Prema za sada nezvaničnim informacijama, najmanje osam meštana Negoslavaca jutros je ili privedeno na policijsko saslušanje ili uhapšeno. Ove osobe dovode se u vezu sa ratnim zločinima koji su se 1991. godine dogodili na širem području Vukovara. Da je do određenih hapšenja zaista došlo potvrdili su nam iz Policijske uprave Vukovarsko-sremske, međutim još uvek se čeka na zvanično saopštenje.
Vest o hapšenju osam Negoslavčana potvrdio nam je i načelnik istoimene opštine Dušan Jeckov. On navodi i da su, prema njegovim saznanjima, svi uhapšeni 1991. godine bili zaposleni u poljoprivrednom kombinatu Vupik, a neki od njih i danas tamo rade.
– Kao čovek izražavam razočarenje jer je od rata prošlo 30 godina pa se naprosto pitam kada će ovome doći kraj. Zbog činjenice da su svi uhapšeni radili u Vupiku nema sumnje da ih se želi povezati sa događajima na Ovčari. To što je neko tamo radio ili bio mobilisan ne znači da je počinio ratni zločin. Nadam se da će to istraga i potvrditi kada su u pita..
Оно што нема име не постоји, данашње су речи на конференцији у Удружењу новинара Србије, којима су се водили у Удружењу „Јадовно 1941.“ који су, „кад већ неће нико други“, јавности представили термин Покољ који би у свету за српске жртве значило што и Холокауст (Шоа) за јеврејске.
Конференцију је...
Ovi programi održani su u Rijeci, Moravicama i Plaškom, a deo su projekta Muzičko operske teatarske organizacije MOTO iz Beograda koje je sufinansiralo Ministarstvo spoljnih poslova – Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.
Koncert je najpre održan u prostorijama Generalnog konzulata Republike Srbije u Rijeci, a na njemu su nastupili solista Opere Narodnog pozorišta u Beogradu bariton Nikola Mikić i asistent na Fakultetu muzičke umetnosti u Nišu Stefan Sretić, koji su izveli kompozicije i arije iz opera najpoznatijih srpskih, hrvatskih i evropskih kompozitora Petra Konjovića, Marka Tajčevića, Jakova Gotovca i Đoakina Rosinija.
– Ovaj koncert smo organizovali u saradnji sa muzičko-teatarskom organizacijom Beograda i Operom Narodnog pozorišta uz pomoć i podršku Uprave za dijasporu i saradnju sa Srbima u regionu, a organizovan je povodom 150. godišnjice od osnivanja Narodnog pozorišta u Beogradu i povodom 100 godina Opere u tom pozorištu. Želja nam je bila da ovaj program pr..
Ovakav slučaj, da neko provaljuje u ovu svetinju, prvi put je zabeležen u ovom mestu.
– Da je hram obijen primetio sam u ponedeljak uveče kada sam došao da namestim zvona za sledeći dan. Tada sam video da nema cilindra na vratima svetog hrama i da su ona bila otvorena. Vrata nisu razvaljena samo je cilindar obijen i na taj način provalnik je ušao u hram. Kada sam ušao u crkvu i upalio svetlo video sam da su pomerane stvari, da su posude sa dobrovoljnim prilozima razbacane, otvoren je bio tutorski stol odakle su uzeti prilozi, a čudotvorna ikona Svetog Nikolaja koja se nalazi na svom tronu na južnoj strani bila je okrenuta. Takođe, u oltaru je bilo prevrnutih stvari, ali ništa sem novca nije otuđeno iz hrama, sve je ostalo malo razbacano, ali nije oskrnavljeno niti pokidano – ističe pačetinski paroh protonamesnik Nenad Kesonja.
Po rečima paroha iz crkve je odneto nekoliko stotina kuna koliko se u tom momentu nalazilo u hramu jer se inače više novca nikad ne drži u samoj crkvi.
– Nama..
Koliko god da se trudimo ne obazirati na komentare u medijima, oni su ipak povratna informacija konzumenata i svojevrsni glas naroda. Jasno je da komentari ne ispoljavaju stav autora članaka, ali mnogi ljudi radije čitaju komentare, nego sam tekst. Koliko su pojavom novih tehnologija komentari postali uticajni govore i podaci da su neki ljudi zakonski gonjeni zbog svojih komentara kao i objava na društvenim mrežama.
Zbog čitanosti, lajkova i broja klikova, kvalitet tekstova je opao. Zbog toga mediji sadržaj kreiraju prema ponašanju čitalaca. Često su teme u hrvatskim medijima vezane za Srbiju i Srbe. I uglavnom su komentari na takve objave sličnoga sadržaja, kao na primer „Da li vi živite u Srbiji ili u Hrvatskoj?“, „šta nas briga za Smrdiju?“, „zašto stalne pišete o Srbiji?“ i slično. Odgovor na pitanje zašto hrvatski mediji često pišu o Srbiji i Srbima je upravo na tragu činjenica da takve teme donose mnogo komentara, uglavnom negativnih, pa makar članak bio pozitivan ili neutralan...
Na evropske izbore u Republici Srbiji mogu da izađu birači:
Bez prethodne registracije – birači koji poseduju hrvatsku ličnu kartu sa adresom u Srbiji. Oni bi trebali da budu registrovani po automatizmu i samim tim imaju pravo da izađu na biračka mesta.
Birači koji nemaju prebivalište u Hrvatskoj ali imaju hrvatsko državljanstvo – oni treba da obave aktivnu registraciju, odnosno da ispune obrazac koji je osnovna pretpostavka izlaska na izbore. Pored ispunjenog obrazca potrebno je priložiti ličnu kartu ili pasoš Republike Srbije, ali i neki od dokumenata kojim mogu da dokažu državljanstvo Republike Hrvatske, domovnicu pa čak i neki od nevažećih hrvatskih dokumenata kojim se može posvedočiti da su i dalje državljani RH, n.pr. pasoš koji je istekao i sl.
Birači sa prebivalištem u RH koji se na dan izbora zateknu u Srbiji ili znaju da će tada biti u Srbiji treba da obave prethodnu registraciju na način da ispune obrazac uz predočenje lične karte ili pasoša. Registraciju mogu da obave pre ..
Na terenu Fudbalskog kluba „Sloga“ za olimpijske medalje nadmetalo se 160 predškolaca iz Vukovara, Borova Naselja, Trpinje, Bobote, Markušice, Negoslavaca i Borova.
Predškolsko obrazovanje na srpskom jeziku i pismu prva je karika u procesu stvaranja čvršćih veza među pripadnicima srpske zajednice, tako smatraju u Veću srpske nacionalne manjine Vukovarsko-sremske županije.
– Posebno smo srećni što je, u odnosu na prošlu godinu, broj učesnika veći i što je više dece u našim vrtićima. Finansijeri Dečje olimpijade su Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije i Srpsko narodno veće, a ove godine podršku daje i opštine Borovo. Mi u svom planu i programu imamo aktivnosti vezane za obrazovanje na srpskom jeziku i pismu, a kako je predškola početak obrazovanja svakog deteta osmislili smo ovaj projekat. Odnosi se na sport koji je za razvoj deteta izuzetno važan. Počinjemo ovom manifestacijom, a završavamo sa jednom koju smo nazvali „Deca pesnici roda svog“ koja je namenjena sedmim i osmim ..
Što je paradoksalno, ova nikad ispričana priča najživlja je na groblјu u selu Dicmu, udaljenom od Splita dvadesetak minuta lagane vožnje, gde počivaju najugledniji splitski Srbi 19. veka. Istoričar pravoslavne crkve, Milan Radeka, u svom „Almanahu o Srbima i pravoslavlju u Dalmaciji“ iz 1971. godine za šušačko groblje u Dicmu napisao je da je to groblje splitskih Srba. Gledajući sa istorijskog aspekta, ta konstatacija je tačna, potvrđuje nam istoričar Božidar Simić.
– Ako gledamo taj istorijski aspekt Splitski Srbi, splitski trgovci i Dicmo-Šušci, onda dolazimo do takvog zaključka koji stoji u njegovoj konstataciji. Krajem osamnaestog veka u Splitu postoje grupe Bosanskih trgovaca pravoslavne vere. Negde najpoznatija od njih bila je porodica Dimitrović, poreklom Sarajlije. Zajedno sa svojim prijateljima iz Sarajeva, porodicom Vuković, držali su trgovačke radnje u Sarajevu i Splitu, bavili se trgovinom duž celog jadrana. U tom svom trgovanju stekli su ogroman kapital, a sve su vodila d..
Vodostaj u naselju Struga trenutno je na nivou od 530 cm. Jutros u 2 časa došlo je do stagniranja Une i do sada je porasla 8cm. U Dobretinu vodostaj Une pada od juče. Za sada problem stvara Sana, dok se pritoke Une povlače u korito, javlja portal „Banija Online“.
– Najkritičnije je u naseljima Kuljani, Matijevići i Unčani. Kuljani su odsečeni i od Dvora i od Hrvatske Kostajnice. Voda je došla do kuća u Kuljanima, Matijevićima, Unčanima i Dvoru. U dva objekta ušla je voda u Matijevićima i Dvoru. Državna cesta D47 (Dvor – Hrvatska Kostajnica) je zatvorena zbog izlevanja Une na četiri mesta, na dva mesta u naselju Kuljanima, između Unčana i Struge i između Zamlače i Dvora. To nam je veliki problem jer nam je presečena komunikacija prema selima Zamači, Struzi i Kuljanima, kao i prema Kostajnici – kaže za portal „Banija Online“ načelnik opštine Dvor Nikola Arbutina.
On ističe da se normalizacija saobraćaja može očekivati za nekoliko dana za putnički, a za teretni i više, pod uslovom da ne..
U dvorištu crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Slatini krajem aprila započela je izgradnja Srpskog kulturnog centra. Radi se o višenamenskom objektu koji će, pored velike i male sale imati i kancelarije Srpske pravoslavne crkve, srpskog manjinskog veća i drugih srpskih institucija, a određen je i prostor za biblioteku.
Ideja o izgradnji Srpskog kulturnog centra u Slatini stara je desetak godina. Sve je pokrenuo Petar Kavgić, jedan od članova Veća srpske nacionalne manjine grada Slatine koji je predložio da Centar bude izgrađen u crkvenom dvorištu.
– Pre desetak godina na vlasti su, i u crkvenim i u svetovnim strukturama, bili neki drugi ljudi pa ideja tada nije pala na plodno tlo. Nije se moglo, nije bilo sredstava, ali nije bilo ni volje. Kada je ustoličen vladika slavonski Jovan, koji je crkvu mnogo više otvorio prema narodu i ovu ideju sa oduševljenjem prihvatio, on je velikodušno ustupio prostor za izgradnju SKC-a, jer ovo je crkvena zemlja, crkveno vlasništvo. Sticajem okolnos..