloga na ovom predavanju sam govorila o čoveku koji je uradio veliki posao u borbi za srpski književni jezik. Naravno, radi se o Vuku Karadžiću, o njegovoj reformi jezika, stavila sam akcenat na „Srpski rječnik“, a nezaobilazni su i njegovi protivnici u ovakvom predavanju – istakla je Danijela Atlagić.
Vuk je danas značajno zastupljen i u obrazovnom sist..
Reč je o sedmoj Dukićevoj knjizi novinskih komentara pod nazivom „Ne možemo tako u Evropu“, objavljenih na RTV Tuzla i u lokalnom listu Glas TK. Reč je o komentarima nastalim u periodu od 2011. do 2015. godine, dakle komentarima koji obuhvataju lokalna zbivanja od kantonalnog nivoa pa do državnog nivoa sa refleksijama međunarodnih odnosa na Bosnu i Hercegovinu.
– Kako god se pogleda svaki od tih oko 350 komentara u ovoj knjizi govori ono što je u tom času bilo aktuelno. Kako god se pogleda vidi se da su dominantne teme koje govore o problemima i u lokalnoj zajednici, ali i o tome koliko je naša zemlja naopako napravljena posle Dejtonskog sporazuma. Naravno, to onome ko ne živi u BiH ne mora biti ni važno niti mnogo govoriti, a nama koji živimo tamo, pogotovo koji mislimo na to šta čeka naše potomke, to nije svejedno i to tera na brigu i na drastičan manjak optimizma kojeg je nažalost iz godine u godinu sve manje – istakao je Dukić.
U svojim komentarima baš kao i na vukovarskoj promoc..
Povodom praznika Sveta tri Jerarha, koji je ujedno i slava krčke Bogoslovije, u manastiru Krka okupio se pre desetak dana veliki broj vernika i uvaženih gostiju. Nakon liturgije, vernicima se obratio episkop bihaćko-petrovački Sergije.
– Danas proslavljamo tri jedinstvene ličnosti koje su imajući istog duha u sebi i noseći ime Hristovo u srcima svojim objavili ovome svetu volju Božiju. Poruka koju mi danas možemo da pošaljemo, sa ovog mesta, ovome svetu kome velika stradanja i previranja tek predstoje, ograničava se na poruku carstva nebeskoga koja se izliva sa prestola slave Božije. Sveta tri Jerarha, nebeski zastupnici ovoga učilišta, takođe nam donose liturgijsku pouku koja izlazi iz usta trojice mudrih filozofa i bogonosnih sveštenoslužitelja, a koja se na koncu sadrži u kretanju ka Hristu – rekao je episkop Sergije.
Nakon liturgije priređena je svečana akademija koju su svojim trudom obogatili učenici bogoslovije „Sveta tri Jerarha“ i deca iz kluba „Dalmatinsko Kosovo“. Episkop ..
Orahovica je mali slavonski grad u Virovitičko-podravskoj županiji u podnožju Papuka i Krndije. Grad je poznat kao turistički centar ove županije najviše zbog parka prirode i poznatog orahovačkog jezera. Na putu od centra grada prema jezeru nalazi se selo Duzluk koje administrativno pripada Orahovici. U Duzluku oduvek žive i Srbi i Hrvati. Taj procenat se tokom godina menjao u korist većinskog naroda, ali to ne menja činjenicu da je selo sve praznije, a broj stanovnika se u poslednjih 50 godina prepolovio, pa je popis stanovništva pre devet godina ovde zabeležio 163 stanovnika.
Danas je i taj broj sasvim sigurno manji o čemu svedoče prazne ulice i dvorišta što je prva slika koja se ovde zatiče. U centru ovog sela u podnožju Papuka nalazi se mesna zajednica i autobuska stanica, a tišinu remete deca, školarci koji čekaju autobus za Orahovicu i šutiraju krpenjaču po putu. Školarci se mogu prebrojati na prste jedne ruke, a uz njih stoji i jedna starija žena. Kažemo joj da smo došli zbog p..
Bibliobus ili pokretna biblioteka je posebno opremljeno vozilo namenjeno za pružanje usluge prevoza i posuđivanja knjiga ljudima koji žive na udaljenim mestima ili onima koji iz nekog drugog razloga ne mogu doći do najbliže biblioteke.
Ova usluga dostupna je i u Vukovarsko–sremskoj županiji, a pruža je Gradska biblioteka Vinkovci na 71 stajalištu svakih 14 dana u isto vreme i na istom mestu. Opština Negoslavci potpisala je ugovor sa vinkovačkom Gradskom bibliotekom te je u 2020. godini usluga bibliobusa uspostavljena i u ovoj lokalnoj samoupravi
– Prihvatili smo inicijativu o organizaciji bibliobusa na području cele županije, moram priznati na samom početku imali smo i predrasude zbog toga što živimo u vremenu napredne tehnologije i interneta koji je dostupan svima, imamo školsku biblioteku, a blizu smo Vukovara i biblioteke Srpskog kulturnog centra u Zajedničkom veću opština. Zbog svega toga mislili smo da ova usluga neće izazvati interesovanje kod građana. Ipak, prihvatili smo ovu ..
Lingvista Pavle Ćosić u svojoj knjizi „Rečnik sinonima“ napisao je, između ostalog da je identitet „osećaj pripadnosti nekom entitetu“. Pokušaj da se dobije odgovor na pitanje „Šta je to identitet Srba u Hrvatskoj?“ bila je tema tribine koju je Srpski kulturni centar organizovao u svojim prostorijama. Učesnici koji su dali svoja mišljenja u vezi ove teme bili su paroh prve vukovarske parohije protojerej-stavrofor Saša Kuzmanović, predsednik Zajedničkog veća opština Srđan Jeremić i nagrađivani književnik Đorđe Nešić.
Tokom nešto malo više od sat vremena tribine čiji je moderator bio novinar Nikola Milojević, ova tri ugledna predstavnika javnog života Srba sa istoka Republike Hrvatske pričala su o elementima identiteta, odgovarali na pitanja iz svojih oblasti, pa čak i odlazili van granica svoje struke.
– Kao što je ćelija osnovna gradivna jedinica svakog organizma, tako je i nacionalni identitet osnovna gradivna jedinica svakog naroda. To je ono što jedan narod čini specifičnim, ono š..
Do osnivanja sekcije došlo je spontano kada su se žene koje su čekale svoju decu da završe sa probama folklora, odlučile da to vreme iskoriste, i za početak da nošnju koja je bila u fundusu Kulturno – umetničkog društva „Sloga“, a koja je bila devastirana i oštećena, poprave i osveže ili da naprave novu.
– Shvatila sam da ako mi sami nešto ne pokrenemo da će to jednostavno sve, pre ili kasnije, nestati sa ovih prostora i da će se izgubiti. Meni bi to bilo jako žao i smatram da ako mi sami ne budemo održavali našu tradiciju da niko drugi to umesto nas neće učiniti – napomenula je voditeljka ove sekcije Svetlana Antić.
S vremenom delatnost unutar sekcije se proširivala, a dolazile su i nove članice. Danas se etno sekcija bavi vezenjem i izradom narodnih nošnji, pustovanjem koje predstavlja jedan od oblika obrade vune, zatim izradom različitih upotrebnih predmeta kao i dekupaž tehnikom, ali i pripremanjem tradicionalnih jela.
– Želja nam je da sa svojim radovima ove godine obeležimo i ..
Do osnivanja sekcije došlo je spontano kada su se žene koje su čekale svoju decu da završe sa probama folklora, odlučile da to vreme iskoriste, i za početak da nošnju koja je bila u fundusu Kulturno – umetničkog društva „Sloga“, a koja je bila devastirana i oštećena, poprave i osveže ili da naprave novu.
– Shvatila sam da ako mi sami nešto ne pokrenemo da će to jednostavno sve, pre ili kasnije, nestati sa ovih prostora i da će se izgubiti. Meni bi to bilo jako žao i smatram da ako mi sami ne budemo održavali našu tradiciju da niko drugi to umesto nas neće učiniti – napomenula je voditeljka ove sekcije Svetlana Antić.
S vremenom delatnost unutar sekcije se proširivala, a dolazile su i nove članice. Danas se etno sekcija bavi vezenjem i izradom narodnih nošnji, pustovanjem koje predstavlja jedan od oblika obrade vune, zatim izradom različitih upotrebnih predmeta kao i dekupaž tehnikom, ali i pripremanjem tradicionalnih jela.
– Želja nam je da sa svojim radovima ove godine obeležimo i ..