Ova manifestacija održava se svake godine nekoliko dana uoči Svetog Trifuna, u pravoslavnoj tradiciji zaštitinika vinara i vinogradara. Tim povodom u bjelobrdskom Domu kulture svake godine okupi se više stotina ljubitelja vina na programu koji je takmičarskog karaktera, jer se ocenjuju najbolja bjelobrdska vina, ali pre svega programu kojem je osnovni cilj druženje.
– Iz godine u godinu spremamo sve bolja i bolja vina koja su sva ekstra devičanska bjelobrdska vina. Bez obzira što nas ima manje, svake godine proizvodimo sve bolje vino, a kako kvalitet tako se i kvanitet povećava. Na ovoj manifestaciji okupljamo sve naše prijatelje, sve ljude koji vole piti vina i uživaju u njemu. Tu su naši prijatelji iz Trpinje i Pačetina koji su nam velika podrška, ali i prijatelji iz Peroja u Istri, Mrčajevaca, Rumunije, Mađarske, Republike Srpske. Ukratko, ovo je jedan mali kirbaj Bijelog Brda. Količina vinograda se i dalje povećava, ne onim tempom kao pre par godina, ali opet se sadi po koja brazd..
Iako već čitavu deceniju živi u selu Rašković nadomak Knina, Gajo Radmilović svakodnevno je u mislima sa svojim rodnim krajem. Kroz pesmu, igre, običaje, zdravice, narodne gusle i nošnju svojih predaka, oživljava ono što je, za mnoge, vremenom palo u zaborav. Životni put i ljubav doveli su ga u Rašković, zbog žene i njenog posla odlučio se na život van Žegara. Tu je stekao porodicu, dobio dve ćerkice i sada, kako kaže, ima s kim da nastavi ono što je sam započeo.
– Sudbina me dovela u ovaj kraj. Svoju sadašnju suprugu upoznao sam na sajmu, za Preobraženje, baš kao što se to ranije radilo, kada su se momci i cure sretali i obećavali jedni drugima na sajmovima. Jedno vreme smo se zabavljali i odmah odlučili da se uzmemo. Ja sam do tada živeo skromno, u svojoj kući i na imanju koje imam u Žegaru. Teško je bilo vreme, radilo se malo, dnevnice male, a ona je ovde već imala posao. Tako smo odlučili da dođemo u ovaj kraj i ovde osnujemo porodicu – priseća se Gajo jedne od važnijih odluka u d..
Do pre nekoliko meseci Damir Pejić iz Borova naselja bio je sasvim običan jedanaestogodišnjak, odličan učenik petog razreda obližnje škole „Siniša Glavašević“, dobar mladi matematičar i član teniskog i košarkaškog kluba Borovo. Danas se nalazi na zagrebačkom Rebru gde upravo završava prvi ciklus hemoterapija protiv zloćudne bolesti pod imenom leukemija. Akutna limfoblastična leukemija najčešće napada decu, a Damiru je ona dijagnostifikovana početkom decembra prošle godine.
– Kratko vreme se žalio na bolove u nogama i svi smo smatrali da je to zato što raste i bavi se sportom, međutim saznali smo vrlo brzo da je oboleo. Šta da vam kažem, to je za nas sve bio šok, taj osećaj mogu da razumeju samo oni koji su to prošli. Ne znam ni kako smo se tada vratili kući iz Osijeka, a njega su odmah odvezli za Zagreb i rekli su nam tada da je tamo otišao sa 95 odsto malignih stanica – počinje priču Damirova baka Jelena Pejić.
U skromnom stanu Pejića u zajedničkom domaćinstvu žive Damir, njegova sa..
Nakon što smo nedavno pisali o učenicima i nastavnicima iz Osnovne škole Bršadin koji su redovni učesnici projekata Erasmus plus programa, na jednom ovakvom projektu učestvovali su i učenici i nastavnici Tehničke škole „Nikola Tesla“ iz Vukovara. Oni su od 6. do 10. januara boravili u gradu Konja koji se nalazi u centralnoj Turskoj.
– Četiri države čine deo ovog projektnog tima, Turska kao organizator te Hrvatska, Italija i Estonija. Ovaj put smo boravili u Turskoj, a nas domaćinstvo očekuje u septembru ove godine. Tema boravka je bila preduzetništvo, a predavanja su održali eminentni profesori koji su decu kroz aktivnosti i prezentacije upoznali sa ovom tematikom. Takođe, predstavljen nam je sistem obrazovanja i preduzetničke strategije u Turskoj. Najzanimljivije mi je bilo da na prvoj godini srednjoškolskog obrazovanja imaju 22 časa engleskog jezika nedeljno, dok kod nas imamo samo dva ili tri – priča profesorka engleskog jezika u Tehničkoj školi „Nikola Tesla“ i koordinatorka ovog ..
Edukativna predstava „Bakina škrinja“ i prezentacija tradicionalnih duvačkih instrumenata s elementima plesne radionice odlična su forma za predstavljanje običaja i kulture koji su bili karakteristični za Srbiju na prelazu iz 19. u 20. vek. Uronivši u duh minule epohe, publika otkriva porodične uspomene i tajnu koja se krije u bakinoj škrinji.
Baka, deda i njihovi unuci sređujući tavan pronalaze razne predmete koje su nekada koristili njihovi preci, kao što su čirak, petrolej lampa, guščije pero, mastionica, upijač i mašina za pisanje, avan, libade, ćilim, škrinja i ibrik o čijim vrednostima i nameni razgovaraju sa gledaocima.
U susretu sa likovima koji simbolišu prošlost i njihovim unucima kao predstavnicima savremene epohe, publika otkriva koje su se kulturne navike negovale kroz generacije jedne srpske građanske porodice.
– Zbog razlika u načinu i kvalitetu života, uočava se takozvani „jaz između generacija“. On nekad ume da bude jako neprijatan – bake i deke s teškoćom idu u kor..
Lepu priču o sportskim uspesima i zajedništvu donosimo iz Vukovara. Gimnastičarke iz ovog grada nižu pobede na svakom nadmetanju. Osim takmičenja osvajaju i srca ljudi, jer u Vukovaru brišu još uvek prisutne podele. Devojčice vredno treniraju, ali više od svega vole druženja u svojoj gimnastičkoj sali, prijateljstva koja se ovde rađaju i razvijaju najveći su ponos trenera.
– Sve ove pehare osvojile su svojim trudom vredne devojke, ali ono što se ne može izmeriti niti bojom medalje niti veličinom pehara to je ono zajedništvo koje u ovom klubu vlada. Srećni smo i ponosni na sva prijateljstva koja izlaze iz ove dvorane, preko dece zbližavaju se i roditelji i svedoci smo novih prijateljstava i dobrih odnosa koja su zaista svugde potrebni, a u našem gradu naročito – priča trener Gimnastičkog kluba Vukovar Bosiljka Stojšić.
Veliki uspeh u „C“ programu
Cilj svih gimnastičara i gimnastičarki je izboriti nastup na završnici Kupa Hrvatske, najvažnijem takmičenju u godini. Gimnastički klub Vuko..
Pokretač inicijative kupovine didaktičkog materijala i krajnji realizator bilo je Zajedničko veće opština iz Vukovara, a kupovinu i nabavku paketa pomogao je i Generalni konzulat Republike Srbije u Vukovaru. Tom prilikom delegacija ove dve ustanove posetila je vrtiće u Borovu, Vukovaru i Boboti.
– Zahvalni smo konzulatu Republike Srbije u Vukovaru kao i Republici Srbiji što su nam izašli u susret i nabavili sav potreban materijal na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Činjenica je da ZVO ima obavezu da vodi računa o prosvetnoj autonomiji srpskog naroda koji ovde živi, a napominjem da očuvanje nacionalnog identiteta počinje od malih nogu. Odlučili smo se da, osim osnovnim školama pomažemo i predškolskim ustanovama. Zaista smo srećni što imamo priliku da posetimo ove vrtiće i nadamo se da ovo neće biti naša poslednja poseta ove godine u ovim ustanovama – priča predsednik Zajedničkog veća opština Srđan Jeremić.
Razne bojanke, radne sveske, čitanke i materijal za vaspitače i učitelje na s..
Sa predsednikom Saveta za nacionalne manjine Vlade Republike Hrvatske Aleksandrom Tolnauerom razgovarali smo o događajima koji su obeležili prošlu godinu i o planovima u radu institucije na čijem je čelu u godini koja je započela.
Protekla godina, bar kada je u pitanju odnos prema manjinama, bila je veoma burna. Bilo je dosta incidenata, govora mržnje pa čak i fizičkih napada. Kako vi gledate na te događaje?
– Činjenica je i svedoci smo toga da je na prostoru cele Evrope, a nažalost i u svetu, prisutan strahovit uspon radikalnih desnih ideja koje su uslovljene mnogim stvarima, prvenstveno ekonomijom, odnosno lošim standardom, ali i nekim istorijskim okolnostima i kulturom sećanja, što je naročito izraženo kod nas. Naše društvo je time još uvek opterećeno, naročito na onim područjima koje nazivamo postkonfliktim. Tu ima mnogo iracionalnosti i neslaganja u mnogim stvarima. Kada je srpska zajednica u pitanju, ako se ona sa nečim ne slaže to se odmah doživljava kao čin izdaje ili delo pr..
Deca koja nastavu pohađaju na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu odnosno po modelu „A“, a koja su ove školske godine upisala prvi, peti ili sedmi razred osnovne škole te prvi razred srednjih škola još uvek nemaju udžbenike ni radne sveske. Pola školske godine je prošlo, a učenici i dalje nose poluprazne školske torbe.
Školsku 2019/20. godinu trebalo je da obeleži kurikularna reforma koja bi obrazovanje u Hrvatskoj učinila efikasnijim te obezbedila bolje uslove u obrazovnom sistemu, sve od besplatnih udžbenika i tablet računara do savremenog pristupa učenju i ocenjivanju učenika. Međutim, ovu školsku godinu obeležilo je nešto drastično drugačije od boljeg obrazovanja.
Prvo je najduži i najveći štrajk prosvetnih radnika u istoriji Republike Hrvatske ispraznio školske klupe punih 36 dana, a nastava je nakon normalizacije situacije u školama počela 3. decembra, ali ni tada bez problema. Kurikularna reforma je zakazala osim što još uvek nema obećanih tablet računara, mnogo gore je što udžb..
Praznik Svetoga Save, prvog arhiepiskopa i prosvetitelja srpskog, obeležen je širom Eparhije dalmatinske, u svim hramovima i manastirima, svečano kao i prethodnih godina. Nakon svečanih liturgija u crkvama, u svakoj parohiji Eparhije, deca su recitovala svetosavske pesme, a potom su im, svima, uručeni simbolični poklon paketići.
U organizaciji SKD „Prosvjeta“ pododbora Kistanje, u domu kulture upriličena je svetosavska priredba. Svoj doprinos proslavi dali su KUD “Bukovica“, izvodeći splet igara i pesama ovoga kraja, kao i hor učenika Bogoslovije Sveta tri Jerarha iz manastira Krka, zajedno sa svojim profesorima.
U gradu Kninu, u organizaciji Eparhije dalmatinske i kninskog pododbora „Prosvjete“, tradicionalno je održana svečana svetosavska akademija koja je i ove godine ujedinila sav srpski narod širom Dalmacije, sabravši na jednom mestu veliki broj pripadnika zajednice, poštovalaca lika i dela Svetoga Save. Svoje poštovanje i zahvalnost ovom svetitelju, prvom srpskom arhiepiskopu i..