Nakon odigranih 11 utakmica u okviru Druge županijske lige – grupa Vinkovci, Hajduk Mirko iz Mirkovaca uspeo je da ostvari sedam pobeda, dva remija i dva poraza, te ukupno sakupio 23 boda koja su mu u ovom trenutku dovoljna da se okiti titulom jesenskog prvaka ove lige.
Iako je ostalo da se odigra nekoliko utakmica kako bi se kompletiralo prvenstvo, Mirkovčani će prezimiti na prvoj poziciji jer će se zaostale utakmice po odluci saveza igrati tek na proleće. U tom slučaju ključna je utakmica između Mladosti iz Privlake i Kroacije iz Novih Jankovaca u kojoj će Kroacija imati priliku da stigne do prvog mesta. Do tada, igrači Hajduk Mirka zasluženo će nositi epitet najbolje ekipe ove jeseni u svojoj ligi.
U istom rangu takmičenja, ali u vukovarskom delu, tim Mitnice iz Vukovara zauzeo je prvo mesto nakon odigranih deset jesenskih utakmica. U poslednjem susretu na gostovanju u Borovu Mitnica je pobedila domaću Slogu sa 3:0.
Ovu ekipu u stopu prate dva Hajduka, iz Bapske i iz Tovarnika, s..
Kako svedočimo godini u kojoj je sve drugačije, tako je ovaj 12. novembar protekao bez uobičajene svečane sednice na kojoj bi se javno sumirali rezultati rada u proteklih godinu dana i zajedno sa građanima proslavio dan lokalne samouprave. Posetili smo opštinu Erdut 12. novembra na dan kada je potpisan sporazum kojim je završen rat na istoku Hrvatske i razgovarali sa načelnikom Jugoslavom Vesićem koji Dan opštine smatra jednim od najvažnijih datuma.
– Imamo priliku i danas čitati u medijima da Erdutski sporazum nije bitan za ovo područje. Mi smatramo da je dan kada je potpisan jedan veliki datum, da je 12. novembar 1995. godine završen rat i veliko zlo i da se počelo živeti koliko-toliko normalno. Smatramo da je to veliki datum i da nemamo bitnijeg od njega. I dalje ćemo biti čuvari tog dana, posvećivaćemo mu značaj koji zaslužuje jer na osnovu Erdutskog sporazuma puno je stvari posloženo i stavljeno u red, pogotovo za srpsku zajednicu i niko nema pravo da ga omalovažava – naglašava V..
Da još ima dobrih ljudi koje dotiče nevolja onih koji pate uverili smo se proteklih meseci u selima oko Benkovca. Vapaj izmučenih ljudi, prema kojima život nije imao milosti, odjeknuo je u srcima onih koje ne znaju, koji su daleko, ali koji su muku ovdašnjih nevoljnika doživeli kao svoju sopstvenu. Odlučili su da pomognu, a da njihovo dobročinstvo ne bude pohvala njima samima, kao što to često biva, već da, u skladu sa svojim mogućnostima, ispune ljudsku i hrišćansku dužnost, a to je da pomognu onima kojima je pomoć više nego potrebna.
Naime, kada smo, pre tačno četiri meseca, prvi put obišli petočlanu porodicu Drača u selu Šopot kod Benkovca, u moru životnih nedaća i bolesti sa kojima se nose najstari članovi porodice, kao svoj najveći problem i brigu istakli su nam nedovršenu kuću bez krova.
Dotrajala ploča godinama je propuštala vlagu nakon kišnih dana, stvarajući pukotine na plafonima soba u kojima deca spavaju. Jedina primanja koja imaju su socijalna pomoć i dečiji dodatak za dv..
Konferenciju je otvorio predsednik Saveta Srpskog narodnog veća i predsednik Organizacijskog odbora ove konferencije Dejan Jović koji je najavio i kratko opisao teme tri panela i rekao da je cilj ove konferencije da se češće govori o miru, nego o ratu, a da je mir trenutno u seni narativa koji veliča rat te da treba da damo pravu šansu miru jer ćemo ovako i dalje da živimo u posleratnom stanju.
Učesnici prve panel diskusije pod nazivom „Erdutski sporazum: pogled iz 25-godišnje perspektive“ bili su tadašnji ambasador SAD-a u Hrvatskoj Piter Galbrajt, tadašnji voditelj misije UNTAES-a general Žak Pol Klajn, tadašnji ministar spoljnih poslova i potpredsednik Vlade Republike Hrvatske Mate Granić, predsednica Nacionalnog odbora za uspostavu poverenja, ubrzanog povratka i normalizaciju života na ratom stradalim područjima Republike Hrvatske Vesna Škare-Ožbolt i tadašnji predsednik Samostalne demokratske srpske stranke i član predsednica Nacionalnog odbora za uspostavu poverenja, ubrzanog po..
Inicijativa za kupovinu i ugradnju solarnih panela, po rečima voditeljke Odeljenja Tatjane Dragičević, potekla je od predloga većnika VSNM-a Sisačko-moslovačke županije Petra Samardžije da se jednom od povratnika iz Hrvatske Kostajnice obezbedi solarni panel za struju.
– U prvom slučaju, vezanom za povratnika iz Kostajnice, imali smo situaciju da se zbog nepostojanja adekvatne infrastrukture nije bilo moguće priključiti na elektromrežu, te je ugradnja solarnog panela bila jedini način da mu se omogući struja. To nas je navelo da potražimo i druge ljude koji iz istih ili sličnih razloga još uvek žive u mraku. Na području Dalmacije nismo imali problem te vrste, nije bila sporna infrastruktura već pravne poteškoće, dokazivanje vlasništva ili suvlasništva nad postojećom imovinom, a zakon je takav da se ne mogu priključiti na elektromrežu ako zemljišne knjige nisu ispravne – pojašnjava Dragičević.
Iako je i sam povratak ovih ljudi bio težak, jer su krajevi opusteli i mnogo toga nedostaje ..
Cilj ove inicijative je da se od Evropske unije traži politika koja će uvažavati regionalne i nacionalne posebnosti kao i donošenje zakona koji će to omogućavati. Kada je Hrvatska u pitanju sama inicijativa je važna za istorijske regione koji su bili naseljeni, ili su to još uvek, nacionalnim manjinama, posebno onih krajeva koji su pogođeni ratom devedesetih godina prošlog veka.
Koordinator ove inicijative u Hrvatskoj bilo je Srpsko narodno veće iz Zagreba, a provedena je u više evropskih država.
– Inicijativu su pokrenuli Sekelji, pripadnici mađarske nacionalne manjine u Rumuniji, dok su i u ostalim EU zemljama nosioci takođe iz redova mađarske nacionalne manjine. Inicijativa je pokrenuta u cilju olakšavanja pristupa manjinskim regionima do EU fondova. Finansijska nezavisnost znači veću samostalnost u internim odlukama i načinu trošenja novca. Razvoj infrastrukture, škola i lokalnog preduzetništva te smanjenje stope migracija na kraju vodi ka očuvanju etničkih, jezičkih i kulturnih ..
Anđelka Martić rođena je 1. maja 1924. u Zagrebu u porodici sa troje dece. Pred Drugi svetski rat završila je tadašnju Srednju trgovačku školu, a partizanima se pridružila nakon što joj je 1941. ubijen brat Ivica. Radila je kao ratni dopisnik 28. slavonske divizije i tada počinje da se bavi poezijom. Prve pesme objavljene su joj u partizanskom časopisu „Kulturni prilozi“ koji je štampan na Papuku. Učestvovala je i u oslobođenju Beograda gde je ispred neprijateljskog tenka spasila ranjenog kapetana zbog čega je odlikovana Ordenom za hrabrost.
Nakon oslobođenja radila je u uredništvu armijskog lista „Za pobedu“ i kao novinarka u „Vjesniku“ i „Omladinskom borcu“. Bila je glavni i odgovorni urednik časopisa za decu „Radost“ i glavni urednik izdavačke kuće „Naša djeca“ u Zagrebu. Na nagovor pisca Grigora Viteza počela je da piše priče za decu i 1951. godine objavljuje svoje prve pripovetke „Mali konjovodac i druge priče“ i „Bjelko“. Ipak, široj čitalačkoj publici postala je poznata po dečj..
Jedan od dobitnika ovogodišnje Oktobarske nagrade Grada Novog Sada je i direktor Arhiva Vojvodine Nebojša Kuzmanović. Nagradu je Kuzmanoviću uručio gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević koji je istakao da je direktor Arhiva Vojvodine uradio mnogo toga na približavanju arhivske građe i ustanove građanima, na saradnji s drugim institucijama, kao i na otkrivanju stradanja naših sunarodnika u Drugom svetskom ratu, i dodao da je Arhiv dao primer kako ustanova kulture, koja je dugo bila na margini, može uspešno da radi. Svojim radom Kuzmanović je pomogao da se podigne svest o značaju istorijskih dokumenata, a ustanovu na čijem je čelu učinio je vidljivijom i prepoznatljivijom.
Vest o tome da je upravo Nebojša Kuzmanović među ovogodišnjim dobitnicima Oktobarske nagrade značajna je i za Srbe sa desne obale Dunava jer velika pomoć u radu Zajedničkog veća opština i Srpskog kulturnog centra dolazi upravo od sadašnjeg direktora Arhiva Vojvodine. Samo da podsetimo da je 6. oktobra ove godine u No..
Pitanje međusobnih odnosa Hrvata i Srba nije aktuelno samo danas. Ti odnosi kroz istoriju imali su svoje uspone i padove, a u jednom periodu doživeli su pravi procvat. O tome svedoči i Zadarski hrvatsko-srpski sporazum čija 115. godišnjica će biti napunjena 14. novembra.
Ovom sporazumu prethodila je Zadarska rezolucija od 17. oktobra 1905. koju su potpisali srpski narodni zastupnici i predstavnici srpskih građanskih stranaka u Hrvatskoj. Tom rezolucijom su srpski zastupnici, pod uslovom priznanja ravnopravnosti srpske narodnosti u Hrvatskoj, izrazili podršku sjedinjenju Dalmacije sa Hrvatskom. U pregovorima sa hrvatskim predstavnicima, koji su potom usledili, 14. novembra 1905. u Zadru je potpisan sporazum u kojem je istaknuto da su Hrvati i Srbi jedan narod, koji će zajednički raditi na sjedinjenju hrvatskih zemalja.
Danas se čini kako ne postoji ideja oko koje bi se ova dva naroda ponovo okupila, a o ravnopravnosti pisma i jezika više nema ni govora. Da je tako svedoči i ponašanje ..
Nerešen status bivših nosilaca stanarskog prava te otkup stanova u državnom vlasništvu problem je sa kojim je javnost uglavnom upoznata. O tome se često u medijima pričalo i pisalo, međutim malo ko je čuo za specifičan slučaj stanara u Belom Manastiru. Stanove, u kojima pojedinci žive i više od 40 godina, oni ne uspevaju da otkupe zbog imovinsko–pravnih odnosa i svojevrsne pravne zavrzlame.
Ukupno 76 stanova i više od 150 ljudi, nekadašnjih prosvetnih i zdravstvenih radnika, nalaze se u veoma čudnoj situaciji. Zbog promena vlasničke strukture ili bolje rečeno usled prenosa osnivačkog prava ovi ljudi nisu dobili mogućnost da otkupe stan, ili su, ako je ta mogućnost i postojala, stanari dovedeni u neravnopravan položaj. Nikada im, kao i ostalim građanima koji su nosioci stanarskih prava, nije omogućen otkup po povlašćenim uslovima i odgovarajućoj ceni. Tako su prosvetni radnici sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka dobili stanarsko pravo za stan koji je tada bio u vlasništvu op..