Predstava „Milunka“ je priča o srpskoj heroini Milunki Savić, ženi sa najviše vojnih odlikovanja u istoriji. Vesna Stanković je glumica Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a „Milunka“ je njena autorska predstava za koju je napisala tekst i koja je nastala u produkciji Teatra Balkan Novi Pokret. Ova predstava postavljena je povodom obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata i za ove četiri godine igrana je više od 160 puta. Borovska publika imala je priliku da je pogleda 19. oktobra.
– Sa ovom predstavom sam obišla nekoliko kontinenata i mislim da ću je igrati do kraja života. Ova predstava je rađena na osnovu dokumenata i iskaza savremenika Milunke Savić. Pokušala sam da u replike stavim njene prave reči na osnovu priča koje su mi pričali njeni unuci, praunuci, snaje i svi oni koji su je poznavali dok je bila živa. To je jedna lekcija o životu, rodoljublju i o čovekoljublju – kaže o predstavi glumica Vesna Stanković.
Sama othranila 37 dece
Milunka Savić rođena je u selu Ko..
U susret jubileju osam vekova od autokefalnosti srpske crkve koji ćemo proslaviti sledeće godine, ovog leta iz štampe je izašla knjiga „Srpska pravoslavna crkva – osam vekova u slici i reči“ čiji su autori docent dr Boris Stojkovski, dr Valentina Vuković i Srđan Ercegan koji je ujedno i urednik izdanja.
Ova knjiga je plod višegodišnjeg istraživačkog rada, a izašla je u osnovnom izdanju kao i u organičenom tiražu u luksuznom kožnom povezu.
– Zaista ovo je kapitalno delo po mnogo čemu, ne samo po svom izgledu već i po sadržaju jer je ovde doista urađen jedan pregled srpske crkve, tih osam vekova, ali uz jedan detaljan uvod, od naseljavanja Srba na Balkansko poluostrvo pa do sticanja autekefalije i onda čitav taj period od 1219. do momenta kada Sveti Sava postaje autokefalni srpski arhiepiskop, pa sve do današnjih dana i njegove svetosti patrijarha Irineja. To je jedan sveobuhvatan pregled na kojem smo radili nas troje, a sve zahvaljujući izvrsnom znalačkom radu izdavačke kuće „Data sta..
Sveta Nedelja u Dalmaciju uživa posebnu pažnju i ugled, a na njen praznik u manastiru Oćestovu okupi se veliki broj pravoslavnih hrišćana, dok s druge strane ličnost Stefana Kneževića, koji se rodio u Oćestovu 1806. godine, čini posebnu čast meštanima Oćestova. Stoga je bila ideja da hram u Oćestovu bude posvećen Svetoj Nedelji, a u čast i večni spomen Stefanu Kneževiću. Nakon što je hram Svete Nedelje osvećen 1960. godine, služio je kao parohijski hram sela Oćestova, a 45 godina kasnije proglašen je manastirom. Izgradnja zavetne crkve Eparhije dalmatinske Svete Velikomučenice Nedelje u Oćestovu počela je 1928. godine, jer su pravoslavni Damatinci, a posebno stanovnici mesta Oćestova želeli da podignu crkvu u mestu rođenja velikoga Episkopa dalmatinskog Stefana Kneževića (1853 – 1890).
Do svog osvećenja 1960. godine, crkva Svete Nedelje pripadala je pađenskoj parohiji, a od 1960. godine postaje samostalna parohijska crkva. Pravoslavni Dalmatinci su se po tradiciji okupljali na saboru ..
Sredstva za obnovu u visini 52 miliona kuna, kako je istaknuto, osigurana su iz programa „Konkurentnost i kohezija 2014 – 2020“. Od sredstava za obnovu 85 odsto su nepovratna sredstva iz fondova Evropske unije, a ostatak će se osigurati iz državnog budžeta i drugih izvora. Obnova dva, nekad reprezentativna objekta, izvodiće se u saradnji sa konzervatorskim odelenjem, a nakon što se obnovi u novom dvorcu izgrađenom od zidanog materijala, urediće se jedinstveno oblikovani postav koji će biti namenjen edukaciji vezanoj uz istoriju toga mesta u kome su se izmenjivali vladari, a svaki od njih ostavljao je svoj pečat kao prilog bogatoj istoriji ove građevine.
Stari dvorac udaljen je dvestotinak metara od novog, izgrađen je početkom 19.veka i u celosti je od drveta. Nakon što se obnovi u njemu će posetioci moći da se upoznaju s prirodnim karakteristikama Kopačkog rita kroz izloške životinja, ptica i riba. Tikveški dvorac ili, kako su ga zvale brojne generacije, Titov dvorac je kompleks građe..
Ovogodišnje izdanje turnira je sedmo po redu, a šampion je podmlađena ekipa Fudbalskog kluba „Bršadin“. Bršadinci su lakše nego što je očekivano došli do titule jer su već od četvrtfinala, na neki način u sve tri utakmice, smatrani autsajderima, ali su pobedili FK „Sinđelić“ Trpinja u četvrtfinalu, Kafe bar „Šugar“ u polufinalu i „Neće oni niđe“ u finalu. Kao trećeplasirana završila je ekipa „Reakcija“ koja je u utakmici za treće mesto bila bolja od ekipe Kafe bar „Šugar“.
– Ovo je jako dobra i prelepa organizacija i treba da se održava još puno godina jer se igra u humanitarne svrhe. Sama igra na turniru je bila fer i korektna, a suđenje fantastično. Jedna smo od najmlađih ekipa, najstariji član ima 23 godine, a najmlađi samo 16 i zbog toga imamo kondicije više od rivala. Igrali smo više srcem nego glavom i to nam je najviše pomoglo – priča najbolji strelac turnira i član pobedničke ekipe Miodrag Radovanović.
S druge strane, u finalu ih je čekala najstarija ekipa turnira „Neće ona n..
Sa osamnaest godina Drago Nenadić napustio je Štikovo u potrazi za poslom i malo lakšim životom od onog kakav se, nekada, živeo u selima. Bilo je u Štikovu i tada teško opstati. Mlađi momci i radno sposobniji ljudi uglavnom su odlazili za poslom u gradove, neretko i u neke druge države. Zajednice u domaćinstvima su bile brojne, a posao u selu mukotrpan.
Već sa petnaest godina, kaže Drago, znao je da za njega tu nema budućnosti pa je prvu priliku iskoristio da pošalje zahtev za iseljenje u Australiju. Nije ga dobio, ali od odlaska nije odustao. Nakon odsluženja vojnog roka, novac za put imao je u jednom pravcu. Tako je stigao do Kostolca. Verovao je, kaže, da se u rodno selo više nikada neće vratiti.
U početku mu nije bilo lako, kopao je kanale, radio na građevini, bio zidar i sve po potrebi. Nakon godinu dana svaštarenja, posao je našao u Elektroprivredi Srbije u Kostolcu, a onda, prvu priliku iskoristio da dođe po Dušanku kako bi sa njom, daleko od sela, počeo graditi život iz počet..
Čarobni četvrtak naziv je edukativno-zabavne radionice koju su na predlog Veća srpske nacionalne manjine grada Vukovara zajedno osmislili članovi Veća i zaposleni u Dečjem vrtiću „Vukovar 2”.
Radionica je zamišljena na način da se deca predškolskog uzrasta kroz druženje na radionicama upoznaju sa lepotom svog jezika, pesnicima i piscima srpske književnosti za decu, sa pravilnim govorom koji će razvijati kroz različite modele i na taj način obogaćivati svoj rečnik i iskustva.
– Nakon što smo izradili rebalans budžeta i promenu plana rada za ovu godinu u njega smo uvrstili i ovu aktivnost koja će, verujemo, doprineti očuvanju našeg nacionalnog i kulturnog identiteta. Mislimo da ćemo na taj način značajno poboljšati i kvalitet života naših najmlađih sugrađana bez obzira na to koliko se ta aktivnost u ovom trenutku činila skromna i bez obzira na broj dece koja će u nju biti uključena. Mi jednostavno moramo učiniti sve što možemo kako bi mlade zadržali na ovom prostoru – istakla je predse..
Povodom kraja 2018. godine predsednik Zajedničkog veća opština iz Vukovara Srđan Jeremić sumirao je rezultate prošlogodišnjeg rada ove institucije te naveo planove i ciljeve za 2019. godinu.
Gospodine Jeremiću, oprostili smo se od 2018. godine, kakva je to godina bila za Zajedničko veće opština? Кoji su projekti realizovani? Jeste li zadovoljni ostvarenim?
– Protekla godina sa aspekta ZVO-a može biti ocenjena uspešnom. Prvo ostvarili smo značajno veća finansijska sredstva u odnosu na sve prethodne godine, tako da nam je to olakšalo da sve projekte i planove koje smo zacrtali u planu i programu rada za 2018. godinu uspešno i realizujemo. Naravno da smo kroz sve te planove i programe koordinisali institucijama i udruženjima koja deluju na području svih opština koje su u sastavu ZVO-a. Intezivno smo finansijski, tehnički i organizaciono pomagali rad svih organizacija koje deluju na području naših opština. To je podrazumevalo da želimo pomoći sve njihove projekte i pomoći stanovništvu ti..
Nakon što je 2014. godine pisao o svom rodnom mestu „Zrnca prošlosti Pačetina“ Đoka Rašić je odlučio da se pozabavi i Bršadinom u kom je, kako je sam istakao, proveo svoj radni vek.
– Kada bi me neko silom naterao da napustim Pačetin i odem u neko drugo mesto, a da mogu da biram, bez razmišljanja bih odabrao Bršadin. U njemu sam proveo najlepši deo svog radnog veka. Dvadeset godina radio u Vupikovoj kooperaciji, ali sam i igrao fudbal, kao trener vodio klub i jednostavno sam se sa Bršadinom srodio kao i sa mojim Pačetinom. Ova knjiga je pokušaj da se Bršadincima odužim za sve lepe trenutke koje sam u ovom selu doživeo – objasnio je svoje motive za rad na ovoj knjizi njen autor Rašić.
Zrncima prošlosti protiv zaborava
Knjiga se istorijom sela bavi od najezde Turaka u te krajeve, osnivanja prvog, drugog i trećeg Bršadina, vremenom provedenim pod caricom Marijom Terezijom i carom Francom Ferdinandom, periodom Prvog i Drugog svetskog rata pa sve do socijalizma.
– O Bršadinu ima dosta iz..
Liturgiju je predvodio paroh velikobršljanički Slavomir Gvojić, a nakon toga u parohijskom domu, uz skromno posluženje, prisutnima su se obratili predsednik Veća srpske nacionalne manjine Bjelovarsko-bilogorske županije i potpredsednik SNV-a Darko Karanović, zamenik predsednika SNV-a Saša Milošević i bivši predsednik VSNM Virovitičko-podravske županije i živi svedok ovih događaja Mladen Kulić, javlja zvanična internet stranica Samostalne demokratske srpske stranke.
Saša Milošević je predstavio presek zločina nad Srbima od početka 1991. godine pa do „Bljeska“ i „Oluje“, koji do sada nisu procesuirani od strane državnih tela Republike Hrvatske.
Darko Karanović je izneo podatke Udruženja „Pravda“ iz Bjelovara o 600 uništenih srpskih kuća u prstenu grada Bjelovara. Vlasnici do danas, u ogromnom broju nisu obeštećeni od učinaka ovih terorističkih dela u režiji države, navodi SDSS.
Mladen Kulić istakao je da bi bilo potrebno da županijska srpska veća iz četiri zapadnoslavonske županije, u..