Od samog nastanka biblioteke Eparhije pakračko-slavonske ovde su prikupljane značajne knjige koje danas predstavljaju nemerljivo duhovno i kulturno blago. Koliki je značaj ove biblioteke najbolje može da ilustruje činjenica da je ona druga u svetu po broju ranih srpskih štampanih knjiga tzv. Srbulja, ali i niz drugih vrednih knjiga koje se ovde nalaze.
– Biblioteka Episkopije pakračko-slavonske je jedna posebna vrednost našega naroda koju ne možemo svrstavati samo na lokalni nivo jer je ona jedno kulturno blago na koje ceo naš narod može biti ponosan. Ona svoje početke vuče od vremena kada je ovde kao vladika bio Kiril Živković koji je ovde stolovao u periodu od 1787. do 1806. godine. Biblioteka je kasnije s vremenom popunjavana pogotovo u vreme vladika Nikanora Grujića i Mirona Nikolića – ističe eparhijski sekretar protojerej – stavrofor Đorđe Teodorović.
Knjige i rukopisi stari nekoliko vekova
Ova biblioteka sadrži rukopisne knjige iz 16. veka koje su posebno vredne kao i rane štam..
Doktor Velimir Mihailović rođen je 30.11.1924. u Klenku. Završio je Gimnaziju u Sremskim Karlovcima, a 1946. upisuje studije medicine u Zagrebu. Nakon završetka studija stažira u Vukovarskoj bolnici gde ostaje sve do penzionisanja 1991. godine. Bio je prvi specijalista pedijatrije u Vukovaru. Stotinak doktora je prošlo staž pod njegovim mentorstvom, a smatran je omiljenim dečijim lekarom u Vukovaru i Borovu naselju u kojem je živeo.
Od 2010. godine pisao je i pesme sve dok se nije razbolio 2014. Svoju prvu zbirku poezije objavio je 2016. godine pod naslovom „Pjesme tuge i smirenja“. Doktora Velju smo posetili u njegovom domu u Borovu naselju 2015. godine, a priča je objavljena u časopisu Izvor Zajedničkog veća opština broj 117. Umesto klasičnog In memoriama obajvićemo na ovom mestu ponovo tu reportažu.
Omiljeni borovski pedijatar
Za ovaj tekst i ne treba puno sagovornika. Da pitate bilo koga ko je u Borovu naselju bio roditelj šezdesetih, sedamdesetih ili osamdesetih godina prošlog v..
Srbi u Borovu naselju nemaju prostor u kom bi se okupljali, u kom bi mogla da budu smeštena njihova udruženja i u kom bi mogli da održavaju razna kulturna dešavanja. Stoga je VSNM Vukovara pokrenuo inicijativu za kupovinu jedne kuće u ovom delu grada koju bi namenili za tu svrhu. Ideju je prepoznalo Srpsko narodno veće i kroz svoje kapitalne investicije obezbedilo sredstva za njenu realizaciju. Ugovor koji je sa svoje strane potpisao predsednik SNV-a Boris Milošević na potpisivanje u sedište ZVO-a donela je saborska zastupnica Dragana Jeckov, a u ime VSNM-a Grada Vukovara supotpisao ga je njegov predsednik Dejan Drakulić.
– Iznos koji je Srpsko narodno veće izdvojilo za ovu svrhu dovoljan je za kupovinu nekretnine u Borovu naselju koja će kasnije biti uređena i biće namenjena za okupljanje pripadnika naše zajednice, za naše organizacije i udruženja. Biće to jedno mesto gde će se srpska zajednica osećati kao svoja na svome. Smatram da je to za Srbe u Vukovaru, a posebno za one u Borovu..
Krajem prošle i početkom ove godine, u nekoliko navrata, pisali smo o dve porodice; Bogunovićima i Macurama. Bile su to priče o samohranom ocu Đuri i njegovih četvoro dece iz Karina Donjeg, te bolešljivoj Slavici i njenim sinovima iz Benkovca, kako bi slike njihovog života, nedostojne ljudi i vremena u kojem živimo, prikazali pred svima koji su, u iste, teško mogli i poverovati.
Zahvaljujući svim našim čitaocima, ljudima koji su prepoznali muke ovih ljudi, ali i njihovu borbu, te svim onim humanim ljudima koji su na bilo koji način želeli da pomognu, dužnost nam je i obaveza da ono što se u međuvremenu desilo podelimo sa svima vama.
Upoznavši se sa teškom, nezavidnom situacijom u kojoj se, spletom različitih životnih okolnosti, našao Đuro Bogunović sa svoje četvoro maloletne dece, u nekoliko navrata pisali smo o njihovim životnim uslovima i načinu kako bi im se moglo pomoći. Zahvaljujući humanitarnoj akciji koja je, nedugo potom, pokrenuta od strane Srpskog narodnog veća u saradnji s..
U prisustvu članova najuže porodice, prijatelja i poštovalaca u petak 25. oktobra na vukovarskom gradskom groblju parastos Milošu Vojnoviću služili su vukovarski sveštenici Saša Kuzmanović i Miljen Ilić. Miloš Vojnović bio je jedan od najistaknutijih političkih lidera Srba u Hrvatskoj. Bio je prvi predsednik Zajedničkog veća opština i potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke, a preminuo je usled srčanog udara u noći 25. oktobra 2002. godine.
U trenutku kada je hteo da se povuče iz politike i vrati se poslu sudije, za koji se školovao, protiv Miloša je pokrenuta prava medijska hajka podstaknuta izjavom tadašnjeg predsednika Udruženja hrvatskih sudija Vadimira Gredelja kako bi izbor Miloša Vojnovića za sudiju vukovarskog županijskog suda bio ravan izboru „talibana za sudiju u Americi“. Takav pritisak Vojnović nije izdržao.
– Naša je dužnost da se sećamo velikana iz naše istorije, kako crkvene tako i narodne, a ime našeg Miloša upisano je pored imena svih naših velikana u jed..
Mediji u Hrvatskoj preneli su vesti o sukobu mladića u Vukovaru, a ovaj put, po njihovim saznanjima, tridesetak mladića srpske nacionalnosti napala su trojicu mladića hrvatske nacionalnosti. Zahvaljujući saznanjima do kojih smo došli, odnosno snimaka koji kruže društvenim mrežama i razgovorima sa zaposlenima u toj školi, činjenice su ipak nešto drugačije.
Sama tuča izazvana je naime novim provokacijama desetak mladića, od kojih su pojedinci i pripadnici navijačke grupe BBB (navijači zagrebačkog Dinama) ispred Tehničke škole „Nikola Tesla“ kada su najpre verbalno napadnuti učenici srpske nacionalnosti nakon čega je došlo i do sukoba u kojem je lakše povređen jedan od izazivača.
Sa njim su bili i mladići, sada već punoletni, koji nisu učenici ove škole što jasno i naglašavaju na ovom snimku „Ja ne idem više u ovu školu, ja sam došao ako će se neko potuć. Evo ako imaš muda, ako si veliki zvezdaš, potuci se sa mnom“ dok u drugom delu jedan od maskiranih momaka govori „Ajde, ajde ako ste ..
Vlada Republike Hrvatske donela je Odluku o raspisivanju izbora za članove veća nacionalnih manjina u jedinicama lokalne i područne (regionalne) samouprave i Odluku o raspisivanju izbora za predstavnike nacionalnih manjina u jedinicama lokalne i područne (regionalne) samouprave. Izbori će biti održani u nedelju 5. maja.
Iz Ministartstva uprave su saopštili da birači pripadnici nacionalnih manjina za koje će biti organizovani izbori, mogu pregledati, odnosno zatražiti dopunu ili ispravak podataka upisanih u registar birača u službi za opštu upravu ureda državne uprave u županijama i Gradskom uredu za opštu upravu Grada Zagreba, prema mestu svog prebivališta, svakim radnim danom u radno vreme kancelarija, zaključno do srede, 24. aprila.
Pripadnici nacionalnih manjina koji će navršiti 18 godina do dana izbora, mogu se izjasniti o svojoj nacionalnoj pripadnosti pred nadležnim uredom državne uprave.
Na popisima birača na dan izbora nalaziće se samo birači pripadnici nacionalnih manjina k..
Dečja graja i cika nadglasavala je najave voditelja šeste po redu SDSS-ove olimpijade starih sportova i rasprostirala se duž vukovarske park šume i popularnog izletišta Adica u prepodnevnim nedeljnim satima. Iako rano jutro nije donelo najbolje vremenske uslove, čak je padala i kiša, nešto kasnije pojavili su se sunčevi zraci i privukli Vukovarčane i goste da pokažu svoje umeće u tradicionalnim sportovima.
– Ono što mi je danas posebno drago jeste što su sa nama dečica iz Osječko-baranjske županije. Stotinak mališana iz Baranje, Kućanaca, Silaša i Koprivne danas se druže sa nama na inicijativu našeg episkopa Heruvima. Svi takmičari će se nadmetati u našim tradicionalnim disciplinama, posebna takmičenja spremili smo za decu – objašnjava predsednik vukovarskog SDSS-a Srđan Kolar.
Učesnici su se takmičili u starim sportovima poput bacanja kamena s ramena, skoku u dalj iz mesta, trčanju u džaku, nošenju jajeta u kašici i „kraljevskoj disciplini“ povlačenju konopca. Ova manifestacija tako..
Selo Vraneševci nalazi se u Virovitičko-podravskoj županiji i u sastavu je opštine Čađavica. Do rata su ga većinom naseljavali Srbi kojih je prema popisu iz 1991. godine bilo 69,9 procenata dok je sada mešovito. Selo datira od prve polovine 17. veka i bilo je naseljeno Srbima. Samo ime, pretpostavlja se, dobilo je po jednom kovaču čije prezime je bilo Vranješ i koji je bio njegov prvi stanovnik.
U novije vreme selo je bilo prepoznatljivo po proizvodnji lubenica, ali i po sportu. U Vraneševcu je postojao fudbalski klub koji se zvao „Partizan“ i koji je ostvarivao zapažene rezultate u rangu u kom se takmičio.
Tokom rata devedesetih, deo naroda je otišao u izbeglištvo zbog straha od ratnih sukoba, a deo je ostao. U jednom periodu stanovništvo je bilo u opadanju, a onda je naseljeno hrvatskim življem koje je naseljavalo obližnju pustaru i život u njemu se nastavio. Sada u Vraneševcima živi podjednak broj Hrvata i Srba koji žive u veoma dobrim odnosima, bez ikakvih međusobnih trzavica.
–..
U prostorijama Srpskog kulturnog centra koji deluje u sklopu Zajedničkog veća opština danas su potpisani ugovori sa 35 studenata koji su ostvarili pravo na jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 2.000 kuna. Na prethodno raspisani konkurs javilo se 46 studenata, a bodovani su na osnovu uspešnosti u školovanju te socijalno-materijalnog statusa. Jednokratnu pomoć dobilo je 15 studenata koji studiraju u Republici Srbiji, 19 koji studiraju u Repubilici Hrvatskoj te jedan student koji studira u Bosni i Hercegovini.
Posebno je teško srpskim studentima iz Hrvatske koji studiraju u stranim zemljama jer su najčešće u situaciji da ne mogu ostvariti stipendiju ni u svojoj zemlji ni u zemlji u kojoj studiraju. Jedna od njih je Marija Grozdanić iz Mirkovaca koja je student četvrte godine Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.
– Ova pomoć mi znači pre svega za troškove školovanja u smislu kupovine knjiga. Imamo dosta literature koja i dosta košta. Za konkurs sam čula preko interneta i prijavila se. Ovo..