Svake godine ankete potvrđuju da je pobeda nad nacističkom Nemačkom više od 20 godina najvažniji izvor ponosa u Rusiji. Za Ruse je to više od obične pobede, to je sećanje na pobedu nad apsolutnim zlom. Svi saveznički narodi koji su ratovali protiv nacizma imaju razloga ponositi se, pa i Rusija, koja je imala najviše gubitaka.
Imajući sve to u vidu gotovo nestvarno zvuči podatak da današnje generacije u Rusiji ne znaju ništa o bitkama na prostoru nekadašnje Jugoslavije, a samim tim ni o bitkama u kojima su učestvovali vojnici Crvene armije. Jedna od takvih je bitka kod Batine, ili Batinska bitka, koja je vođena između 11. i 19. novembra 1944. između jedinica Crvene armije i NOVJ s jedne strane, i jedinica Wehrmachta i njegovih saveznika s druge strane.
Bitka kod Batine, koja je okončana pobedom jedinica Crvene armije i NOVJ, bila je najveća i najkrvavija bitka Drugog svetskog rata na području bivše Jugoslavije koja je iz stroja izbacila čak 23.000 vojnika od kojih 1.297 pripadnika Crv..
I 24 godne nakon završetka rata njegove posledice u Gornjem Miholjcu kod Slatine na nekim kućama još uvek su vidljive. Neki srpski povratnici su imali sreće pa su kuće uspeli da obnove, ali Radivoj Subotić u tom smislu nema čime da se pohvali. Za vreme rata Radivoj je napustio Gornji Miholjac i otišao u izbeglištvo u Srbiju.
Njegovi roditelji ostali su u selu da čuvaju kuću i imanje nadajući se da ih niko neće dirati. Noći su provodili u podrumu sve do trenutka kada je 1992. godine kuća minirana i srušena. Zahvaljujući upravo činjenici da su se u trenutku eksplozije nalazili u podrumu, tu nesreću su preživeli, ali je ceo prednji deo kuće tada razoren. Iako ih taj teroristički akt nije uništio fizički, na njihovoj psihi ostavio je veliki trag jer su ostatak rata proživeli u velikom strahu od novih napada i ugrožavanja života.
– Otac se posle svega jako razboleo i umro. Ja sam se vratio 1998. godine i zatekao ruševinu, koja ni danas, nakon toliko vremena, ne izgleda mnogo bolje. Pokuša..
Komemoracija u Kusonjama održava se svake godine održava u organizaciji Veća srpske nacionalne manjine Požeško-slavonske i Virovitičko-podravske županije, a ove su pored organizatora prisustvovale i vence položile delegacije Vlade, Ambasade i Konzulata Republike Srbije i Udruženja antifašističkih boraca i antifašista Pakrac-Lipik i Grada Pakraca.
Nakon komemoracije, okupljeni su u koloni krenuli prema dva bunara gde je održan pomen, a zatim je u crkvi Svetog Georgija služena i sveta liturgija koju je predvodio Episkop pakračko-slavonski Jovan uz sasluženje i prisustvo tamošnjeg monaštva i sveštenstva.
Okupljenima ispred spomenika obratili su se zamenik gradonačelnice Pakraca Nikola Ivanović, predsednik VSNM Pakrac Milan Kozlović, gradska većnica iz redova SDSS-a, Mirsada Popović Damjanović, predsednica UABA Pakrac-Lipik Mirjana Bilopavlović, i državni sekretar u Vladi Republike Srbije Ivan Bošnjak.
– Komemoracija u Kusonjama je samo deo čitavog jednog niza komemoracija i pomena koje..
U odnosu na vreme od pre tri decenije, u Miočiću je sve drugačije, samo je seoski hram Svetog Jovana Krstitelja gotovo isti. Stražari nad selom, čuvajući uspomene na neka lepša vremena, kada je ono bilo puno života.
Petar Vuković iz Miočića ima sedamdeset i tri godine. Pamti ovaj Dalmatinac svoje selo još kad je u njemu bosonog trčao po livadama, igrajući se sa svojim vršnjacima, kojih je u to vreme bilo mnogo.
– Bilo je lepo, puno života, dece… Svega je bilo. Ne bih ga zamenio ni za šta na svetu. S obzirom na broj stanovnika, koji je tada živeo u selu, mislim da veće lepote nije bilo. Drnišani su Miočić zvali „Mali Pariz“. Jer, selo je na takvom položaju da bi mu svi pozavideli, a pogled na Miočić i pogled iz Miočića su neprocenjivi. Petrovo Polje nam je na dlanu, vidimo ga i uživamo u tom pogledu, jer je selo na uzvišici s jedne strane Petrovog Polja, dok je Drniš na uzvišici, ali s druge strane ovog lepog i plodnog polja. Kamen, ugrađen u naše kuće, nekada se belio kao sneg, da je..
Projekat „Zelene staze Dunava i Drave“ koji kao nosilac pokrenula opština Erdut najveći je u smislu potrebnih finansijskih sredstava, jer su za njegovu realizaciju predviđena ulaganja u iznosu od 13.163.900 kuna. Reč je o planu kojim se opština nastoji da privuče što veći broj turista, ali je istovremeno potrebno da pojača obrazovni kapacitet i osmisli bolje upravljanje posetiocima. Ovaj cilj spojio je opštinu Erdut i grad Belišće koji su partnerski krenuli u realizaciju ovog veoma zanimljivog i značajnog projekta.
Poduhvat je veoma kompleksan jer podrazumeva niz aktivnosti, a jedna od bitnijih je izgradnja Ekološko-edukativne staze „Porić“ i realizuje se upravo na području opštine Erdut. Ugovor za izvođenje radova potpisan je 24. oktobra u Dalju, a narednih dana izvođač Hado Tehnik d.o.o krenuće u izgradnju nove staze od Erduta do Aljmaša.
Zanimljivo je da se novi projekat savršeno nastavlja na postojeću „Poučnu stazu“ izgrađenu kod Erdutske kule, te će i nova staza „Porić“ biti izg..
Vrednost ove donacije je oko 10.000 evra, a ona je deo potpisanog sporazuma između Opštine Stara Pazova i Zajedničkog veća opština.
– Ovo će sigurno doprineti da uslovi odigravanja utakmica, pogotovo za ljude koji budu dolazili da gledaju, budu bolji. Zajedničko veće opština zahvalno je svojim partnerima, odnosno Opštini Stara Pazova, koja je izdvojila finansijska sredstva i na taj način pomogla rad fudbalskih klubova sa područja našeg delovanja – pojašnjava predsednik Zajedničkog veća opština Srđan Jeremić.
Juče su stolice stigle u Borovo odakle će kasnije biti isporučene klubovima pa će tako u Vukovar otići 200 stolica, po 100 u Negoslavce i Pačetin, a 100 ostaje u Borovu koje će biti postavljene na nove tribine stadiona FK „Sloga“.
– Kroz evropske projekte je obezbeđena gradnja nove zgrade uprave uz prateće projekte na kojoj će se nalaziti i tribine. Ova donacija puno znači opstanku sporta na našem području. Pomoći će poboljšanju uslova odigravanja utakmica. S obzirom da se građe..
„Što je lepo kad se neko voli“ bila je tema na koju su srpski pesnici sa prostora Vukovarsko-sremske i Osječko-baranjske županije odgovorili čitajući po dve svoje pesme.
– Večeras će se pesnici predstaviti poezijom koja govori o ljubavi, većina njih su naši članovi koji pišu o onom što osećaju, o svojoj deci koja se nalaze negde u svetu i koliko im je teško što su ostali sami. Imamo 25 pesnika na ovim prostorima, a večeras učestvuje njih deset. Svi koji mogu večeras su sa nama, mnogo je njih došlo i na štakama, jer ljudi vole da se druže. Svi bi voleli da dođu, da ih dovedemo, ali mi nemamo svoje prostorije. Za večerašnji program prostor nam je ustupio Srpski kulturni centar i zahvalni smo na tome, ali čak nam je i ovaj prostor mali. Pripremili smo druženje nakon pesničke večeri, nešto kolača, kafu i sokove koje će poslužiti naše aktivistkinje – izjavila je predsednica Udruženja penzionera Vukovar Novi Zlata Miškić.
U programu održanom u SKC-u učestvovalo je deset pesnika, moderator ..
Organizator ovih književnih susreta je Kulturni i naučni centar Milutin Milanković, ali je ove godine program bio podeljen u dva dela, od kojih je prvi deo održan u Srpskom kulturnom centru u Vukovaru, a drugi u rodnoj kući Milutina Milankovića u Dalju. Erdabovo je mitski toponim koji je skovao Đorđe Ocić i koji je često koristio u svojim romanima, a odnosi se na Erdut, Dalj, Borovo i Vukovar.
– Već pet godina s jeseni okupljamo značajne srpske književnike, tumače književnosti i univerzitetske profesore. Teme su nam raznovrsne, a ove godine nam dolaze gosti iz Banjaluke. Svaka od ovih naših manifestacija je i mali pomen Đorđu Ociću čije se ćemo se bibliobiografije podsetiti i ovog puta, a povodom 85. godišnjice njegovog rođenja – kaže direktor KNC „Milutin Milanković“ Đorđe Nešić.
Predstavljen časopis „Srpski pregled“
U okviru ovogodišnje manifestacije „Jesen u Erdabovu“ predstavljen je časopis “Srpski pregled“ iz Banjaluke. Ovaj časopis za filologiju, nauku i umetnost glasilo je Cen..
Humanitarna akcija pod simboličnim motom „SOS žene“, nakon Banije, nastavljena je i u Lici. Osnovna karakteristika ove akcije jeste da bude brza i efikasna, da pomoć stigne odmah i u prave ruke, kažu organizatori.
Nakon što žene sa terena jave gde je pomoć najpotrebnija, te o kakvim se starosnim grupama i socijalnim slučajevima radi, hitno se organizuje prikupljanje najosnovnijih potrepština i organizuje prevoz do domova korisnika.
– Da bismo uopšte znale gde možemo i moramo pomoći, neophodno nam je da nam to jave naše žene koje su na terenu i svakodnevno u kontaktu sa svojim sunarodnicima i sumeštanima. Nije ista situacija kada se radi o deci ili starijem stanovništvu, zato detaljno moramo biti upoznate kome je i kakva pomoć konkretno potrebna. Putem Aktiva žena, koje imamo po celoj Hrvatskoj, sve smo umrežene i ono što se prikupi odmah se i distribuira na lice mesta – kaže Dragana Jeckov.
Ovaj put pomoć je bila najpotrebnija za nekoliko povratničkih porodica u Donjem Lapcu i Grača..
Bogatstvo se ne meri uvek novcem i materijalnim stanjem. Primer za to je i porodica Jurković iz sela Uglješ u Baranji. Otac Petar i majka Radmila imaju šesnaestoro dece od 11 do 36 godina. Kada se na to dodaju zetovi, snaje i devetoro unučadi, ni sami ne znaju koliko je naslednika prošlo kroz ovaj dom. Trenutno u porodici živi devetoro članova domaćinstva. Puna kuća i mnogobrojni naslednici, ovu porodicu čini jednom od najbogatijih u Hrvatskoj.
Ipak, uz ovoliki broj članova, dolaze i veliki finansijski troškovi, a školovanje predstavlja jedan od najvećih izdataka. Kao što je već poznato, od pojave pandemije koronavirusa i uvođenja nastave od kuće, učenici prate nastavu preko svojih računara putem interneta. Problem o kojem malo ljudi razmišlja jeste pitanje da li uopšte svi učenici imaju računare i internet vezu.
Nažalost, ovaj problem mučio je Jurkoviće. Školarci nisu mogli adekvatno pratiti nastavu preko interneta jer su imali samo tablet-uređaje koji nisu funkcionalni kao računari..