U Sremu su veoma popularne manifestacije koje se vezuju za tradicionalna jela. Proizvodnja mesnih prerađevina nekada se obavljala u svakom domaćinstvu, a izrada kobasica je nešto bez čega nije mogla da završi ni jedna svinjokolja. Postoje večite dileme i prepirke koji je domaći proizvod svinjokolje najbolji. Nekome su bolji čvarci, drugima slanina ili kulen, a u Borovu je to, bar što se Lovačkog društva tiče, kobasica te su u čast ovoj deliciji osmislili i manifestaciju nazvanu Kobasicijada. Ovu najmlađu manifestaciju koja je dobila i takmičarski karakter zajedno organizuju Opština Borovo i Lovačko društvo.
– Ovo je treća kobasicijada, ali druga koja ima takmičarski karakter i vidimo napredak odnosno sve više učesnika i takmičara. Za obradu smo pripremili dve polutke, od kojih tokom dana pravimo kobasice, topimo mast i pečemo meso koje će se služiti tokom manifestacije. U zabavnom delu imamo i takmičenje u brzom jedenju kobasice, što je novina u odnosu na prethodne kobasicijade. U tak..
Pravo na novčanu pomoć za akademsku 2019/2020. godinu iz budžeta ZVO-a u iznosu od 2.000 kuna ostvarilo je 28 studenata koji su zadovoljili uslove iz konkursa raspisanog u januaru ove godine. Ovo je prvi put da ZVO na ovaj način pomaže studente pripadnike srpske zajednice. Predsednik Srđan Jeremić istakao je značaj i kontinuiranu podršku koju ova institucija pruža predškolskom, osnovnoškolskom i srednjoškolskom obrazovanju na srpskom jeziku i pismu te da je odlukom Skupštine ZVO-a finansijska podrška prvi put usmerena i ka studentima pripadnicima srpske zajednice koji se obrazuju na fakultetima u Republici Hrvatskoj i Republici Srbiji.
– Do sada smo pomagali studentima srpske nacionalnosti prilikom upisa na fakultete u Srbiji po afirmativnim merama, obezbedili smo i određeni broj smeštaja u studentskim domovima te pomagali u stručnom osposobljavanju nakon studija, ali odlučili smo se da pružimo i konkretniji vid pomoći. Za ovu svrhu izdvojili smo 70.000 kuna dovoljnih za dodelu 35 jed..
Ukoliko se iz Vukovara zaputite u Novi Sad ili Beograd, proći ćete kroz Sotin, malo mesto koje administrativno pripada gradu Vukovaru. Na izlazu iz sela, na obroncima Fruške Gore, malo iznad obale Dunava, nalazi se imanje porodice Bezbradica. Kako je Sveti Trifun u narodu poznat kao zaštitnik vinogradara, 14. februara, uz prisustvo velikog broja gostiju, osveštan je vinograd ove sotinske porodice. Glavnu brigu o vinogradima vode supružnici Đurđica i Nikola Bezbradica.
– Bavimo se proizvodnjom vina za svoje potrebe, a nemamo neku veliku komercijalnu proizvodnju. Imamo nešto vina u rinfuzi, a uz to proizvodimo i rakiju za naše potrebe. Pošto smo suprug i ja radili u Vupiku i školovali troje dece, nismo imali neke velike mogućnosti da si priuštimo veća ulaganja kako bismo prodavali svoje proizvode. Što se tiče samog održavanja vinograda, krećemo od rezidbe, ostavljamo jedan luk i jedan reznik. Posle toga ide plevljenje, vezanje i uvlačenje pa na kraju berba. Ipak, danas se, bar po mom mi..
Borovo je, odmah nakon Trpinje, opština s najvećim brojem pripadnika srpske zajednice u Republici Hrvatskoj. Ovih dana na ulazu i izlazu iz opštine osvanule su turističke table na kojima se pored hrvatskog, nemačkog i engleskog jezika našao i srpski jezik i ćirilica što je izazvalo veliku pažnju kod meštana. Ovde se trenutno radi i na brojnim drugim stvarima, a o svemu onome što je aktuelno porazgovarali smo sa načelnikom Zoranom Baćanovićem kojem je ovo je drugi mandat na toj funkciji.
Šta je ono što je najaktuelnije u opštini Borovo?
– U Novu godinu smo ušli sa pozitivnim duhom, stabilnom finansijskom situacijom i prenesenim sredstvima što nam je dalo za pravo da odmah krenemo u realizaciju budžetskih stavki koje je donelo naše opštinsko Veće. Prvi januar u opštini Borovo je bio radni dan i asfaltirano je nekih 400 metara ceste na našem Crnom putu. To je jedan od infrastrukturnih projekata na kojem smo radili u poslednje vreme, a reč je o 2,4 kilometra puta koji smo finansirali kro..
Najvažnija izmena Zakona o hrvatskom državljanstvu odnosi se na drugi stav člana 30.a koji glasi: „Hrvatskim državljaninom smatra se i osoba rođena u periodu od 8. januara 1977. do 8. oktobra 1991, kojoj su u trenutku rođenja oba roditelja imala hrvatsko državljanstvo, ali joj je u evidenciji o državljanstvu upisano drugo državljanstvo, ako u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovoga zakona podnese zahtev za utvrđivanje hrvatskog državljanstva.“
O važnosti ove izmene razgovarali smo sa predsednikom Odbora za ljudska prava Zajedničkog veća opština Jovanom Vlaovićem.
– Ovim članom ispravlja se određena nepravda koja je napravljena prema nekim osobama koje su, da li greškom, da li namerno, upisane u matične knjige rođenih na području koje nije domaće. Pod ovim se smatra da osobi koja ispunjava uslove iz ovog člana nije upisano državljanstvo tadašnje Socijalističke Republike Hrvatske nego neko drugo republičko državljanstvo. Sad se ta nepravda ispravlja na način da oni imaju dve..
U odnosu na prethodnu koju je izdao 2013. godine, Dragoljub Vojnović je u novoj knjizi proširio tematiku svojih poetskih opservacija. Dok je u prethodnoj pisao o deci iz svog neposrednog okruženja, njihovom mikrokosmosu i potrazi za ljubavlju te pticama, kucama i macama, u ovoj novoj on piše vesele i duhovite pesme za decu iz vizure dede. Kako čovek stari, tako su mu i deca sve bliža pa nije slučajno što ljudi kažu da čovek u starosti podetinji.
– Podetinjio sam sa decom u školi. Tako su i nastajale moje pesme. Posmatrao sam decu, a u svakom od njih nešto ima i, ako imaš sreće, onda to nešto pretočiš u pesmu. Mislim da ću ostati dete celoga života jer ja u stvari nikada i nisam odrastao, samo sam ostario – kaže Dragoljub koji misli da oni koji tvrde kako je pisanje za decu neozbiljno, nisu u pravu.
Da to nije tako proverio je, kaže, na licu mesta, pred svojim učenicima. Novu pesmu pročitao bi u razredu i ako je reakcija bila dobra znao bi da pesma vredi, a ako reakcija izostane bacao..
Masovni protesti i razbijanje dvojezičnih tabli na državnim ustanovama u Vukovaru bili su 2013. godine glavna vest gotovo svih regionalnih medija. Prava koja srpska zajednica ima prema Ustavnom zakonu o pravima nacionalnih manjima ni danas nisu do kraja ispoštovana, a Ustavni sud i Grad Vukovar godinama prebacuju lopticu oko prava na upotrebu jezika i pisma u gradu u kojem Srbi prema popisu iz 2011. godine čine 34,87 odsto od ukupnog broja stanovnika.
Na nekim državnim institucijama nakon razbijanja dvojezičnih nikada nisu vraćene nikakve table. Takva je situacija sa Državnim zavodom za zapošljavanje i Zavodom za penziono osiguranje. Na policiji je tabla više puta vraćana i ponovo razbijana i sada već nekoliko godina na Policijskoj upravi vukovarsko-sremskoj ne postoji nikakvo obeležje. Postoje i institucije koje su nakon skidanja ćiriličnih vratile table koje su samo na latinici, poput vukovarskog Centra za socijalnu skrb.
Na vukovarskim sudovima i državnim tužilaštvima dvojezične t..
Savo Janković (70) u Negoslavce je došao trbuhom za kruhom pre 44 godine iz susedne Bosne i Hercegovine. S njim je došla i njegova supruga Stoja i ćerke Lepa i Dragica koje su tada bile male. Imao je samo četiri razreda osnovne škole pa je u Vukovaru završio još četiri jer bez tog minimalnog obrazovanja nije mogao naći nikakvo zaposlenje. Po završetku škole zaposlio se u Drvoprometu u ciglani. Težak život i hroničan nedostatak novca Savu je primoravao da se snalazi.
– Uvek sam radio za onoliko koliko mi odmah ponude, nisam umeo da tražim više i ta besparica me terala da se snalazim i da smišljam načine kako da, od onoga što zaradim, uštedim što više. Vazda sam imao nekih ideja pa sam tako došao i na zamisao da uradim nešto po pitanju grejanja jer je ogrev uvek bio krupna stavka u kućnom budžetu – započinje svoju priču Savo koji nakon smrti svoje supruge danas živi sam u svojoj kući u Negoslavcima.
Od efekta praznog novčanika do efekta staklene bašte
Da bi uštedeo na grejanju Savo je ..
Jedan od procesa koji se u Hrvatskoj uspešno odvija poslednjih decenija i koji će se potpuno sigurno nastaviti naziva se starenje stanovništva. Niska stopa nataliteta, mortalitet i migracije utiču na starosnu strukturu stanovništva, a prema procenama demografa u poslednjih osam godina u Hrvatskoj se smanjio broj dece do 14 godina za skoro 60.000, dok se broj starijih od 65 i više godina povećao za 74.000.
Briga o starim i nemoćnim osobama postao jedan od većih problema sa kojim se suočava država u kojoj živimo, a kada tome dodamo i veliku stopu nezaposlenosti dobijamo dva najveća egzistencijalna problema.
Jedan od pokušaja da se ovi gorući problemi ublaže je program „Zaželi“. Pre dve godine, milijardom kuna iz Evropskog socijalnog fonda, u Hrvatskoj je pokrenut projekat koji je zaposlio hiljade žena, a starijim i nemoćnim osigurao neophodnu pomoć.
Projekat „Zaželi“ uskoro završava, a zaposlene žene i korisnici su u strahu. Takva je situacija i u opštini Markušica gde se od 2018. god..
Ove i prošle godine Zajedničko veće opština pojačalo je napore da pomogne roditeljima čija deca pohađaju neki od modela nastave na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu besplatnom školskom lektirom, đačkim torbama, didaktičkim materijalom ili školskim priborom i opremom. Cilj je da se na taj način ohrabre i motivišu roditelji da svoju decu upisuju na neki od pomenutih modela manjinske nastave.
U sredinama gde postoji nastava po modelima „A“ ili „C“ cilj je da se takva nastava održi, što bi poslužilo kao dobar primer koji bi pomogao da neki od oblika nastave zaživi i u onim sredinama u kojima takve nastave uopšte nema.
– Ovim samo nastavljamo tradiciju koju smo započeli prošle godine. Za decu koja na području Osječko-baranjske županije pohađaju „C“ model nastave obezbedili smo pakete školskog pribora. Kao i prošle godine u ovo smo uključili i decu iz OŠ Jagodnjak sa područnim školama Uglješ i Bolman. Ta škola nam je jako važna jer je to jedina škola na području Baranje u kojoj se nastava ..