Prošlogodišnji sajam pokrenula je grupa mladih iz Dalja, a u opštini su prepoznali i podržali tu ideju. Ove godine sadržaji su prošireni, a najveći deo programa ovog jednodnevnog sajma bio je namenjen najmlađim stanovnicima opštine, naravno u duhu novogodišnjih praznika. Ukupno se na štandovima predstavilo dvadesetak izlagača sa područja opštine Erdut.
– Prošle godine su izlagači bili samo iz Dalja, a ove godine smo tu ponudu proširili i s izlagačima iz drugih naselja opštine. Hteli smo da ulepšamo novogodišnje praznike i organizujemo ovakav sajam za koji se nadamo da će postati tradicionalan. Cilj je da imamo jednu manifestaciju koja će proteći u opuštenoj atmosferi, a danas smo najmlađim meštanima Dalja podelili i paketiće i ovo je njima prilika da provedu jedan dan napolju sa svojim roditeljima i prijateljima – kaže načelnik opštine Jugoslav Vesić.
Brojna okupljena deca imala su priliku da učestvuju u kreativnim radionicama izrade novogodišnjih ukrasa, a organizvana je i igra potr..
Ostvarena, školovana i ambiciozna žena, ujedno majka troje dece i supruga, nije čekala skrštenih ruku da joj neko ponudi posao i stvori uslove za povratak. Učila je, informisala se, stupila u kontakte sa kolegama iz Hrvatske kako bi, po povratku, mogla sama sebi osigurati posao i raditi ono što je oduvek volela, za šta se školovala, a to je filozofija i njen put do svih generacija. Tako je nastalo Udruženje „Porta“ koje sada već aktivno učestvuje u obrazovnom i kulturnom životu malog grada kao što je Knin.
Priča rođene Kninjanke Spomenke Martić, čiji su roditelji živeli u Drnišu, nije baš uobičajna za ove današnje, kad svi iz Knina odlaze jer je, kako mnogi kažu, svuda u svetu bolje i lakše nego ovde. Ona je, ne svojevoljno, jednom napustila Knin da bi mu se, nakon života u Srbiji, Holandiji i Americi ponovo sa radošću vratila.
– U Kninu sam rođena, ali smo početkom 1991. godine, kada je ovde već uveliko počelo da se „kuva“, otišli u Jajce, odakle je rodom moja majka. Stigao nas je i..
Kraj godine prilika je da se osvrnemo unazad i da sumiramo rezultate, sagledamo probleme i iznesemo planove za godinu koja je pred nama. Upravo to je učinilo i Zajedničko veće opština na svojoj redovnoj godišnjoj skupštini održanoj uoči nove 2019. godine. Usvojen je veoma ambiciozan operativni plan u kom su definisani ciljevi, rokovi i sredstva koja su potrebna za njihovo ostvarenje.
– Želimo da u 2019. godini osnažimo našu instituciju pre svega kroz osvežavanje i edukaciju neophodnog kadra. Mi se primarno oslanjamo na budžet Republike Hrvatske, ali mrežu za obezbeđivanje sredstava za rad moramo da širimo i na druge izvore finansiranja. Koristićemo mogućnosti prijavljivanja na razne konkurse jer sada imamo ljude koji su obučeni da pripremaju projektne predloge – rekao je u uvodnom delu skupštinskog zasedanja predsednik ZVO-a Srđan Jeremić.
U nastavku rada planove za narednu godinu izneli su predsednici svih pet odbora koji deluju u okviru ZVO-a. Biće nastavljeno pružanje besplatne pr..
U prostorijama osječkog pododbora SKD-a „Prosvjeta“ izložena su 32 umetnička dela inspirisana motivima Baranje. Izložbu je otvorio i radove predstavio likovni kritičar profesor Pero Matić.
– Kolonija nosi ime poznatog srpskog slikara Petra Dobrovića iz Mađarske. Reč je o internacionalnoj koloniji jer učesnici dolaze iz svih država u okruženju kao i iz cele Hrvatske. Kolonija je retka po umetničkim vrednostima slika te nosi dominatni motiv i orijentaciju da umetnost nema granica, ona je i multikulturalna i multietnička. Izložbe radova sa ove kolonije bile su organizovane širom Hrvatske pa i tamo gde nema srpske zajednice – priča profesor Matić.
Iz godine u godinu rastao je broj učesnika likovne kolonije i tako je stvoren značajan fond slika od skoro 500 radova. Uglavnom dominira tema pejzaža jer kolonije nikada nisu bile tematski određene. Obično je kao podtema isticana arhitektura Darde.
– Ovo je jedan miks radova sa više saziva ove kolonije koja je ove godine doživela svoj četrnaes..
Sedmi Kongres Srpskog privrednog društva „Privrednik“ i panel-diskusija pod nazivom „Mladi između ‘mi’ i ‘oni’“ koji su održani 15. decembra u Srpskoj pravoslavnoj opštoj gimnaziji „Kantakuzina Katarina Branković“ u Zagrebu bila je prilika da porazgovaramo s jednim od učesnika panel-diskusije profesorom na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu Dejanom Jovićem.
‘Mi’ i ‘oni’. Da li to znači Srbi iz Hrvatske i Srbi iz Srbije, Srbi iz Hrvatske i Hrvati iz Hrvatske ili je ipak to neka razlika među generacijama? Kako gledate na to?
Svako od nas se nalazi u različitim grupama koje pokušavaju stvoriti što više sličnosti i koje imaju potrebu da se stalno razlikuju od drugih kako bi uspostavile sebe, da bi se napravila neka granica između ‘nas’ i drugih. U raznim životnim ulogama nalazimo se kao pripadnici različitih zajednica. Na primer, ovde su dve dominatne zajednice. Jedna je ‘mi’ i ‘oni’ u smislu generacija. Tu se sad već radi o generaciji koja nema iskustvo ni Jugoslavije, ni rata, ni soc..
Noć kada su katolički vernici proslavljali Božić, u Osijeku je obijen parohijski dom za vreme kada je sveštenik Aleksandar Đuranović sa svojom porodicom bio na putu. Nepoznati počinilac, ili više njih, obili su vrata i prozore i ispreturali stvari u potrazi za nečim vrednim što bi mogli ukrasti. Kako je saopštila Eparhija osečkopoljska i baranjska, ovom prilikom nije nanesena veća materijalna šteta jer se u kući nisu nalazile nikakve dragocenosti.
– Međutim, šteta koja je nastala na psihološkom nivou je nenadoknadiva. Na mestu provale živi sveštenik sa svojom suprugom i četvoro dece, tako da se posle ove provale teško mogu osećati bezbednim i spokojnim u svome domu. Iskreno se nadamo da će državne službe bezbednosti učiniti sve u svojoj moći da pronađu provalnike, kao i to da spreče dalja nedela nasilja koja se vrše nad našim svetim objektima i nad našim blagočestivim pravoslavnim narodom – navodi se na zvaničnoj stranici eparhije.
U kratkom razgovoru za naš portal, arhijerejski name..
Teme ovogodišnje izložbe „Borovska razglednica 2018.“ su ljudi i događaji, arhitektura i kulturno nasleđe te priroda. Svoje fotografije poslali su amateri, ali i profesionalci koji se bave fotografijom. Konačni izbor za izložbu doneo je selektor, inače profesionalni fotograf Darko Bakarić. Sve fotografije uslikane su na području opštine Borovo.
– Ova foto-izložba ima nameru da približi prirodne lepote, događaje i istoriju Borova kako stanovnicima tako i onima koji u Borovo svraćaju. Namenjena je i ljudima koji su otišli iz Borova jer svi znamo da je dosta naših stanovnika raseljeno po evropskim zemljama i drago im je da vide neke sličice iz Borova – kaže predsednik Veća srpske nacionalne manjine Opštine Borovo Dušan Latas koji je još dok je trajao konkurs za izložbu rekao kako je ovaj projekat s godinama imao sve veći broj takmičara.
– Odaziv je porastao nakon prvih godina kada je učestvovalo tek desetak prijavljenih fotografa. Konkurs nije takmičarskog, već humanitarnog karaktera. K..
Vest o ispisanom grafitu na imanju Bogoljuba Popovića u Čistoj Maloj sa nama je podelio Bogoljubov sin Goran koji nam se telefonski javio iz Banjaluke. Kako kaže, ne želi da ćuti o neprijatnosti, koju njihova porodica nije doživela po prvi put nakon rata, ali i iz razloga što smatra da se u jednoj demokratskoj, evropskoj državi, kakvom se smatra Hrvatska, treba otvoreno i bez straha govoriti o postojećoj netrpeljivosti i govoru mržnje koji ne prestaje.
Nakon ponovo pretrpljenog straha, Boja Popović je isti dan otputovala u Banjaluku.
– Nakon porodične slave Svetog Nikole, koju smo zajedno proslavili prošle nedelje, otac je ostao u Banjaluci, a majka otišla nazad u selo. Dogovarali smo se kako ćemo se za naš Božić svi okupiti u očevoj kući, u Čistoj Maloj, pa je ona požurila da sve pripremi za naš dolazak. U noći između petka na subotu čula je neko šuškanje, lupkanje vani, ali kako je kuća blizu glavnog puta za Vodice, nije tome davala na značaju. Kada je u subotu ujutro,ustala i izaš..
Sastanak hrvatskog dela Međuvladinog mešovitog odbora za rešavanje problema srpske zajednice u Republici Hrvatskoj i hrvatske zajednice u Republici Srbiji sazvan je u okviru priprema za održavanje zajedničkog sastanka obe delegacije ove komisije koji će biti održan u Republici Hrvatskoj, najverovatnije početkom februara sledeće godine.
Na sastanku je razmatrano učinjeno u odnosu na usvojene zaključke i preporuke sa prošle sednice MMO-a, održane krajem januara ove godine u Beogradu i Bačkom Monoštoru, a koji se odnose na preporuke hrvatskoj strani kada su u pitanju problemi i potrebe srpske zajednice.
Predstavnici srpske zajednice u hrvatskom delu komisije Saša Milošević ispred Srpskog narodnog vijeća i Srđan Jeremić ispred Zajedničkog veća opština iskazali su nezadovoljstvo što je od sednice održane u januaru u Republici Srbiji ovo prvi sastanak hrvatskog dela komisije i da se o definisanim problemima srpske zajednice u Republici Hrvatskoj i zaključcima i preporukama hrvatskoj strani..
Sa osamnaest godina Drago Nenadić napustio je Štikovo u potrazi za poslom i malo lakšim životom od onog kakav se, nekada, živeo u selima. Bilo je u Štikovu i tada teško opstati. Mlađi momci i radno sposobniji ljudi uglavnom su odlazili za poslom u gradove, neretko i u neke druge države. Zajednice u domaćinstvima su bile brojne, a posao u selu mukotrpan.
Već sa petnaest godina, kaže Drago, znao je da za njega tu nema budućnosti pa je prvu priliku iskoristio da pošalje zahtev za iseljenje u Australiju. Nije ga dobio, ali od odlaska nije odustao. Nakon odsluženja vojnog roka, novac za put imao je u jednom pravcu. Tako je stigao do Kostolca. Verovao je, kaže, da se u rodno selo više nikada neće vratiti.
U početku mu nije bilo lako, kopao je kanale, radio na građevini, bio zidar i sve po potrebi. Nakon godinu dana svaštarenja, posao je našao u Elektroprivredi Srbije u Kostolcu, a onda, prvu priliku iskoristio da dođe po Dušanku kako bi sa njom, daleko od sela, počeo graditi život iz počet..