Hrvatska

Prošlogodišnji sajam pokrenula je grupa mladih iz Dalja, a u opštini su prepoznali i podržali tu ideju. Ove godine sadržaji su prošireni, a najveći deo programa ovog jednodnevnog sajma bio je namenjen najmlađim stanovnicima opštine, naravno u duhu novogodišnjih praznika. Ukupno se na štandovima predstavilo dvadesetak izlagača sa područja opštine Erdut. – Prošle godine su izlagači bili samo iz Dalja, a ove godine smo tu ponudu proširili i s izlagačima iz drugih naselja opštine. Hteli smo da ulepšamo novogodišnje praznike i organizujemo ovakav sajam za koji se nadamo da će postati tradicionalan. Cilj je da imamo jednu manifestaciju koja će proteći u opuštenoj atmosferi, a danas smo najmlađim meštanima Dalja podelili i paketiće i ovo je njima prilika da provedu jedan dan napolju sa svojim roditeljima i prijateljima – kaže načelnik opštine Jugoslav Vesić. Brojna okupljena deca imala su priliku da učestvuju u kreativnim radionicama izrade novogodišnjih ukrasa, a organizvana je i igra potr..

Ni gračačko selo Prljevo nije zaobišla sudba izumiranja. U njemu, već poslednjih osamnaest godina, samo Petar Šijan trajno nastoji održati taj plamen života. Neki su dolazili i odlazili, neki umirali, neki samo povremeno tu boravili, dok Petar stojički uspeva opstati, boreći se sa bolešću, samoćom, divljim zverima i ličkim zimama. Prljevo je ličko selo koje administrativno pripada opštini Gračac i nalazi se na samoj granici između Like i Dalmacije. Iako je od Knina udaljeno 22 a od Gračaca 35 kilometara, u oba pravca lošeg puta, deo je Zadarske županije pa samim tim više gravitira ličkoj strani. Po poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, Prljevo je imalo sedam stanovnika, deset godina ranije bilo ih je blizu dve stotine. Danas je u Prljevu samo Petar Šijan, uz još dvoje troje komšija do čijih kuća pogled, od Petrove kuće, gotovo i ne dopire. On je, ove godine, proslavio punoletstvo od svog povratka iz Srbije. Pet godina je, kaže, proveo lutajući po Slavoniji, Vojvodini, dok s..

Rijeka Centralna proslava u Rijeci održana je u Hrvatskom kulturnom centru na Sušaku. Među brojnim posetiteljima koji su uživali u igrama nekoliko folklornih društava bili su i predstavnici srpske vlasti u Hrvatskoj. Udbina U Udbini su nastupili pododbori SKD „Prosvjete“ iz Korenice i Udbine. Svetosavska priredba se sastojala od plesa, igrokaza, recitacija i igara, a deca su dobila paketiće koje im je osigurala Fejsbuk grupa „Lički san“. Pakrac Akademija je održana u nedelju u prepunoj pakračkoj Gradskoj skupštini. U programu su nastupila deca koja pohađaju dodatnu nastavu na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, grupa „Dar“ iz Banja Luke i SКD „Prosvjeta“ pododbor Pakrac. Posebnu pažnju privukla su pakračka deca koja su izvodila recitacije, besede i igrokaze o Svetom Savi. Pored Episkopa i sveštenstva, na akademiji su prisustvovali zamenik gradonačelnice grada Pakraca Nikola Ivanović, gradska većnica SDSS-a Mirsada Popović Damjanović i drugi. Vukovar OŠ „Nikola Andrić“ Deca iz vukova..

Kao nikada do sada amfiteatar belomanastirskog Etnološkog centra baranjske bašine bio je ispunjen do poslednjeg mesta, a nemali broj posetilaca na nogama je propratio ovogodišnje Rusko veče. Zasluge za dobru posećenost mogu se pripisati bogatom i sadržajnom programu te ugodno subotnje veče koje je prosto pozivalo na provod. Sa petnaestak „akademskih“ minuta zakašnjenja program je otvorila prezenterka koja je u kraćem govoru govorila o Ana Mariji Papež, skretarski društva bez koje, uz dužno poštovanje ostalima, ovakvih i drugih programa ne bi ni bilo. Kao što je to uobičajeno prisutne je pozdravio i predsednik društva Svetozar Vakanjac koji se prisutnima zahvalio na dolasku i podršci. Devedesetominutni program otvorili su Filip Golubov Car i Marija Ivanković, a potom su se na bini smenjivali Hranislava Podrumac i Milan Kliba, Biljana Nikolić, Ana Marija Papež, Blanka Došen, Jelena Vetro, Folklorni ansambl Baranja, Umetnička škola Beli Manastir, Natali Pandur, Momčilo Laketa, Ivana Koš..

Teme ovogodišnje izložbe „Borovska razglednica 2018.“ su ljudi i događaji, arhitektura i kulturno nasleđe te priroda. Svoje fotografije poslali su amateri, ali i profesionalci koji se bave fotografijom. Konačni izbor za izložbu doneo je selektor, inače profesionalni fotograf Darko Bakarić. Sve fotografije uslikane su na području opštine Borovo. – Ova foto-izložba ima nameru da približi prirodne lepote, događaje i istoriju Borova kako stanovnicima tako i onima koji u Borovo svraćaju. Namenjena je i ljudima koji su otišli iz Borova jer svi znamo da je dosta naših stanovnika raseljeno po evropskim zemljama i drago im je da vide neke sličice iz Borova – kaže predsednik Veća srpske nacionalne manjine Opštine Borovo Dušan Latas koji je još dok je trajao konkurs za izložbu rekao kako je ovaj projekat s godinama imao sve veći broj takmičara. – Odaziv je porastao nakon prvih godina kada je učestvovalo tek desetak prijavljenih fotografa. Konkurs nije takmičarskog, već humanitarnog karaktera. K..

Liturgiju je predvodio paroh velikobršljanički Slavomir Gvojić, a nakon toga u parohijskom domu, uz skromno posluženje, prisutnima su se obratili predsednik Veća srpske nacionalne manjine Bjelovarsko-bilogorske županije i potpredsednik SNV-a Darko Karanović, zamenik predsednika SNV-a Saša Milošević i bivši predsednik VSNM Virovitičko-podravske županije i živi svedok ovih događaja Mladen Kulić, javlja zvanična internet stranica Samostalne demokratske srpske stranke. Saša Milošević je predstavio presek zločina nad Srbima od početka 1991. godine pa do „Bljeska“ i „Oluje“, koji do sada nisu procesuirani od strane državnih tela Republike Hrvatske. Darko Karanović je izneo podatke Udruženja „Pravda“ iz Bjelovara o 600 uništenih srpskih kuća u prstenu grada Bjelovara. Vlasnici do danas, u ogromnom broju nisu obeštećeni od učinaka ovih terorističkih dela u režiji države, navodi SDSS. Mladen Kulić istakao je da bi bilo potrebno da županijska srpska veća iz četiri zapadnoslavonske županije, u..

Kako prenosi lokalni petrinjski ps-portal svi članovi udruženja izneli su negativan stav u vezi s ovim festivalom. Sednici koordinacije udruženja prisustvovao je veliki broj članova koji su se okupili u Hrvatskom domu u Petrinji. –Ova vrsta specifičnog pevanja proglašena je svetskom nematerijalnom kulturnom baštinom za područje Dalmacije, Like i Korduna, ali nikada nije tradicija grada Petrinje i ne treba se festival održati u našem gradu. Kao prikladno mesto predlažemo obnovljene društvene domove u Jabukovcu ili Blinji, a ne ovaj Hrvatski dom – izjavio je na konferenciji predsednik Koordinacije Darko Dumbović. Na konferenciji su izneseni i podaci o stradalima na petrinjskom području za vreme poslednjeg rata, a u tome je prednjačila predsednica udruženja Udovica hrvatskih branitelja Đurđa Bobinac. – U Petrinji ojkanje nije tradicija i festivala neće biti dok je nas živih – rekla je Bobinac. Petrinjski branitelj Ivo Vranić izjavio je kako „ojkaju oni koji su pucali po Hrvatima“. – ..

Ivan Penava je u svom izlaganju u vukovarskoj gradskoj većnici rekao da je Vukovar „epicentar kontinuirane velikosrpske puzajuće agresije“. Za ovu priliku Penava je spremio i kratku kompjutersku prezentaciju na kojoj je prikazao primere od 2013. do 2018. godine koji, po njegovim rečima, to potvrđuju. On je tražeći velikosrbe spomenuo i lidere dve srpske stranke Milorada Pupovca i Srđana Milakovića za koje je rekao da je upitno koliki im je legitimet da predstavljaju srpsku zajednicu i indirektno prozvao njih i njihove glasače za širenje velikosrpske politike. – U Hrvatskoj postoje grupe koje ne žele respektabilnu Hrvatsku i, budući da su minorne, služe se lažima, širenjem pesimizma i defetizma, preuveličavanjem i zastrašivanjem. Ta politika ima svoj legalitet na području Republike Hrvatske, ali s obzirom na broj glasača koje ima, pitanje je da li ima legitimet – rekao je Penava predstavivši broj glasova koje su dobili Milaković i Pupovac. On je spomenuo i podršku koju su, prema Pena..

Selo Čista Mala nalazi se na području opštine Vodice. Kroz selo prolazi autoput, ali u njemu je meštana, naročito trajnih povratnika, jako malo. Teško se koga može sresti na ulicama ovog gotovo pustog sela. Do poslednjeg rata gotovo svi stanovnici bili su srpske nacionalnosti, a još uvek porušene i puste kuće najbolji su svedok tome. Ratna pustošenja ostavila su svoj trag, ali preostali meštani se ne predaju, i dalje verujući da se napornim radom može živeti čak i od škrte dalmatinske zemlje, koja ne rađa mnogo, ali ono što pruži vredno je, ne da čoveku da ostane ni gladan ni žedan. Maslinici i vinogradi oduvek su ovde bili garancija uspeha, sigurnost da će se naporan rad na kraju uvek isplatiti. Kako je tada, tako je i danas, s tim što je prosečna starost stanovništva Čiste Male neuporedivo nepovoljnija nego li pre trideset godina, kada je selo bilo puno ljudi. – Ovde sadimo masline, beremo ih i od njih dobijamo najkvalitetnije, domaće maslinovo ulje. Ovo je naša porodična tradicij..

Ovakvo dešavanje se u Vukovaru nije desilo poslednjih 40 godina. Posve drugačija folklorna manifestacija izazvala je veliko interesovanje publike. Bila je ovo prilika da se ljubiteljima folklornog stvaralaštva predstave narodna odela iz tri etnokoreološke zone, ali i objasni njihov nastanak i namena te rastumači sama folklorna koreografija. – Mislim da je ovo trebalo da se prikaže našim građanima jer u Vukovaru poslednjih 40 godina nije bilo prilike da doživimo ovako nešto, naravno da svi vole folklor. Vole da vide igrače na sceni, naše nošnje koje su pune šarenila i lepote, ali gotovo niko ne zna šta to ustvari znači te kako, zašto i u kom periodu su nastajale nošnje. Tako da je ovo bila prilika da kroz zabavu, na neki način, i edukujemo građane o nošnjama koje vole – izjavio je predsednik KUD-a „Sloga“ Branislav Bijelić. Tokom večeri prikazane su panonske, dinarske i centralno-balkanske nošnje koje se smatraju značajnim stvaralačkim dometom srpskog naroda jer sem upotrebne svrhe da..