Svog zaštitnika Svetog oca Nikolaja Mirlikijskog članovi KUD-a „Đoko Patković“ tradicionalno proslavljaju nekoliko dana pre kalendarske proslave ovog svetitelja. Tako je bilo i ove godine kada su se u dvorani Osnovne škole Bobota ponovo okupili bobotski folkloraši te uz obred osvećenja slavskog kolača i koljiva, a potom i tradicionalnom igrom i muzikom obeležili svoju krsnu slavu.
U dva sata kvalitetnog programa bobotski folkloraši prikazali su sve ono što su radili tokom ove godine, a na sceni su im se pridružili i gosti iz Novog Sada iz KUD-a „Svetozar Marković“.
– Uz pomoć gostiju, ali i sopstvenim snagama odradili smo ovaj program. Naša kulturna društva imaju dosta velik broj članova tako da smo u ovom programu pokazali samo ono što smo smatrali da je najatraktivnije – istakao je predsednik Prosvjetinog pododbora u Boboti Svetislav Mikerević.
Kao i ranijih godina i u ovoj 2018. godini bobotski kulturnjaci imali su niz programa i nastupa, kako u svom mestu, tako i na strani, pre ..
Publika u belomanastirskom bioskopu imala je 13. oktobra priliku da pogleda nastupe najmlađih folkloraša iz Negoslavaca, Vukovara, Markušice, Dalja, Tenje, Bijelog Brda, Borova, Bršadina, Kneževih Vinograda, Ostrova, Bobote, Trpinje te domaćina iz SKUD-a „Jovan Lazić“. Manifestacija se tradicionalno naizmenično održava jedne godine u Vukovaru, a naredne u Belom Manastiru. Ovog puta okupila je 13 podmladaka KUD-ova sa ukupno više od 300 učesnika.
– Ponosna sam zato što smo bili deo ove velike manifestacije, a velika je zato što mislim da je ovo prva manifestacija koja je obuhvatila toliki broj učesnika. Drago mi je što su sva ta deca došla i veliko je iznenađenje što imamo toliki broj dece koja učestvuju u kulturnim manifestacijama. Žao mi je što nije bilo malo više publike, ali se nadam da će sledeći put biti bolje – kaže predsednica SKUD-a „Jovan Lazić“ Svetlana Pešić.
Festival dečijeg folklora finansiran je sredstvima Saveta za nacionalne manjine Vlade Republike Hrvatske koji je ov..
Slavsku liturgiju služio je episkop pakračko-slavonski Jovan sa sveštenstvom slavonske eparhije. Nakon bogosluženja episkop Jovan je u svojoj besedi govorio o značaju ovog praznika.Veće srpske nacionalne manjine grada Pakraca je u saradnji sa parohijom pakračkom podržalo ovu proslavu i osiguralo posluženje i osvježenje za sve prisutne u prostorijama Vladičanskog dvora.
– VSNM Pakrac u saradnji sa Parohijom pakračkom želi oživiti tradiciju praznovanja Duhova u Pakracu kao i narodna druženja u Vladičanskom dvoru. Iako je Pakrac poznatiji po proslavi Rođenja Presvete Bogorodice – Male Gospojine, koja je i ‘ pravoslavni kram’ Pakraca i slava crkve na Gavrinici, želimo dodatno potaknuti druženja naroda iz Pakraca i zapadne Slavonije povodom Duhova i stoga želimo svake godine više gostiju u Pakracu – kaže predsednik VSNM Pakraca i zamenik gradonačelnice Nikola Ivanović.
Na proslavi Duhova u Pakracu pored domaćina, članova lokalnog veća srpske nacionalne manjine, prisustvovali su zamenik na..
U Lončarima je svečano proslavljen dolazak struje koji je obavljen u sklopu HEP-ovog programa za reelektrifikaciju. Svečanost je upriličenima uz pomoć grada Obrovca. Skupu su prisustvovali koordinator ovog HEP-ovog programa Branko Jurišić, zamenik gradonačelnika Obrovca Stanko Mijić, direktor sektora za imovinu HEP-a Krešimir Ugarković, inžinjeri Elektre u Obrovcu i Zadru te gosti iz Srpskog narodnog veća.
Osim u zaseocima Karina Gornjeg, struja je uvedena u još pojedinim mestima koja do sada nisu imali struju, uglavnom na Baniji i Lici.
– Nastavljamo reelektrifikaciju na području Like. Uskoro će struja biti uvedena i u ostalim delovima Like, poput zaseoka sela Parčić i u mestu Alavanje. Nastavljamo s uvođenjem struje i u selima u Karlovačkoj županiji kao i u nekim delovima zapadne Slavonije – rekao je u izjavi za naš portal koordinator HEP-ovog programa za reelektrifikaciju Branko Jurišić.
On je naglasio da je neviđeno da u 21. veku ljudi i dalje nemaju struju bez obzira na to što ..
Njegovo preosveštenstvo episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim osveštao je u subotu 17. novembra Časni krst koji će krasiti obnovljeni toranj borovske crkve Sv. Stefana koja je takođe u obnovi.
Episkopu Heruvimu sasluživali su nastojatelj manastira Osovice (Eparhija banjalučka) protosinđel Teofil, protojereji – stavrofori Slobodan Blažić i Saša Kuzmanović, jerej Marko Šukunda i đakon Srđan Lukić.
Episkop Heruvim izrazio je zadovoljstvo velikim brojem vernika koji se okupio u Borovu.
– Ovo je jedna velika duhovna radost koja se ovde izlila prilikom osvećenja svetog krsta koji će biti ukras i ponos ovoga mesta i koji će kao što to i molitve tokom čina osvećenja kažu biti zaštita od svih vidljivih i nevidljivih neprijatelja. Velika je radost danas što se u crkvi sabrao velik broj dece i naroda. Deca su se pričestila i to je zaista veliki blagoslov i pečat na ovoj zajednici i na ovom narodu ovde u selu Borovu, a savakako i za celu našu eparhiju. Borovo je naše najmnogoljudnije selo i..
Povod za održavanje ovog programa bio je obeležavanje dvadesete godišnjice otkako je u Dalju zaživela prva radionica za izradu arhijerejskih mitri na našim prostorima koju je pokrenuo, tada daljski, a danas osečki paroh protojerej Aleksandar Đuranović. Njegovim preuzimanjem osečke parohije i ova radionica preseljena je u glavni slavonski grad.
– Želeli smo da na neki način obeležimo ovaj dan kada naša crkva svetkuje prepodobnog Sergija Radonješkog, jednog od najvećih ruskih svetitelja pored čijih moštiju smo i mi studenti na Duhovnoj akademiji u Moskvi uzrastali i bili svedoci svih velikih čuda i milosti koje su se dešavale na njegovom grobu i kivotu. Povodom dvadesete godišnjice rada naše radionice želeli smo da se ovde okupimo i da se prisetimo naših početaka i obeležimo ovaj naš jubilej – rekao je o povodu za održavanje ove duhovne večeri osečki paroh Aleksandar Đuranović.
O pravoslavnoj crkvenoj umetnosti okupljenima je predavanje održao doktor teologije jerej Marko Šukunda, a u ..
Lep i sunčan predzadnji dan septembra okupio je na prostru iza zgrade opštinske uprave petnaestak izlagača koji su na svojim štandovima izložili svoje proizvode i rukotvorine.
– Vašar nije velik, ali naša želja je da se on u budućnosti i omasovi jer zato sve ovo i radimo. Nekada su vašari bili veoma veliki i na njima se okupljao velik broj ljudi, a danas je i ljudi i robe sve manje. Mi pokušavamo da to oživimo iako je to veoma teško. Ovo je relativno nova i mlada manifestacija koju organizuje naše udruženje ali se iskreno nadamo da će je i ovi mlađi naraštaji prihvatiti, ako ni zbog čega drugoga, a ono radi dobre zabave – kaže predsednica Udruženja „Plavi Dunav“ Desa Jankov.
Udruženje „Plavi Dunav“ uživa podršku opštine koja prati sve aktivnosti koje ono organizuje.
– Naša opština podržava sve manifestacije koje se organizuju na prostoru koji pokriva tokom cele godine. Ovo je jedna od mnogobrojnih, možda ne tako masovnih, manifestacija i što je najvažnije poslužilo nas je vreme. Nad..
Povod za ovakav skup jeste i obeležavanje takođe stogodišnjeg jubileja od održavanja sednice Srpskog pravoslavnog parohijskog zvanja u Dardi, koja je održana 23. novembra 1918. godine, a na kojoj je odlučeno da će Dardu na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu, na kojoj su Bačka, Banat i Baranja pripojeni Kraljevini Srbiji, održanoj dva dana kasnije, predstavljati Teodor Čvarković.
O tim događajima okupljenima je govorio istoričar Pero Matić, inače i sam iz Darde.
– Na ovoj sednici odredio se redosled rada, jedna jedina tačka je bila izbor poslanika za Veliku narodnu skupštinu i taj sveštenik Svetozar Panić koji je bio i zapisničar kaže na kraju da je jednoglasno doneta odluka da Teodor Čvarković bude poslanik i opštine darđanske na ovoj Skupštini. Iako su ti odbori bili sastavljeni od Srba i Šokaca, u Dardi to nije bio slučaj jer u to vreme ovde nije bilo ni Šokaca ni Hrvata, odnosno bile su svega dve hrvatske porodice, dok je Srba bilo 980, a ostalo su bili pretežno Nemci i nešto..
U akciji uređenja Osnovne škole „Nikola Tesla“ okrečena je jedna učionica i napravljen mural s motivima Nikole Tesle koji je logo školskog volonterskog kluba koji se naziva „Junaci Tesline ulice“. U akciji je učestvovalo 25 volontera, koordinatora, roditelja i nastavnika. U planu su i druge volonterske akcije koje uključuju rad sa osobama sa invaliditetom, u staračkim domovima i u obe crkve koje se nalaze u Mirkovcima.
-U projekat smo se uključili kako bismo podigli zajednicu na jedan viši nivo. Naša zajednica je multikulturalna, odnosno višenacionalna. Imamo pripadnike hrvatskog i srpskog naroda i kroz ove aktivnosti u projektu „Školontiranje“ želimo uključiti svu decu, roditelje i nastavnike kako bismo poboljšali rad svoje škole i uslove u kojima radimo. Zahvaljujemo svima koji su nam pomogli danas i nadam se i daljnjoj saradnji – kaže za naš portal koordinator akcije, školski pedagog Alen Turjak.
Ideja da se škola okreči i uredi svidela se i nastavniku matematike u ovoj školi Slob..
Čuvari tradicionalne srpske muzike su u Domu kulture u Boboti 1. septembra ugostili etno grupu „Trag“ i pred domaćom publikom proslavili pet godina rada i entuzijazma zbog kojeg je Đurđevak danas prepoznatljiv i jedinstven na prostoru istočne Hrvatske.
– Đurđevak je jedna kolektivna želja nas sa prostora istočne Hrvatske da ostvarimo dublju povezanost sa našom prošlošću, sa našim identitetom. Mi smo grupa amatera koji se sa velikim žarom trude da obave posao profesionalno i da na što bolji način tu muziku predoče ljudima. Đurđevak trenutno ima 10 članova, zajedno sa vokalnim i instrumentalnim delom ansambla. Nastupamo i pojedinačno, samo vokalni ili samo instrumentalni deo. Naši planovi trenutno obuhvataju pripremu za etno festival u Bajmoku i velika nam je želja ove godine posvetiti se više sevdalinkama kao jednoj vrsti etno pesme i naravno negovati repertoar koji smo do sada već izgradili – kaže umetnički rukovodilac grupe „Đurđevak“ Jelena Ajduković.
Negovanje srpske tradicionalne..