Vest o ispisanom grafitu na imanju Bogoljuba Popovića u Čistoj Maloj sa nama je podelio Bogoljubov sin Goran koji nam se telefonski javio iz Banjaluke. Kako kaže, ne želi da ćuti o neprijatnosti, koju njihova porodica nije doživela po prvi put nakon rata, ali i iz razloga što smatra da se u jednoj demokratskoj, evropskoj državi, kakvom se smatra Hrvatska, treba otvoreno i bez straha govoriti o postojećoj netrpeljivosti i govoru mržnje koji ne prestaje.
Nakon ponovo pretrpljenog straha, Boja Popović je isti dan otputovala u Banjaluku.
– Nakon porodične slave Svetog Nikole, koju smo zajedno proslavili prošle nedelje, otac je ostao u Banjaluci, a majka otišla nazad u selo. Dogovarali smo se kako ćemo se za naš Božić svi okupiti u očevoj kući, u Čistoj Maloj, pa je ona požurila da sve pripremi za naš dolazak. U noći između petka na subotu čula je neko šuškanje, lupkanje vani, ali kako je kuća blizu glavnog puta za Vodice, nije tome davala na značaju. Kada je u subotu ujutro,ustala i izaš..
Činu osvećenja časnog krsta prethodila je sveta liturgija koju je predvodio episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim uz sasluženje nekoliko sveštenika iz ove eparhije.
– Raduje me što sam danas ovde u ovoj maloj zajednici, ali pred Bogom velikoj jer ovakvo delo koje ste vi započeli obnovom ovog svetog hrama svakako je veliko pred Bogom. Velika je vaša žrtva danas što obnavljate ovu svetinju. Osvetismo ovaj časni krst koji će biti na oltarskoj apsidi da svedoči kao što i molitve kažu „svetu svetlost Vaskrsenja“, krasotu crkve i sredstvo koje odbija sve vidljive i nevidljive neprijatelje – rekao je između ostalog episkop Heruvim u svojoj besedi okupljenim vernicima.
Hram Vaznesenja Gospodnjeg u ovom malom mestu je trenutno u fazi obnove, ali ni to nije sprečilo stanovnike ovog, ali ni okolnih sela da prisustvuju događaju koji je, kako kažu, za njih bio mnogo važan.
– Crkva se polako popravlja. Ovih godina je čak raslo i drveće gore na zvoniku. Teško je prognozirati kada će završiti o..
Fondacija Fridrih Ebert, Inicijativa mladih za ljudska prava i Evropski dom Vukovar 14. januara održali su panel diskusiju koja je imala za cilj da rasvetli ulogu medija u stvaranju slike o Vukovaru danas. Organizatore rasprave zanimalo je koliko su međunacionalni odnosi i život u Vukovaru projekcija medija, odnosno koliko medijski izveštaji i napisi iz Vukovara imaju veze sa stvarnim životom u ovom gradu.
Učesnike je na početku panel rasprave pozdravila direktorka fondacije Fridrih Ebert u Zagrebu Turkan Karakurt.
– Više je razloga zbog kojih se jedna nemačka fondacija zalaže za rad na uspostavljanju trajnog mira u Evropi. Ova fondacija je pre svega politička organizacija koja ima za cilj mirnu integraciju i uspostavu mira i koja u preko sto zemalja ima svoje kancelarije. Nemci su na izgradnju mira posebno osetljivi s obzirom na svoju istoriju i brojne sukobe koje su kroz svoju istoriju imali. Svesni smo koliko je teško stvoriti klimu pomirenja sa dojučerašnjim neprijateljima, ali d..
Kviz znanja iz srpske istorije za učenike koji u Hrvatskoj nastavu pohađaju po modelu A, odnosno na srpskom jeziku i pismu, ne nalazi se u kalendaru školskih takmičenja koji svake godine objavi Agencija sa odgoj i obrazovanje. Korisno, edukativno i zanimljivo je svako takmičenje iz znanja te su ovom kvizu pristupili osnovnoškolci iz Borova i Trpinje. Takmičenje u znanju iz istorije srpskog naroda ideja je koju je Veće pokušalo da realizuje i proteklih godina, ali su uspeli tek u sklopu drugog dela projekta “Srpkinje u Prvom svetskom ratu”.
– Pokušali smo da sprovedemo ovaj projekat više puta i evo ove smo godine uspeli. Prvo smo imali predstavu o Milunki Savić i sada kviz znanja iz srpske istorije. Želeli smo na ovaj način da obeležimo sto godina od završetka Prvog svetskog rata te kroz tu aktivnost i da nešto više naučimo. U kvizu će se takmičiti učenici iz Trpinje i Borova, s tim da se neće međusobno nadmetati kao predstavnici dva mesta nego ćemo ih izmešati u dve grupe. Cilj kviza ..
Ovaj sastanak dogovoren je prošle nedelje prilikom posete ministra kulture i informisanja Republike Srbije Vladana Vukosavljevića Zagrebu, a kojom prilikom se sastao i sa predstavnicima svih srpskih institucija i organizacija koje deluju na području Republike Hrvatske.
Tokom jučerašnjeg sastanka, koji je trajao više od dva sata, predstavnici Zajedničkog veća opština detaljno su upoznali ministra i njegove saradnike sa aktuelnom društveno-političkom situacijom Srba na istoku Republike Hrvatske kao i mnogobrojnim problemima sa kojima se susreću u svom svakodnevnom životu, radu i delovanju, ali i sa svim aspektima rada, organizacijom i načinom rada ove institucije.
Osnovni cilj jučerašnjeg sastanka bio je predstaviti potrebe srpske zajednice na području delovanja ZVO-a kada je u pitanju domen kulture, očuvanje kulturne autonomije srpskog naroda na području Vukovarsko-sremske i Osječko-baranjske županije, zaštita materijalne i nematerijalne kulturne baštine, a kada je reč o medijima i in..
Sedmi Kongres Srpskog privrednog društva „Privrednik“ i panel-diskusija pod nazivom „Mladi između ‘mi’ i ‘oni’“ koji su održani 15. decembra u Srpskoj pravoslavnoj opštoj gimnaziji „Kantakuzina Katarina Branković“ u Zagrebu bila je prilika da porazgovaramo s jednim od učesnika panel-diskusije profesorom na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu Dejanom Jovićem.
‘Mi’ i ‘oni’. Da li to znači Srbi iz Hrvatske i Srbi iz Srbije, Srbi iz Hrvatske i Hrvati iz Hrvatske ili je ipak to neka razlika među generacijama? Kako gledate na to?
Svako od nas se nalazi u različitim grupama koje pokušavaju stvoriti što više sličnosti i koje imaju potrebu da se stalno razlikuju od drugih kako bi uspostavile sebe, da bi se napravila neka granica između ‘nas’ i drugih. U raznim životnim ulogama nalazimo se kao pripadnici različitih zajednica. Na primer, ovde su dve dominatne zajednice. Jedna je ‘mi’ i ‘oni’ u smislu generacija. Tu se sad već radi o generaciji koja nema iskustvo ni Jugoslavije, ni rata, ni soc..
Značajni deo srpske istorije prikazan je u ovoj zanimljivoj predstavi o istorijskim dešavanjima u periodu vlasti srednjovekovne dinastije Nemanjića. Priča je smeštena u poslednju deceniju dvanaestog veka i dočarava pitanja podele carstva i sloge među trojicom braće Nemanjića, njihovo odrastanje, sazrevanje i strahovi. Priču o podeli Srbije, sukobima među najbližima, o ljubavi prema roditeljima i Bogu napisao je i režirao Lazar Dubovac koji u predstavi glumi Rastka.
– Kao što se knez Lazar dva veka posle Rastka pitao da li je važnije zemaljsko ili nebesko carstvo, mislim da se to isto pitao i Rastko i zato je odlučio da ode u manastir. Pored bogatstva i svega što su Nemanjići imali on je poželeo da potraži jedno drugo bogatstvo, a to je ono što nosimo u duši. Proveo sam neko vreme na Svetoj Gori i upoznao monahe i pošto sam prošao stazama svetog Save zapitao sam se kako je njemu bilo kada je tu došao sa 15 godina. Ja sada ne mogu da zamislim ni jednog klinca da se odluči da napusti mob..
Vrlika je danas grad u kojem život nestaje. Srbi, rasejani olujnim vetrovima, odavno više nisu u ovom gradu faktor koji se za nešto pita, koji nešto odlučuje. Od većine postali su manjina koja je skoro iščezla. Sa Srbima nestaje i Hrvata. Svi oni koji pamte više od pola veka, svedoče o tome kako je Vrlika nekad bila puna života, a danas je sablasno pusta.
Ipak, jubilej kojim je obeleženo četiri veka postojanja pravoslavnog hrama Svetog Nikole u Vrlici sabrao je u ovaj gradić mnoštvo njegovih nekadašnjih stanovnika i njihovih potomaka, koji su došli, na dan ili dva, da se prisete davno prohujalih dana, dragih ljudi, ali i da obiđu groblja na kojima počivaju njihovi dedovi i pradedovi. Učinilo se, bar na tren, da u ovom gradiću ima i da će biti života.
Hram u godini jubileja izgleda kao nov
Pravoslavni hram, posvećen Prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja, sagrađen je davne 1618. godine. Zvonik impozantnih dimenzija sagrađen je 1801. godine, nepuna dva veka kasnije zalaganjem dragovićkog ..
U Domu kulture u Dalju načelnik opštine Jugoslav Vesić prisutnim meštanima i brojnim gostima, predstavio je svojevrsni godišnji izveštaj. Prezentacija je i ove godine obuhvatila mnogo toga, od realizovanih projekata do novih ciljeva i planova. Za ovu lokalnu samoupravu na istoku Hrvatske bila je ovo veoma uspešna godina.
– Opština Erdut je ponovo bila jedno veliko gradilište na kom smo realizovali velike projekte. Možda je najbitniji projekat vodosnabdevanja, u sklopu koga smo, nakon što smo dobili dozvole za radove, uspešno pustili sve objekte u funkciju. Ovom investicijom u vrednosti od 23 miliona kuna rešen je problem vodosnabdevanja područja cele opštine. Značajan je i projekat reciklažnog dvorišta koje smo izgradili u veoma kratkom roku i na veoma kvalitetan način. Možda meni najdraži projekat je proširenje Dečijeg vrtića „Mali princ“ u Dalju. Već duže vreme jedan broj naše dece je na listi čekanja za upis u vrtić i bilo je neophodno povećati kapacitet ove ustanove. Na ovaj način..
Saborski zastupnici nacionalnih manjina Milorad Pupovac i Veljko Kajtazi, predsednik koordinacije židovskih opština Ognjen Kraus i predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Franjo Habulin su još pre mesec dana uputili pismo u kojem upozoravaju na širenje i podršku istorijskom revizionizmu u Hrvatskoj. Dopis je poslan na adrese predsednice Kolinde Grabar Kitarović, predsednika Sabora Gordana Jandrokovića, premijera Andreja Plenkovića i glavnog državnog tužioca Dražena Jelenića, ali nikakav odgovor do danas nije stigao.
U dopisu se ističe zabrinutost zbog sve brojnijeg i raširenijeg vređanja sećanja na žrtve NDH i poziva odgovorne da osude takve događaje umesto da šalju svoje predstavnike na njih.
– Tražimo da u skladu s Ustavom i zakonom Republika Hrvatska odlučno i bezrezervno osudi i suzbije širenje mržnje prema pripadnicima naroda žrtava i antifašistima, kao i širenje neistina o zločinačkoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj sazdanoj na rasnim zakonima. Način na koji se prema..