Čuvari tradicionalne srpske muzike su u Domu kulture u Boboti 1. septembra ugostili etno grupu „Trag“ i pred domaćom publikom proslavili pet godina rada i entuzijazma zbog kojeg je Đurđevak danas prepoznatljiv i jedinstven na prostoru istočne Hrvatske. – Đurđevak je jedna kolektivna želja nas sa prostora istočne Hrvatske da ostvarimo dublju povezanost sa našom prošlošću, sa našim identitetom. Mi smo grupa amatera koji se sa velikim žarom trude da obave posao profesionalno i da na što bolji način tu muziku predoče ljudima. Đurđevak trenutno ima 10 članova, zajedno sa vokalnim i instrumentalnim delom ansambla. Nastupamo i pojedinačno, samo vokalni ili samo instrumentalni deo. Naši planovi trenutno obuhvataju pripremu za etno festival u Bajmoku i velika nam je želja ove godine posvetiti se više sevdalinkama kao jednoj vrsti etno pesme i naravno negovati repertoar koji smo do sada već izgradili – kaže umetnički rukovodilac grupe „Đurđevak“ Jelena Ajduković. Negovanje srpske tradicionalne..
Grupa mladih iz Vukovara je u glavnom gradu Hrvatske posetila mnoge državne institucije, upoznala zvaničnike, a neizostavno je bilo i razgledanje grada. Dan je započeo obilaskom srpskog privrednog društva Privrednik gde su učesnike dočekale potpredsednica Olivera Radović i sekretarica Maša Samardžija koje su pričale o radu i programu institucije. Nakon toga usledio je poset Srpskom narodnom veću i razgovor s glavnim sekretarom Aleksandrom Miloševićem i ručak s predsednikom Miloradom Pupovcem. Potom je nastavljeno posetom Srpskoj pravoslavnoj opštoj gimnaziji Kantakuzina Katarina Branković i druženju s direktorom protojerejom-stavroforom Slobodanom Lalićem i nekoliko učenika koji su najviše govorili o problemu pronalaženja učenika i svojim vlastitim iskustvima. Kako to obično biva s mladima, na kraju dana usledila je večera u hotelu, te zabava organizovana u Privredniku. -Svi su bili srećni i zadovoljni. Bilo je mnogo kvalitetnih i dobrih ljudi u grupi i ono što je najbitnije započel..
Na samom ulazu ispred zgrade gradske uprave Belog Manastira, predsednicu Kolindu Grabar Kitarović dočekao ju je gradonačelnik Tomislav Rob sa saradnicima. Iza zatvorenih vrata gradske većnice predsednica je održala radni sastanak s predstavnicima grada i županije. -Glavne teme sastanka su bile stanje u kompaniji Belje d.d., koja zapošljava oko hiljadu radnika odnosno njena sudbina u slučaju “Agrokor”, te kako će se ishod nagodbe odraziti na privredu u Baranji. Druga važna tema je bila prenamena nekadašnje kasarne u poslovne ili civilne svrhe, jer je ona trenutno devastirana i neuseljiva. S obrzirom na to da je predsednica i vrhovni komandant vojnih snaga smatramo da po tom pitanju može imati uticaj – izjavio je gradonačelnik Tomislav Rob. Predsednica još jednom podržala „volju naroda“ Predsednica Grabar Kitarović, osvrnula se i na sadržaj referendumskog pitanja o promeni izbornog zakona, ali smatra da volju naroda treba poštivati. Isto tako dodala je kako bi, kada se govori o ustavno..
Program obeležavanja 60 godina od smrti Milutina Milankovića započeo je još u sredu 12. decembra pomenom i paljenjem sveća na naučnikovom grobu u Dalju, a nastavljen u subotu 15. decembra programom u Milankovićevoj kući. – Običaj je da obeležavamo okrugle godišnjice Milankovićeve smrti, a rođendane obeležavamo redovno svake godine preko „Milankovićevih ciklusa“. Program je prigodnog i aktuelnog karaktera. Dakle vezan je za Milankovića, a na neki način tiče se i naše sadašnjosti – kaže direktor KNC Milanković Đorđe Nešić. Pošto se ove godine sem 60. godišnjice Milankovićeve smrti navršava i stogodišnjica od završetka Prvog svetskog rata jedna od tema na skupu bila je posvećena naučnikovom boravku u austrougarskom zarobljeništvu, o čemu je izlagao doktorant iz Dalja Aleksandar Ilinčić. – Milanković je između 1914. i 1918. godine imao vrlo zanimljiv životni put, za njega je ovaj rat potrajao i nešto duže jer je u zarobljeništvu bio sve do 1919. godine. Milanković je tokom tog perioda i..
Kada je srpska zajednica u pitanju, kakva je bila 2018. godina? – Godina iza nas je pre svega bila turbulentna godina puna izazova. Puno je bilo događanja, i lepih i onih manje lepih. Klub zastupnika SDSS-a je u svakom slučaju dao svoj doprinos da se maksimalno iskoriste sve prilike, da se čuje glas srpske manjine, i da se govori o zahtevima srpske manjine u Saboru Republike Hrvatske. Koji su to zahtevi koji su vam bili prioritet? – Ono što mi prvo pada na pamet, i ono na što sam posebno ponosna je Istanbulska konvencija, u kojoj je naš klub bio jedan od inicijatora. Osim toga tu je Zakon o udžbenicima gde su neke naše sugestije prihvaćene, zatim Zakon o regionalnom razvoju, jako važan zakon imajući u vidu činjenicu da ima jako puno jedinica lokalne samouprave u kojima srpska zajednica čini manjinu. Za ilustraciju u 113 takvih jedinica žive Srbi, i to su uglavnom jedinice od 1. do 4. grupe. Naravno tu je i Zakon o dečijem doplatku, Zakon o OPG-ima, Zakon o poljoprivredi, i poljopriv..
Vukovarski pododbor Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“ već dvadesetak godina svečano obeležava praznik Svetog Trifuna, a tako je bilo i ovog puta. U bogatom i raznovrsnom programu publika se podsetila života i dela ovog sveca. Sadržaj je uglavnom bio posvećen onome po čemu je Sveti Trifun danas najpoznatiji, a to je njegova uloga kao zaštitnika vinara i vinove loze. – To je tradicija Srema u kome živimo. Svi znamo da se Srem deli na „svinjski“ i na „vinski“, a mi smo negde na pola puta, a možda čak malo više naginjemo ka vinu. Jedno i drugo jako dobro idu zajedno. Znamo da je Sveti Trifun istorijska ličnost i znamo zašto je postradao. Zato što je bio hrišćanin ubio ga je car Dekije. Za svoga života pomagao je siromašnima i bio je srećan da to čini. Cara Dekija danas niko ne spominje, a mi čuvamo sećanje na Svetog Trifuna i želimo da ta tradicija živi i dalje i da je prenesemo na ove mlade koji su danas i u publici, ali i kao izvođači – ističe predsednik vukovarske Prosvjete Milenko..
Napad na saborske zastupnike srpske zajednice Milorada Pupovca i Borisa Miloševića dogodio se ispred bistroa ‘Amfora’ u blizini Trga Bana Josipa Jelačića nakon završetka današnje saborske sednice, a Milorad Pupovac pogođen je hranom – saopštilo je Srpsko narodno vijeće. U jednom trenutku Milorad Pupovac je osetio udarac u desnu stranu tela, od vrata do zapešća desne ruke, te u trenutku kad se okrenuo video da je pogođen sa većim i manjim ostacima hrane od kojih su se neki zadržali na njegovom mantilu, a neki su se odbili od Pupovčevog vrata i rasuli po tlu. Prema jačini i preciznosti udarca, Pupovac pretpostavlja da je hrana bačena na njega s jednog od bližih stolova za kojima su bili gosti bistroa, prenose Novosti. – Ovo nije prvi ni verbalni niti fizički nasrtaj na predsednika SDSS-a i SNV-a, ali jeste prvi koji je uključivao i jednog od njegovih najbližih stranačkih saradnika. S obzirom na to da se ovaj napad dogodio pred brojnim ljudima i na mestu na kojem se zastupnici Pupovac i..
Vlada Republike Srbije je za Srpski dom u Vukovaru izdvojila milion evra, istu svotu kao i za Srpsku kuću u Kninu. Nakon obnove u Srpskom domu će se nalaziti multifunkcionalna velika dvorana za održavanje raznih kulturno-umetničkih manifestacija. Donji deo zgrade zamišljen je kao biblioteka dok će na spratu biti galerijski prostor. Takođe, u ovom objektu nalaziće se i svešteničke kancelarije, dok će jedan deo prostora doma koristiti srpska udruženja sa šireg vukovarskog područja. Ovaj objekat je zajedničkom u vlasništvu Srpske pravoslavne crkvene opštine Vukovar, Zajedničkog veća opština i Srpskog narodnog veća. Trenutno teku radovi na obnovi fasade, a krov je saniran i pokriven u potpunosti. – Za rad srpske zajednice u Vukovaru, Srpski dom je jedna od krucijalnih potreba i zbog toga smo stupili u kontakt s vladom Republike Srbije. Ukazali smo im zašto je to bitno i značajno i oni su odobrili sredstva koja su prebačena na žiro račun Srpskog narodnog veća. S obzirom na to da je Srpski..
U organizaciji Veća srpske nacionalne manjine opštine Kneževi Vinogradi povodom krsne slave, Vavedenja Presvete Bogorodice, 8.decembra novoustoličeni vladika Osječko-poljske i baranjske eparhije Heruvim u verskom je obredu osvetio koljivo i prerezao slavski kolač uz prisustvo baranjskog sveštenstva, i najviših predstavnika društvenog, i političkog života Srba u Republici Hrvatskoj, Baranji i lokalne opštinske uprave. Proslava krsne slave Veća ubraja se među tradicionalna okupljanja srpske zajednice, kako one s područja opštine, tako i one s područja čitave Baranje pa je tako i ove godine u srpskoj pravoslavnoj crkvi Vavedenja Presvete Bogorodice u Kneževim Vinogradima bilo svečano i lepo uz poruku da će srpska zajednica i na dalje čuvati svoje dostojanstvo uz ispruženu ruku saradnje prema svima. O tome govori i podatak da stanovnici pravoslavne veroispovesti u Kneževim Vinogradima već vekovima slave ovaj veliki crkveni praznik koji je poštovan ne samo među pravoslavcima nego i pripad..

Završena žetva pšenice

Upravnik Poljoprivredne zadruge „Brestove Međe“ Borovo Branko Perišić kaže da je specifičnost 2018. godine neravnomerna raspodela padavina što je značajno ugrozilo žetvu pšenice te prinos smanjilo za 20 odsto u odnosu na prošlu godinu. – Kada uzmemo da je prosek padavina na godišnjem nivou od 750 do 850 mililitara po kvadratnom metru, a samo u junu palo je 400 mililitara dobro da je žetva obavljena. Veći proizvođači imali su problema sa skidanjem ovogodišnjeg roda pšenice, ječma i uljane repice. Kod naših kooperanata i u vlastitoj proizvodnji ostvareni su prinosi u proseku od 7 do 7,5 tona, što je s obzirom na situaciju dobar rezultat- priča upravnik Poljoprivredne zadruge „Brestove Međe“ Branko Perišić. Kiša „isprala“ kvalitet pšenice Otkupna cena pšenice gotovo je identična prošlogodišnjoj, kreće se od 0,95 kuna za četvrtu do 1,10 kuna po kilogramu za prvu klasu pšenice, što za poljoprivrednike, zbog smanjenog prinosa i kvaliteta znači lošu godinu. – Jako je upitan kvalitet pšenic..