Petoga dana ove 2020. godine Hrvatska je dobila novog predsednika, Zorana Milanovića, koji je u drugom izbornom krugu ubedljivo porazio svoju suparnicu Kolindu Grabar Kitarović. Dogodilo se nešto što je malo ko očekivao, odnosno pobeda kandidata koji je u izbornu utrku ušao iako je svojevremeno kategorički tvrdio da nikada neće biti predsednik. Doduše, ta njegova izjava dogodila se spontano nakon što ga je neko, u vreme kada je još bio premijer, sasvim slučajno oslovio sa „predsedniče“. Brzoplet, hirovit i pomalo ohol, kakav je od starta bio, Milanović je odmah reagovao.
„Neko me oslovio kao predsednika države, ali ja to nisam i nikada neću biti. Iz više razloga, a jedan je taj što vam moram govoriti istinu. Predsednik ne mora govoriti istinu. Ne sme lagati, ali ne mora govoriti istinu. A istina je takva da je ljudi u politici ne žele čuti. Moj posao nije da budem popularan i voljen, nego da objasnim i da se shvati što je istina“ – rekao je tada Milanović.
Dakle, Milanović je mesto p..
Pojam starog stanovništva vezivao se donedavno samo za seoske sredine, ali kako vreme odmiče svi demografski parametri pokazuju da hrvatsko i uopšte evropsko stanovništvo postaje sve starije pa je jasno da je starijih sve više i u gradovima. Slavonija i Srem tu nisu izuzetak, već verovatno regioni koji prednjače u proseku broja starog stanovništva, a da je takva situacija i u Vukovaru najbolje svedoči podatak o porastu broju domova za stare i nemoćne u poslednje vreme. Pored dve javne ustanove, tu je trenutno i sedam privatnih staračkih domova, a brojni su oni stari koji žive u udomiteljskim porodicama.
Neki ne žele, a neki nemaju ni mogućnosti da odu u dom pa staračke dane provode sami, neretko na rubu egzistencije i uz brojne bolesti koje starost kao takva donosi. Udruženje penzionera „Vukovar novi“ ima 380 članova od kojih je njih bar 120 socijalno ugroženo ili teško bolesno.
Predsednica ovog udruženja Zlata Miškić zbog toga nekoliko puta godišnje obilazi one najugroženije. Tako j..
Najlepše stvari u životu ponekad se dogode sasvim slučajno ili ne baš sasvim slučajno, ali u dobroj meri su posledica one stare izreke koja kaže da se treba „naći u pravo vreme na pravom mestu“. Naime, 15. novembra, sada već prošle godine, u Zagrebu je održan okrugli sto pod nazivom „Knjižnica za druge i drugačije“ u organizaciji Hrvatskog knjižničarskog društva, odnosno njegove sekcije za manjinske biblioteke, a domaćin je bila Centralna biblioteka Srba u Hrvatskoj.
Na skupu je prisustvovao i bibliotekar iz OŠ Negoslavci Bojan Lazić koji je tamo bio i jedan od izlagača, ali i jedini predstavnik školskih bibliotekara.
– Jedan od izlagača na skupu bila je i načelnica Odeljenja selektivne nabave Narodne biblioteke Srbije Ivana Nikolić koja je tamo govorila o načinima na koje Narodna biblioteka pomaže ne samo škole u Srbiji nego i školske biblioteke Srba u regionu i dijaspori. Između ostalog pomenula je i kako pomažu jedine tri škole sa nastavom na srpskom jeziku u Hrvatskoj pri čemu je..
Sa saborskom zastupnicom Draganom Jeckov razgovarali smo o rekaciji države na etnički motivisane napade na Srbe, radu u Hrvatskom saboru, (ne)procesuiranju ratnih zločina nad srpskim civilima te izazovima i prilikama koje donosi izborna 2020. godina.
Godina koju smo ispratili bila je, što se tiče političke scene, zanimljiva. Održani su izbori za manjinska veća i za Evropski parlament. SDSS je imao veoma primećenu izbornu kampanju tokom koje je dominiralo pitanje „Kako je biti Srbin u Hrvatskoj?“ Odgovor je stigao u vidu eskalacije vandalizma i govora mržnje usmerenih ka Srbima.
– Iako je okarakterizirana kao jedna od najboljih kampanja za EU izbore, čiji je cilj bio ukazati na položaj Srba u RH, ova kampanja je pokazala i svoje drugo lice, ono ružno, lice mržnje. Naši plakati bili su poligon za eskalaciju govora mržnje i netrpeljivosti usmerene prema pripadnicima srpske nacionalnosti. Ali, i to je surova hrvatska realnost s kojom mi Srbi živimo u RH. Protiv takvih stavova se energič..
Krajem prošle godine u Crnoj Gori je usvojen Zakon o slobodi veroispovesti u kojem se između ostalog navodi da svi verski objekti koji su kulturna baština, a koji su bili imovina Crne Gore pre gubitka nezavisnosti 1918. godine i kasnije nisu prešli u svojinu neke verske zajednice, postaće državna imovina.
Usvajanje ovog spornog Zakona izazvalo je veliko negodovanje opozicije u crnogorskoj Skupštini, a odmah sutradan po njegovom usvajanju u Nikšiću je sazvan veliki crkveno-narodni sabor, na kojem je liturgiju predvodio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, a tada su i mošti Svetog Vasilija Ostroškog donete iz manastira Ostrog u Nikšić. Ubrzo potom u većini gradova u Crnoj Gori narod je počeo da izlazi na ulice, da se okuplja oko pravoslavnih hramova i da litijama izrazi svoje negodovanje zbog usvojenog Zakona koji je stupio na snagu drugog dana pravoslavnog Božića, odnosno 8. januara.
Talas nezadovoljstva i podrške srpskom narodu i srpskoj crkvi u Crnoj Gori proširio se i van gr..
Kada je Darinka Ležaić tog poslednjeg dana prošle godine izašla iz svoje kuće i krenula u potragu za izgubljenim stadom ovaca, niko od njenih najbližih nije mogao ni naslutiti da će je možda poslednji put i videti. Dan pre toga stado ovaca pobeglo je iz obližnje livade, a Darinka i njen suprug Petar tražili su ga ceo dan.
Kako ovce, koje su im ujedno bile i zanimacija i izvor prihoda, nisu pronašli, naredno jutro Darinka je poranila da ih ponovo potraži. Nedugo potom i Petar je krenuo istim poslom, ubrzo našavši ovce, ali Darinke nije bilo. Sve ono što se od tada dešavalo do reči nam je prepričao Darinkin unuk Sava 12 dana nakon nestanka.
– Baka je toga jutra ustala rano i odmah krenula u potragu za ovcama. Bila je vrlo osetljiva na njih i teško joj je palo to što su se prethodni dan izgubile. Baba i deda su ljudi u godinama, sami su živeli iako smo ih svi često obilazili, a ovce su nabavili odmah nakon što su se vratili iz izbeglištva. To im je bio izvor prihoda, obaveza kojoj su ob..
Vukovarska gradska organizacija Samostalne demokratske srpske stranke već sedmu godinu za redom organizuje podelu paketića deci iz vrtića „Vukovar 2“ povodom Nove godine po julijasnkom kalendaru.
– I ove godine smo se ovde sabrali u vrtiću da podelimo deci paketiće. Imamo 180 paketića, koliko ima i dece u ovom vrtiću. Svih sedam godina većnici SDSS-a u Gradskom veću grada Vukovara odvajaju od svoje naknade sredstva kako bi se kupili ovi paketići. Isto tako, na sam Badnjak smo delili paketiće deci u Sotinu i Lipovači – priča predsednik vukovarskog SDSS-a Srđan Kolar.
Paketiće je dobilo 180 dece koja su, zajedno sa svojim vaspitačicama, priredila i kratak program u kojem su pevali i plesali.
– Radujemo se ovakvim aktivnostima jer je januar mesec kada obeležavamo mnogo praznika. Prošle nedelje smo proslavili Božić, a danas Novu godinu. Naravno da nam ovi paketići znače, pogotovo što deca uvek vole da nešto dobiju. Drago nam je što je danas sa nama bio i deda mraz koji je zabavljao decu..
Sala popovačkog doma bila je ispunjena do poslednjeg mesta, a članovi Veća srpske nacionalne manjine Opštine Popovac su goste dočekivali uz hleb i so te piće dobrodošlice. Uoči početka svečanosti organizovana je i izložba etnografskog blaga, preciznije unikatnih rukotvorina i starina starih sto godina, koje su se prenosile iz generacije u generaciju, i koje čine neizostavni deo srpske tradicije i kulture iz davnih i već zaboravljenih vremena. Svaki od izloženih predmeta je unikat, a korišćeni su u najsvečanijim prilikama kao što su svatovi, veridbe i krsne slave. Neki predmeti koji su donešeni iz susednih mesta i dalje čine miraz koji su devojke prilikom udaje donosile u kuću budućeg muža.
Vredne ruke majki i baka, koje su uz tešku muku izatkale i izvezle izložene rukotvorine, više nisu na ovom svetu pa je izložba rukotvorina bila ujedno i prilika za sećanje na njih i njihovo nasleđe koji budi emocije i ponos. Nažalost vremena u kojima živimo ne uklapaju se u ambijent izložbe jer svat..
Cilj ovog projeta i izgradnje reciklažnog dvorišta je povećanje udela odvojenog prikupljenog otpada, recikliranje i nova upotreba otpada, smanjenje količine otpada kao i njegovog štetnog uticaja na okolinu, te samoodrživo finansiranje sistema raspolaganja komunalnim otpadom.
Na samom projektu aktivnosti su trajale oko godinu i po dana. Izgradnja je izvršena tokom 2019. godine, a ukupna vrednost ove investicije bila je oko četiri miliona kuna, od tog iznosa 85 odsto troškova snosio je Fond za zaštitu okoline, a ostatak Opština Trpinja.
Zakonski, sve jedinice lokalne samouprave koje imaju zadovoljavajući broj stanovnika i naselja, moraju imati reciklažna dvorišta ili jedno reciklažno dvorište može imati više jedinica lokalne samouprave ukoliko između njih dođe do dogovora.
– Došli smo do situacije da napokon završimo i stavimo u pogon ovo reciklažno dvorište. Najmanje je posla bilo oko same njegove izgradnje, a najviše oko projektovanja, dobijanja dozvole i dobijanja saglasnosti za ra..
Vandalski čin uništavanja školske imovine dogodio se u noći sa sedmog na osmog januar u Bršadinu, mestu pored Vukovara, kada je nepoznati počinilac uništio dečje radove koji su napravljeni u sklopu projekata za program Erasmus+. Sve su snimile nadzorne kamere.
– Ovo me veoma neprijatno iznenadilo. Uništeni su naši Erasmus+ projekti hranilice i kućice za ptice kao i klupe i stolovi, sve što napolju napravili. Sve se odigralo između 00:30 i 01:00. Nadzorne kamere su sve snimile, a učitelji su pogledali snimak. Prijavljeno je policiji, koja je izašla na uviđaj i uzela podatke te pregledala snimak s kamere. Napisala sam odštetni zahtev i na nama je sad samo da sačekamo da policija odradi svoje – priča direktorka Osnovne škole „Bršadin“ Tatjana Lukić.
Kako direktorka kaže, materijalna šteta nije velika, ali suština ovog vandalskog čina uopšte nije pitanje materijalnog gubitka.
– Nije bitna materijalna šteta, nego što se konstantno nešto loše događa, nešto sitno. Na snimku se vidi kako do..