Već izvesno vreme, preciznije rečeno od maja prošle godine, na osnovu Odluke direktora Hrvatskog zavoda za mirovinsko osiguranje, o pokretanju postupka prodaje stanova u vlasništvu Zavoda, pomenuta institucija s vremena na vreme objavljuje javni konkurs za prodaju dela stanova u Belom Manastiru. Objavom tih javnih konkursa sada je posve jasno da, i pored brojnih nastojanja, kako trenutnih tako i prethodnih belomanastirskih gradskih lidera, se ti stanovi nađu u gradskom portfelju nema ništa, i pored nasušne potrebe da bi ti stanovi zbog manjka kvadrata dobro došli gradu.
Podsetimo, Hrvatski zavod za mirovinsko osiguranje zaključio je još 2011. godine ugovor sa Republikom Hrvatskom o darovanju stanova na područjima od posebne državne pomoći kojim je na Republiku Hrvatsku preneo vlasništvo nad stanovima koji se nalaze na pomenutim područjima.
Hrvatska Vlada na čijem je čelu tada bila Jadranka Kosor jedinicama lokalnih samouprava na područjima od posebne državne pomoći prenela je 374 sta..
Običaj jahanja drugog dana Božića, odnosno na praznik Sabora Presvete Bogorodice, bio je nekada zastupljen u gotovo svim selima istočne Slavonije i zapadnog Srema. Muškarci, mahom mladići, tog dana su izvodili svoje konje iz štala i jašući na njima obilazili selo čestitajući Božić domaćinima koji su ih dočekivali ispred svojih kuća.
S vremenom ovaj običaj je polako počeo da odumire i dugo godina do njega se nije držalo, što zbog sve manjeg broja konja po selima, a jednim delom i zbog zabrane tadašnjih komunističkih vlasti. Ipak, u naše vreme ponovo je u nekim sredinama oživela ljubav prema ovim plemenitim životinjama pa su se uz uzgajanje konja počele obnavljati i druge tradicionalne vrednosti.
Na pomenutom prostoru jahanje za drugi dan Božića najpre je obnovljeno u Bijelom Brdu, a nekoliko godina potom ovaj lepi običaj oživeo je i u Trpinji, kada je nekoliko mlađih ljudi osnovalo Konjičko udruženje „Žerav“.
– Naše udruženje osnovano je pre tri godine, danas nas ima dvadesetak člano..
Tradicionalnim Božićnim programom u Ružičkinoj kući vukovarski pododbor SKD „Prosvjeta” započeo je ovogodišnju sezonu kulturnih programa. Drugog dana pravoslavnog Božića vukovarski pododbor iskoristio je priliku da ovom prazniku, sem verskog i duhovnog, pridoda i jedan svetovni značaj.
Program je po običaju bio spoj mladosti i iskustva. Priliku da nastupe pred vukovarskom publikom dobili su svi koji se u Vukovaru bave umetnošću i kulturom uopšte. Tako je publika mogla da uživa u zvucima klasične muzike na harmonici, gitari, klavijaturama i klaviru, ali i u horskom pevanju i muzici tamburaša.
– Mi se trudimo da naša publika ovaj praznik doživi na način kako to vukovarski pododbor Prosvjete radi već po tradiciji. To nama nije poseban napor jer imamo dovoljno kvalitetnih izvođača koji se uvek rado odazivaju na naš poziv da učestvuju u ovom programu, a mi smo tu samo zbog toga da ih okupimo i da im kažemo u kom pravcu bi trebali da idu. U ovom slučaju tema nam je Božić pa je i program ta..
Dvorište pravoslavne parohije u Jagodnjaku i ranije je bilo puno verskih građevina jer tu je Crkva Svetog Nikolaja Mirlikijskog iz 1725. godine, krst koji su podigli meštani tadašnje Kačvale 1810. godine, a u vlasništvu crkve je i zgrada današnjeg dečijeg vrtića, a nekadašnje prve škole u ovom mestu.
Sveštenik Slobodan Majkić ovde služi punu 21 godinu i sve te godine trudi se da ove sakralne objekte obnavlja, ali da pritom gradi i nove. Svi su se čudili kada je pre nekoliko godina odlučio da, pored postojeće crkve stare skoro tristo godina, gradi još jedan hram i posveti ga Svetom Nektariju Eginskom, ali hram je nikao u samo sedam meseci i sada je preostalo samo da se uredi njegova unutrašnjost.
– Rekao sam da ću graditi novu crkvu u trenutku kad je bila postavljena skela na zvoniku svetog oca Nikolaja. Svi su me tada gledali u čudu jer nismo znali ni kako ćemo staru crkvu obnoviti, ali evo danas stojimo ispred izgrađenog hrama Svetog Nektarija koji je podignut uz pomoć ljubavi naših..
Rano ujutro na Badnji dan ide se po drvo badnjak. Tako je bilo i ove godine u brojnim mestima, a jedno od njih bio je i Bolman u Baranji.
Foto: Fejsbuk, parohija Bolman
Svetu arhijerejsku liturgiju u hramu Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu služio je episkop pakračko-slavonski Jovan uz sasluženje mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija.
Foto: Mitropolija zagrebačko-ljubljanska
Mitropolit Porfirije i episkop Jovan prisustvovali su potom na božićnom prijemu koji je organizovalo Srpsko narodno vijeće. Na prijemu su se tradicionalno okupili predstavnici društveno-političkog života Srba u Hrvatskoj, kao i predstavnici Vlade i Sabora RH.
Božićni prijem SNV-a
Nakon jutarnje liturgije pravoslavni vernici okupili su se na riječkom korzu gde je podeljeno hiljadu porcija posne hrane. „Badnjak na korzu“ održan je po deseti put, a prisustovali su i verski i politički predstavnici srpske zajednice.
Foto: Fejsbuk, Samostalna demokratska srpska stranka
Najveći broj vernika tradicionalno se ok..
Udruženje žena iz Trpinje osnovano je pre deset godina, a jubilej je proslavilo 4. decembra uz prigodan kulturni program u kom je učestvovalo desetak pesnika sa prostora Vukovarsko-sremske i Osječko-baranjske županije i Vukovarsko srpsko pevačko društvo „Javor“. Druženje sa pesnicima uoči Božića je tradicija koju udruženje neguje još od svog osnivanja pa su i pesme koje su čitali okupljenoj publici u trpinjskom Domu kulture bile prigodnog karaktera dok su Javorovi pevači otpevali nekoliko srpskih božićnih pesama.
I za ovu priliku Trpinjke su prostor dekorisale raznim simboličnim predmetima koji svedoče da dolazi najradosniji hrišćanski praznik Božić. To su mali hlebovi, zatim razni venci puni živopisnih plodova jeseni, žito i sl.
– Ponosna sam na čitav naš rad i sve aktivnosti koje smo tokom proteklih deset godina imali. Obišli smo mnogo naših manastira i u Hrvatskoj i u Vojvodini, a razvili smo i dobru saradnju sa ženama van Hrvatske, iz Sombora i Bačke Palanke gde smo imali izložbe..
Srpska zajednica u Severnoj Makedoniji je medijski veoma zapostavljena i zbog toga postoje veoma retke prilike kada njihov glas dospeva do šire publike. Okupljeni su oko nekoliko udruženja koji se bave očuvanjem srpskog identiteta, a jedan od aktivista je i član Srpskog kulturno informativnog centra SPONA istoričar Miloš Stojković.
Miloš, rodom iz Prokuplja, je u Skoplje došao pre tri godine nakon što je magistrirao istoriju u Nišu. Trenutno radi u SPONA-i kao administrator te organizuje različite projekte, tribine, izložbe i panel-diskusije. Svuda gde mu se nudi prilika, širi informacije о životu Srba u Severnoj Makedoniji.
Za početak, šta je to SPONA i čime se sve bavite?
SPONA je formirana 2005. godine, a osim informisanja i organizovanja kulturnog sadržaja, bavimo se humanitarnim radom, pomažemo srpskim i nesrpskim porodicama u Republici Makedoniji i na Kosmetu. Aktivnosti su nam više na nivou srpskog kulturnog centra nego nevladine organizacije pa se zbog toga nadam da će uskor..
Teško je naći manje selo sa većim brojem sportskih medalja, pehara, diploma i odlikovanja od Bolmana u opštini Jagodnjak. Da stvar bude zanimljivija, sva ta odličja smeštena su u kući porodice Tomašević.
Predrag je ratnih devedesetih došao u Baranju iz rodnog Dvora, ovde započeo novi život i dobio troje dece, Denisa (21), Dianu (19) i Darka (15). Svo troje dece vrhunski su sportisti. Diana se 12 godina bavila gimnastikom i bila četiri puta prvakinja države u C programu i osvajačica je brojnih međunarodnih turnira u ovom sportu, ali se u međuvremenu zbog školskih obaveza povukla iz gimnastike.
Denis i Darko i dalje su aktivni, a njihov sport je streljaštvo. Stariji Denis je odavno vrhunski sportista druge kategorije, a mlađi Darko će to postati uskoro. Njihove discipline su mali kalibar i vazdušna puška i odavno su članovi reprezentativnih streljačkih selekcija.
– Svi u porodici uključeni smo u sport i sve ove medalje nam puno znače. Deca su cenjena i priznata u zajednici i školi i t..
Još jedna godina je za nama. Prošla je kao treptaj oka, kao da je nije ni bilo. To što ćemo sledeću zvati Novom ne znači baš ništa. To je tek svedočanstvo o prolaznosti vremena jer već za nekoliko dana sve će opet biti po starom. Kada se osvrnemo iza sebe čini nam se da je sve što se u prošlosti dogodilo i što smo proživeli bilo kao da se desilo juče ili ne tako davno, a onda, kada sve to pretvorimo u brojeve, u datume, shvatimo koliko smo stariji i sa tim se mnogi od nas teško mire.
Tek kada pomislimo na vlastite godine javi se žal za propuštenim prilikama i pitamo se da li smo neke stvari mogli da uradimo drugačije, da li smo mogli doneti bolje odluke, jesmo li mogli pametnije da proživimo i ovu i sve druge godine koje smo iza sebe ostavili. Vreme je jednostavno neuhvatljivo.
Iz godine u godinu sve se menja pa ni mi više nismo isti, a ni nove godine nisu više što su nekada bile. Nekako su se ofucale, izlizale i posivele, čini mi se da im se više i ne radujemo kao nekada ili je to s..
U opštinu Biskupija nova godina već je stigla, bar ako se to računa po merilima njenih najmlađih stanovnika. Ove godine drugačije nego prethodnih, bez priredbe i pesmica, dozivanja Deda Mraza, kostima i improvizovanih snežnih pahuljica. Za zimsku čaroliju pobrinula se sama priroda. Pahulje snega koje su, pretposlednjeg dana kalendarske godine provejavale na sve strane, dopratile su Deda Mraza do domova najmlađih, ozarila njihova dečija srca i radost predstojećih praznika učinile kompletnom.
– Iako se tokom čitave godine, ne samo u vreme Novogodišnjih praznika, trudimo da vodimo računa o svoj našoj deci, svaki put tražimo način kako iznova da ih obradujemo, usrećimo i podarimo im što lepše detinjstvo. Oni su naša najveća nada za opstanak i želimo da ih u novoj godini bude još više – poručio je opštinski načelnik Milan Đurđević.
Nisu toliko bili važni ni ti slatki paketići, ni igračke, ni svi pokloni koje je sa sobom doneo, koliko činjenica da postoji ono u šta još uvek veruju, nagrada..