Opština Voćin je prodala funkcionalnu zgradu Srpskom narodnom veću po ceni od sto hiljada kuna. Zgrada ima 400 kvadratnih metara prostora koji će biti korišten za potrebe srpske zajednice na ovom području. Radovi na obnovi zgrade su u toku.
– Sada se jedan deo uređuje. Krovište se kompletno menja, stavljaju se nove vodovodne i električne instalacije, radi se fasada, menja se kompletna stolarija, a u jednom delu zgrade će biti kompletno unutrašnje uređenje. Tu će biti jedna manja sala za dvadesetak ljudi i još nekoliko prostorija za zajednička okupljanja. U drugom delu zgrade će biti smeštene kancelarije Veća srpske nacionalne manjine, stranke i voćinskog pododbora Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“ – priča Virovitičko–podravski dožupan Igor Pavković.
Na gornjem spratu nalaziće se muzejska postavka, ali to je planirano da se realizuje kroz dve godine kada se skupi dovoljno sredstava. Za obnovu zgrade osiguran je iznos od 283 hiljade kuna putem Kancelarije za ljudska prava i prava n..
Nakon što je na festivalu u Puli pomeo konkurenciju i osvojio Veliku zlatnu arenu, nagradu za režiju i nagradu publike igrano-dokumentarni film rediteljke Dane Budisavljević „Dnevnik Diane Budisavljević“ imao je 2. oktobra i svoju zagrebačku premijeru i to u prepunoj dvorani „Vatroslav Lisinski“.
Pred početak projekcije rediteljka Dana Budisavljević kratko se obratila publici rekavši kako je priča o Diani bila neispričana o najboljim ljudima u najgorim vremenima.
– Svakodnevno prolazimo mestima na kojima se odvijala radnja ovog filma, koja su, kao i ta priča, deo naše istorije, ali je ona svejedno sedamdeset godina ostala neispričana – rekla je Dana Budisavljević.
Atmosferu i pažnju sa kojom je tako velik broj ljudi pratio film rečima je teško opisati. Muk koji je u dvorani vladao naročito je „pojačan“ kada su se na filmskom platnu pojavile scene ulaska Nemaca u Zagreb 1941. i ulaska partizana 1945. godine, kao i onih iz samog logora koje su snimale ustaše za svoje propagandne svrhe..
U današnje vreme retka je pojava da se mlade osobe bave sa književnošću, ali Bojana Nemet (24) spada u izuzetke. Nedavno je odlučila da izda svoju prvu zbirku pesama pod nazivom „Jeka tišine“ čija je promocija održana u nedelju u Dalju.
Kako Bojana kaže, piše od kad je naučila prva slova, a ljubav prema knjigama se rodila još od kad je kao dete počela da čita bajke.
– Pesme sam počela da pišem u drugom razredu osnovne škole, a većina pesama iz ove zbirke, ako ne i sve, napisane su u srednjoj školi. Zbirku sam izdala na nagovor prijatelja. Specifično je da pišem pesme bez naslova, a uglavnom su autobiografske jer sam motive pronašla u raznim sferama svog života. Osvrćem se na današnje društvo, ali ima i motiva ljubavi, religije, a pisanje pesama mi je „izduvni ventil“ – priča ukratko o zbirci autorka.
Što se tiče same promocije, okupilo se mnoštvo važnih osoba iz Bojaninog života, kao i lokalni meštani. Kritike publike su pozitivne, a u sklopu promocije održana je i prodaja knjige. O..
Veće srpske nacionalne manjine opštine Borovo poslednjih osam godina uoči novogodišnjih praznika organizuje izložbu fotografija na kojima su zabeleženi različiti motivi iz ovog mesta. Tako je i ove godine u Galeriji Osnovne škole 22. decembra otvorena izložba na kojoj su prikazane najbolje od svih fotografija pristiglih na foto-konkurs.
– Na ovogodišnji foto-konkurs Borovska razglednica pristiglo je više od sto fotografija, a stručni žiri je za ovu izložbu izabrao 40 onih koje su najkvalitetnije i koje na najbolji način opisuju Borovo. Želja nam je i namera da i ove godine podsetimo naše sugrađane na sve ono lepo što imamo u Borovu, a istovremeno da pomognemo jedno našem sugrađaninu. Naša razglednica je svake godine humanitarnog karaktera i tako će biti i ovog puta. Pomoć je namenjena Cviji Jandriću koji je imao težak životni put. On je kao dete prošao kroz logor Jasenovac, a danas je u teškoj zdravstvenoj situaciji i odlučili smo da mu na ovaj način olakšamo predstojeće novogodišnje ..
Od samog nastanka biblioteke Eparhije pakračko-slavonske ovde su prikupljane značajne knjige koje danas predstavljaju nemerljivo duhovno i kulturno blago. Koliki je značaj ove biblioteke najbolje može da ilustruje činjenica da je ona druga u svetu po broju ranih srpskih štampanih knjiga tzv. Srbulja, ali i niz drugih vrednih knjiga koje se ovde nalaze.
– Biblioteka Episkopije pakračko-slavonske je jedna posebna vrednost našega naroda koju ne možemo svrstavati samo na lokalni nivo jer je ona jedno kulturno blago na koje ceo naš narod može biti ponosan. Ona svoje početke vuče od vremena kada je ovde kao vladika bio Kiril Živković koji je ovde stolovao u periodu od 1787. do 1806. godine. Biblioteka je kasnije s vremenom popunjavana pogotovo u vreme vladika Nikanora Grujića i Mirona Nikolića – ističe eparhijski sekretar protojerej – stavrofor Đorđe Teodorović.
Knjige i rukopisi stari nekoliko vekova
Ova biblioteka sadrži rukopisne knjige iz 16. veka koje su posebno vredne kao i rane štam..
Doktor Velimir Mihailović rođen je 30.11.1924. u Klenku. Završio je Gimnaziju u Sremskim Karlovcima, a 1946. upisuje studije medicine u Zagrebu. Nakon završetka studija stažira u Vukovarskoj bolnici gde ostaje sve do penzionisanja 1991. godine. Bio je prvi specijalista pedijatrije u Vukovaru. Stotinak doktora je prošlo staž pod njegovim mentorstvom, a smatran je omiljenim dečijim lekarom u Vukovaru i Borovu naselju u kojem je živeo.
Od 2010. godine pisao je i pesme sve dok se nije razbolio 2014. Svoju prvu zbirku poezije objavio je 2016. godine pod naslovom „Pjesme tuge i smirenja“. Doktora Velju smo posetili u njegovom domu u Borovu naselju 2015. godine, a priča je objavljena u časopisu Izvor Zajedničkog veća opština broj 117. Umesto klasičnog In memoriama obajvićemo na ovom mestu ponovo tu reportažu.
Omiljeni borovski pedijatar
Za ovaj tekst i ne treba puno sagovornika. Da pitate bilo koga ko je u Borovu naselju bio roditelj šezdesetih, sedamdesetih ili osamdesetih godina prošlog v..
Srbi u Borovu naselju nemaju prostor u kom bi se okupljali, u kom bi mogla da budu smeštena njihova udruženja i u kom bi mogli da održavaju razna kulturna dešavanja. Stoga je VSNM Vukovara pokrenuo inicijativu za kupovinu jedne kuće u ovom delu grada koju bi namenili za tu svrhu. Ideju je prepoznalo Srpsko narodno veće i kroz svoje kapitalne investicije obezbedilo sredstva za njenu realizaciju. Ugovor koji je sa svoje strane potpisao predsednik SNV-a Boris Milošević na potpisivanje u sedište ZVO-a donela je saborska zastupnica Dragana Jeckov, a u ime VSNM-a Grada Vukovara supotpisao ga je njegov predsednik Dejan Drakulić.
– Iznos koji je Srpsko narodno veće izdvojilo za ovu svrhu dovoljan je za kupovinu nekretnine u Borovu naselju koja će kasnije biti uređena i biće namenjena za okupljanje pripadnika naše zajednice, za naše organizacije i udruženja. Biće to jedno mesto gde će se srpska zajednica osećati kao svoja na svome. Smatram da je to za Srbe u Vukovaru, a posebno za one u Borovu..
Krajem prošle i početkom ove godine, u nekoliko navrata, pisali smo o dve porodice; Bogunovićima i Macurama. Bile su to priče o samohranom ocu Đuri i njegovih četvoro dece iz Karina Donjeg, te bolešljivoj Slavici i njenim sinovima iz Benkovca, kako bi slike njihovog života, nedostojne ljudi i vremena u kojem živimo, prikazali pred svima koji su, u iste, teško mogli i poverovati.
Zahvaljujući svim našim čitaocima, ljudima koji su prepoznali muke ovih ljudi, ali i njihovu borbu, te svim onim humanim ljudima koji su na bilo koji način želeli da pomognu, dužnost nam je i obaveza da ono što se u međuvremenu desilo podelimo sa svima vama.
Upoznavši se sa teškom, nezavidnom situacijom u kojoj se, spletom različitih životnih okolnosti, našao Đuro Bogunović sa svoje četvoro maloletne dece, u nekoliko navrata pisali smo o njihovim životnim uslovima i načinu kako bi im se moglo pomoći. Zahvaljujući humanitarnoj akciji koja je, nedugo potom, pokrenuta od strane Srpskog narodnog veća u saradnji s..
U prisustvu članova najuže porodice, prijatelja i poštovalaca u petak 25. oktobra na vukovarskom gradskom groblju parastos Milošu Vojnoviću služili su vukovarski sveštenici Saša Kuzmanović i Miljen Ilić. Miloš Vojnović bio je jedan od najistaknutijih političkih lidera Srba u Hrvatskoj. Bio je prvi predsednik Zajedničkog veća opština i potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke, a preminuo je usled srčanog udara u noći 25. oktobra 2002. godine.
U trenutku kada je hteo da se povuče iz politike i vrati se poslu sudije, za koji se školovao, protiv Miloša je pokrenuta prava medijska hajka podstaknuta izjavom tadašnjeg predsednika Udruženja hrvatskih sudija Vadimira Gredelja kako bi izbor Miloša Vojnovića za sudiju vukovarskog županijskog suda bio ravan izboru „talibana za sudiju u Americi“. Takav pritisak Vojnović nije izdržao.
– Naša je dužnost da se sećamo velikana iz naše istorije, kako crkvene tako i narodne, a ime našeg Miloša upisano je pored imena svih naših velikana u jed..
Mediji u Hrvatskoj preneli su vesti o sukobu mladića u Vukovaru, a ovaj put, po njihovim saznanjima, tridesetak mladića srpske nacionalnosti napala su trojicu mladića hrvatske nacionalnosti. Zahvaljujući saznanjima do kojih smo došli, odnosno snimaka koji kruže društvenim mrežama i razgovorima sa zaposlenima u toj školi, činjenice su ipak nešto drugačije.
Sama tuča izazvana je naime novim provokacijama desetak mladića, od kojih su pojedinci i pripadnici navijačke grupe BBB (navijači zagrebačkog Dinama) ispred Tehničke škole „Nikola Tesla“ kada su najpre verbalno napadnuti učenici srpske nacionalnosti nakon čega je došlo i do sukoba u kojem je lakše povređen jedan od izazivača.
Sa njim su bili i mladići, sada već punoletni, koji nisu učenici ove škole što jasno i naglašavaju na ovom snimku „Ja ne idem više u ovu školu, ja sam došao ako će se neko potuć. Evo ako imaš muda, ako si veliki zvezdaš, potuci se sa mnom“ dok u drugom delu jedan od maskiranih momaka govori „Ajde, ajde ako ste ..