Selo Čista Mala nalazi se na području opštine Vodice. Kroz selo prolazi autoput, ali u njemu je meštana, naročito trajnih povratnika, jako malo. Teško se koga može sresti na ulicama ovog gotovo pustog sela. Do poslednjeg rata gotovo svi stanovnici bili su srpske nacionalnosti, a još uvek porušene i puste kuće najbolji su svedok tome.
Ratna pustošenja ostavila su svoj trag, ali preostali meštani se ne predaju, i dalje verujući da se napornim radom može živeti čak i od škrte dalmatinske zemlje, koja ne rađa mnogo, ali ono što pruži vredno je, ne da čoveku da ostane ni gladan ni žedan.
Maslinici i vinogradi oduvek su ovde bili garancija uspeha, sigurnost da će se naporan rad na kraju uvek isplatiti. Kako je tada, tako je i danas, s tim što je prosečna starost stanovništva Čiste Male neuporedivo nepovoljnija nego li pre trideset godina, kada je selo bilo puno ljudi.
– Ovde sadimo masline, beremo ih i od njih dobijamo najkvalitetnije, domaće maslinovo ulje. Ovo je naša porodična tradicij..
Put dece u Beograd realizovan je u saradnji Zajedničkog veća opština koje je napisalo projekat i Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Srbije koje je projekat finansijski podržalo.
Ukupno je putovalo 160 predškolaca i njihovih 20 vaspitača za šta je bilo potrebno četiri autobusa. Zajedničko veće opština je i ranijih godina organizovalo ovakva putovanja, ali je ove godine išlo najviše dece, s obzirom na to da je spisak sa Vukovarsko-sremske županije proširen i na decu iz Osječko-baranjske županije, odnosno iz vrtića Dalj i Bijelo Brdo.
U pozorištu Pinokio deca su najpre gledala predstavu Pepeljuga, a zatim ih je plan puta odveo u Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije gde ih je dočekala ambasadorka Ljiljana Nikšić. Tamo je za predškolce pripremljena mala diplomatska radionica prilagođena njihovom uzrastu. Povodom stogodišnjice od postavljanja srpske zastave na Belu kuću ambasadorka Nikšić ih je upoznala sa tim događajem, ali i podset..
Ova manifestacija održava se po dvanaesti put, a zaživela je u Srbiji odakle se proširila i na prostore Hrvatske na kojima u većem broju žive Srbi. Zamišljena je tako da u njoj učestvuju deca od vrtića pa do petog razreda osnovne škole jer tokom godine deca ovog uzrasta imaju najmanje nastupa.
– Ova manifestacija je dobrodošla da kod dece probude volju, da jednog dana postanu dobri igrači i da se upoznaju sa drugom decom koja žive na ovim našim prostorima. Verujem da će se manifestacija proširiti i na druge krajeve i države u okruženju poput Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske, u kojima žive Srbi. Došli su nam gosti iz Zrenjanina, Bršadina i Negoslavaca, a nastupile su i najmlađe članice Plesne grupe Venera iz Borova naselja koji su zajedno sa našim najmlađim tamburašima i igračima podelili pozornicu. Upravo zbog toga što je ovo program na kom nastupaju deca on nije dugo trajao. Manifestacija se svake godine seli u neko drugo mesto što deci zaista otvara jednu mogućnost da p..
Povod okupljanja u prostorijama kninskog pododbora SKD “Prosvjeta“, bio je mnogo značajniji od broja prisutnih, kako je rekao i sam predsednik pododbora Branko Čolović. Godišnjica rođenja srpskog prosvetitelja i reformatora revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda, Dositeja Obradovića, zaslužuje više interesovanja i sećanja nego što je to slučaj kod našeg naroda.
– Najbolji pokazatelj, tome u prilog, bar kada se o Dalmaciji radi, jeste spomenik koji je narod ovog kraja podigao u spomen na Dositeja još 1911. godine u selu Orlić, mestu gde je napisao svoju prvu „Bukvicu“, a mi danas, na godišnjicu njegovog rođenja jedva uspevamo okupiti dvadesetak ljudi – naglasio je Čolović koji je govorio o liku i delu Dositeja te njegovom boravku u Dalmaciji.
Knin i Dositej bili su vezani na jedan specifičan način, toliko važan da se stvorio svojevrsni kult. Dositej je, za vreme svog boravka u Dalmaciji, u Kninskom kraju intenzivno proveo gotovo pune tri godine. Precizno govoreći, u o..
Novi asfaltni put u dužini od 12,5 kilometra, za opštinu Ervenik i njene meštane, nije samo zamena dotrajalog belog puta. Modernizacija ove deonice predstavlja gotovo vekovnu težnju Erveničana za stvaranjem normalnih uslova za život i samoodrživi razvoj, te je najkraća i najbrža cesta od Knina preko Obrovca do Zadra, odnosno izlaska na more i autoput A1.
– Slobodno mogu reći da je ovo, za nas, istorijski događaj. Za ovih par dana, od kada je završena deonica, saobraćaj je gušći deset puta više u odnosu na protekli period, a to znači i na lokalnom i na regionalnom nivou. U poslednjih pet godina sve moguće smo učinili da se ovaj projekat realizuje sa jednog višeg, državnog nivoa, jer je struka rekla da je put takvog nivoa zaslužuje da postane državni, s obzirom da veže grad Zadar- luku Gaženicu sa unutrašnjosti, najbliži je put do granice sa Bosnom i Hercegovinom. Zato ostaje žal što iz bivšeg sistema, a i današnjeg, nije bilo sluha za to i pored važnosti koji ima, već je sve palo na pl..
Činu osvećenja časnog krsta prethodila je sveta liturgija koju je predvodio episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim uz sasluženje nekoliko sveštenika iz ove eparhije.
– Raduje me što sam danas ovde u ovoj maloj zajednici, ali pred Bogom velikoj jer ovakvo delo koje ste vi započeli obnovom ovog svetog hrama svakako je veliko pred Bogom. Velika je vaša žrtva danas što obnavljate ovu svetinju. Osvetismo ovaj časni krst koji će biti na oltarskoj apsidi da svedoči kao što i molitve kažu „svetu svetlost Vaskrsenja“, krasotu crkve i sredstvo koje odbija sve vidljive i nevidljive neprijatelje – rekao je između ostalog episkop Heruvim u svojoj besedi okupljenim vernicima.
Hram Vaznesenja Gospodnjeg u ovom malom mestu je trenutno u fazi obnove, ali ni to nije sprečilo stanovnike ovog, ali ni okolnih sela da prisustvuju događaju koji je, kako kažu, za njih bio mnogo važan.
– Crkva se polako popravlja. Ovih godina je čak raslo i drveće gore na zvoniku. Teško je prognozirati kada će završiti o..
Meštanin Negoslavaca se izgubio i teže povredio na području rita nedaleko od sela. Zadobio je otvoreni prelom desne potkolenice, ne zna gde se tačno nalazi i baterija na telefonu mu je pri kraju. Tako je glasio osnovni scenario pokazne vežbe koju su zajednički odradili pripadnici vinkovačke stanice gorske službe spašavanja i tim civilne zaštite opštine Negoslavci uz podršku članova lovačkog i ribolovačkog društva.
Cilj ovakvih vežbi je priprema za stvarne situacije koje se mogu dogoditi, kaže nam pročelnik područne kancelarije za zaštitu i spašavanje Vukovar Zdenko Lovrić.
– Nisu to samo akcije potrage, već to mogu biti i hemijski akcidenti, prirodne nepogode, poplave, zemljotresi itd. Zadatak lokalne samouprave je da prva odreaguje i angažuje svoje snage te da o događaju zatraži pomoć sa višeg nivoa. Domaće snage moraju biti te koje će na sebe preuzeti prvi udar bilo kog događaja, a moraju i kasnije pomagati u ovakvim situacijama – kaže Zdenko Lovrić.
Štab civilne zaštite opštine N..
Povodom dva veka organizovanog zanatstva u Pakracu je prestavljena knjiga „ 200 godina stvaranja i zajedništva“. Pored toga u Pakracu su prošlu subotu organizovani i brojni drugi sadržaji koji su bili posvećeni oživljavanju srednjovekovne istorije. Prikazano je na koji način se kovao slavonski banovac – prvi kovani novac u Hrvatskoj, a organizovana su i takmičenja u mačevanju i streljaštvu. Istog dana otvoren je i tradicionalni sajam Slavonski banovac.
Sajam Slavonski banovac ponovno je okupio brojne posetioce, domaće i goste koji su imali priliku da uživaju u brojnim zanimljivim sadržajima. Ova manifestacija održava se po deseti put na centralnom gradskom trgu u Pakracu, a ove godine, po drugi put se predstavila i srpska zajednica.
Među brojnim izlagačima, kroz prodajno-izložbeni štand Veća srpske nacionale manjine grada Pakraca, prikazana je etno zbirka rukotvorina koju vredno sakuplja i čuva Mirjana Miletić Milašinović, kao i proizvodi lokalnih poljoprivrednika i proizvođača suven..
Samo zemljište na kojem je nastala fabrika poklon je daljskog dobra Srpske pravoslavne crkve, a katastarski je pripadalo tadašnjoj opštini Borovo.
Vlasnik fabrike, Tomaš Bata, za prvog direktora (i do rata jedinog) postavio je Tomu Maksimovića, inače rođenog u Brčkom, koji je kasnije postao i predsednik borovske opštine. Sa njim na čelu broj stanovnika u Borovu se udvostručio, a sve zahvaljujući prosperitetu koji je ova opština u to vreme doživela. Osnivaju se razna udruženja, podižu škole, sportski aerodrom, društveni dom sa bibliotekom, robna kuća, stadion, bioskop i drugo.
Dva projekta ovog čoveka prekinuo je Drugi svetski rat. Prvi se odnosi na izgradnju tramvajske pruge Vukovar – Borovo naselje – Borovo – Dalj, i drugi izgradnja pravoslavne crkve. On je 1940. godine obezbedio novac i zemljište za crkvu, a tim povodom na jednom skupu u školi Kralj Petar Prvi izgovorio je: „Naša dužnost je, kada nam je Svemogući dao uma, snage i zdravlja… da se i mi Njemu odužimo i da u našem Nase..
Predsednik Odbora za medije ZVO-a Srđan Kolar, zajedno sa dugogodišnjim snimateljem i montažerom Darkom Kovačem, te urednicom emisije Hronika Slavonije, Baranje i zapadnog Srema Jadrankom Jaćimović, tokom službene posete Kninu okončao je proces opremanja kninskog studija i njegovog puštanja u rad.
Iako je prvobitna postavka studija bila smeštena u prostorijama opštine Biskupija, prostorije u Kninu koje su, od ove godine u najmu ZVO-a, biće pristupačnije i funkcionalnije za realizaciju televizijskih priloga koje dolaze iz ovih krajeva Hrvatske.
– To će olakšati rad ne samo našoj ekipi na terenu, već će znatno ubrzati način našeg funkcionisanja, brži i efikasniji protok informacija koje nam stižu iz ovog dela Hrvatske a vezani su za našu zajednicu. Cilj nam je da ispratimo sva dešavanja vezana za srpski narod, problematiku sa kojom se susreću povratnici, jedinstvene priče i reportaže iz ovih živopisnih krajeva i približimo ih svima onima koji potiču odavde, a žive daleko od svog rodnog..