Može Lora Vidović da piše šta god hoće, može ona da preporučuje, predlaže i apeluje, ali ne može da odlučuje, ne može da presudi, ne može da propiše kazne i u tome leži sva apsurdnost njenog položaja ombudsmana iliti zaštitnika građana. Jer, šta vredi što ona vidi i konstatuje da nešto ne valja, ako u njenim rukama nema mehanizma da to što nije dobro promeni. Reči odlete u vetar, napisano završi u fiokama i sve brzo padne u zaborav.
Tako će biti zaboravljena i njena zadnja analiza o narastajućem istorijskom revizionizmu, tolerisanju ustaških i nacističkih simbola u javnom životu u Hrvatskoj i otvorenom propagiranju ustaštva i revizionističkih stavova o holokaustu za vreme NDH čak i na programima javne televizije.
Prošlo je već dve nedelje kako je Lora Vidović objavila tu svoju analizu, a da se iz vlade i sabora zbog toga niko nije ni počešao iako se u njoj eksplicitno navodi niz primera o tome kao državne institucije i organi svojim nečinjenjem i tolerisanjem ustaških i nacističkih s..
Čarobni četvrtak naziv je edukativno-zabavne radionice koju su na predlog Veća srpske nacionalne manjine grada Vukovara zajedno osmislili članovi Veća i zaposleni u Dečjem vrtiću „Vukovar 2”.
Radionica je zamišljena na način da se deca predškolskog uzrasta kroz druženje na radionicama upoznaju sa lepotom svog jezika, pesnicima i piscima srpske književnosti za decu, sa pravilnim govorom koji će razvijati kroz različite modele i na taj način obogaćivati svoj rečnik i iskustva.
– Nakon što smo izradili rebalans budžeta i promenu plana rada za ovu godinu u njega smo uvrstili i ovu aktivnost koja će, verujemo, doprineti očuvanju našeg nacionalnog i kulturnog identiteta. Mislimo da ćemo na taj način značajno poboljšati i kvalitet života naših najmlađih sugrađana bez obzira na to koliko se ta aktivnost u ovom trenutku činila skromna i bez obzira na broj dece koja će u nju biti uključena. Mi jednostavno moramo učiniti sve što možemo kako bi mlade zadržali na ovom prostoru – istakla je predse..
Vest o posečenim maslinama i breskvama više je odjeknula svuda nego tamo gde se sam čin dogodio. Mnogi o tome ne znaju ništa, ili pak ne žele da znaju. U nameri da saznamo šta se dogodilo, pustim biljanskim ulicama stižemo do kuće Milice Babić. Baš u to vreme ona sa komšinicom diskutuje o svemu što se dogodilo.
Кada je njen dever Slavko krenuo na njivu sa namerom da obiđe zemlju, imao je, kaže, šta da vidi.
– Mi smo u četvrtak rezali masline, nakon branja, a dva dana kasnije trebalo je da idemo sakupljati granje. Кada je, u nedelju, moj dever Slavko krenuo da obiđe zimske useve na susednoj njivi, video je da su masline posečene. Odmah je otišao u policiju u Benkovac i prijavio slučaj. Policija nas je pitala da li na nekoga sumnjamo, jesmo li nešto videli. Rekla sam im onako kako jeste. To se sve dogodilo noću, mi nikoga videli nismo, ni sa kim nismo bili u zavadi, nikada nikome zlo naneli, eto, šta drugo mogu reći. Ne znam, ne bih volela ništa da kažem, ni u koga krivo prstom da upre..
Zahvaljujući sporazumu koji je postignut između kluba saborskih zastupnika SDSS-a i Vlade RH, ove godine počela je reelektrifikacija u srpskim selima koja su, više od dve decenije, bila bez struje. U sklopu tog programa, tri zaseoka u Кarinskom zaleđu dobila su rešenja za struju, no i nakon postavke novog dalekovoda i sprovođenja niskonaponske mreže, struja u domovima povratnika još nije priključena.
Zaseoci Drače i Mlinari, još uvek čekaju na priključke, a njihovi stanovnici, baš kao ni zamenik gradonačelnika Obrovca, nemaju objašnjenje zašto su ponovo na čekanju.
– Lično sam išao u Elektru u Zadru kako bih, sa rukovodiocima zaduženim za priključke u ovom kraju, video o čemu se radi i zašto ovi ljudi čekaju već više od sto dana samo na priključak. Iako postoji obećanje da će se to ubrzo rešiti, kao što je postojalo i kada se završilo sa radovima na mreži, nikome od nas nije jasno zašto smo opet toliko vremena na čekanju. Mreža je pod naponom, bandere su postavljene ispred kuća, vanj..
U sklopu projekta „Deca, pesnici roda svoga“ Veće srpske nacionalne manjine Vukovarsko-sremske županije raspisalo je ranije literarni konkurs za učenike osnovnih škola u nastavi na srpskom jeziku. Završno veče projekta održano je 30. novembra u sportskoj dvorani Osnovne škole „Dragutin Tadijanović“ u Vukovaru kada su proglašeni najbolji radovi. Najuspešniji pesnici dobili su i nagrade, a svim učesnicima podeljene su i zahvalnice.
Cilj ovog projekta je negovanje i očuvanje srpskog jezika i ćirilice, a sam konkurs bio je ove godine u znaku obeležavanja stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata što je bila i zadana tema pristiglih radova. Zadatak je bio napisati pesmu po ovim motivima, a kao i svake godine, uslov je bio da pristigle pesme budu napisane rukom i na ćirilici. Stiglo je ukupno 27 radova iz deset škola u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku.
Stručnu komisiju činile su profesorke srpskog jezika Vesna Vujić, Milica Stojanović, Snežana Šević i Jadranka Radošević. Za ..
„Zajedno za Đoleta” je humanitarna akcija koju je Veće srpske nacionalne manjine opštine Borovo pokrenulo nakon saobraćajne nesreće u januaru ove godine kada je Đorđe Drobić iz Borova teško povređen. Humanitarnu akciju podržala su gotovo sva borovska udruženja i zahvaljujući lepom odazivu uspešno su prikupljena sredstva kojima je porodica nastradalog mladića uspela da plati troškove smeštaja i prisustvuje procesu rehabilitacije koji je pokazao željene rezultate.
Humanitarna akcija traje i dalje, a u sklopu nje opštinska organizacija Samostalne demokratske srpske stranke i borovski pododbor Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta” organizovali su u četvrtak, 29. novembra, pozorišnu predstavu u borovskom Domu kulure. Dramski ansambl Kulturno-umetničkog društva „Branko Radičević” iz Pačetina predstavio se komedijom „Baci mamu iz voza” u režiji Cvetina Aničića, a sav prihod od prodaje ulaznica namenjen je za pomoć u nastavku lečenja Đorđa Drobića.
– Naš sumeštanin Đorđe Drobić zadobio je te..
Protekle četiri godine navršavale su se brojne stogodišnjice iz vremena Prvog svetskog rata, a jubileji su na razne načine obeležavani širom sveta. Po samom završetku Velikog rata, stvorena je i Кraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca kao prva država južnoslovenskih naroda koja će kroz burni 20. vek na razne načine obeležiti brojne sudbine pripadnika ovih naroda. Ova država zvanično je proglašena prvog decembra 1918. godine, a povodom ovog i drugih jubileja koji su obeležavani, za naš portal govori beogradski istoričar Milan Gulić.
Stiče se utisak da su godišnjice iz vremena Prvog svetskog rata dobile dosta prostora u srpskoj javnosti. Da li ste kao istoričar zadovoljni načinom na koji je to sve obeleženo?
– Obeležavanja godišnjica počela su još 2012. godine sa Balkanskim ratovima i tu je krenulo obeležavanje čitavog tog perioda „ratova za oslobođenje i ujedinjenje“ kako je to nazivano u godinama nakon Prvog svetskog rata. O tome koliko su ove teme bile zastupljene u javnosti, koliko je ..
Ovakvo dešavanje se u Vukovaru nije desilo poslednjih 40 godina. Posve drugačija folklorna manifestacija izazvala je veliko interesovanje publike. Bila je ovo prilika da se ljubiteljima folklornog stvaralaštva predstave narodna odela iz tri etnokoreološke zone, ali i objasni njihov nastanak i namena te rastumači sama folklorna koreografija.
– Mislim da je ovo trebalo da se prikaže našim građanima jer u Vukovaru poslednjih 40 godina nije bilo prilike da doživimo ovako nešto, naravno da svi vole folklor. Vole da vide igrače na sceni, naše nošnje koje su pune šarenila i lepote, ali gotovo niko ne zna šta to ustvari znači te kako, zašto i u kom periodu su nastajale nošnje. Tako da je ovo bila prilika da kroz zabavu, na neki način, i edukujemo građane o nošnjama koje vole – izjavio je predsednik KUD-a „Sloga“ Branislav Bijelić.
Tokom večeri prikazane su panonske, dinarske i centralno-balkanske nošnje koje se smatraju značajnim stvaralačkim dometom srpskog naroda jer sem upotrebne svrhe da..
Saborski zastupnici nacionalnih manjina Milorad Pupovac i Veljko Kajtazi, predsednik koordinacije židovskih opština Ognjen Kraus i predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Franjo Habulin su još pre mesec dana uputili pismo u kojem upozoravaju na širenje i podršku istorijskom revizionizmu u Hrvatskoj. Dopis je poslan na adrese predsednice Kolinde Grabar Kitarović, predsednika Sabora Gordana Jandrokovića, premijera Andreja Plenkovića i glavnog državnog tužioca Dražena Jelenića, ali nikakav odgovor do danas nije stigao.
U dopisu se ističe zabrinutost zbog sve brojnijeg i raširenijeg vređanja sećanja na žrtve NDH i poziva odgovorne da osude takve događaje umesto da šalju svoje predstavnike na njih.
– Tražimo da u skladu s Ustavom i zakonom Republika Hrvatska odlučno i bezrezervno osudi i suzbije širenje mržnje prema pripadnicima naroda žrtava i antifašistima, kao i širenje neistina o zločinačkoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj sazdanoj na rasnim zakonima. Način na koji se prema..
Reprezentativac Španije rođen u Crnoj Gori odazvao se akciji koju je pokrenula humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“.
– U svetlu nadolazećih Božićnih praznika, želim da obradujem one kojima je to najpotrebnije. Upravo iz tog razloga, za svaku postignutu trojku na utakmici, doniraću dobrovoljni prilog od 500 evra koji će biti iskorišten za kupovinu kuće samohranom ocu Radoslavu koji podiže šestero dece. Neka vam je svima blagoslovljen početak posta i predstojeći najradosniji praznici – napisao je Nikola Mirotić na svom profilu na društvenoj mreži Instagram.
Mirotić, koji je zbog svog preciznog šuta za tri poena, u američkoj javnosti poznat pod nadimkom Trikola je već sinoć protiv ekipe Vašingtona pogodio tri trojke što znači da je već obezbedio 1.500 evra. Kako će ova akcija trajati za vreme Božićnog posta, Mirotićevi Pelikansi će za to vreme odigrati 20 utakmica, a ovaj, nekadašnji igrač Čikago Bulsa i Real Madrida, je poznat kao neko ko ubacuje mnogo trojki po meču.
Pogledajte ov..