Pored njegovih najmilijih, na grobu Miloša Vojnovića okupili su se oni koji su s njim sa kraja devedestih godina prošlog veka i početka novog stoleća vodili bitku za očuvanje identiteta i prava srpskog naroda na području istoka Hrvatske kao i cele države, ali i oni koji u današnje vreme nastavljaju tim putem.
Nakon parastosa kojeg je služio vukovarski paroh protojerej stavrofor Saša Kuzmanović i polaganja venaca na Vojnovićev grob koje su položili Vojislav Stanimirović ispred SDSS-a, Srđan Jeremić ispred ZVO-a, te predstavnici Veća srpske nacionalne manjine grada Vukovara, gradske organizacije SDSS-a i Zavičajnog kluba Kordunaša i Banijaca.
Prisutnima se obratio sadašnji predsednik ZVO-a Srđan Jeremić.
– Miloš je, nažalost, platio cenu hajke koja se dizala na sve one koji su vodili srpski narod i onda, ali i danas. Sigurno da ono što je ostalo iza Miloša, njegova ideja, njegovo razmišljanje i borba za interese i prava srpskog naroda je ono što nas, današnje generacije, obavezuje da ..
Zahtev za prenos osnivačkih prava nad osnovnim školama Borovo, Negoslavci i Markušica da bi se ove škole konačno registrovale kao manjinske podnele su tri opštine još 2015. godine , ali županijske vlasti ne žele ovaj zahtev ni da uvrste na dnevni red. Županijski većnici Samostalne demokratske srpske stranke zbog toga su napustili prošlu sednicu, a tako je bilo i na jučerašnjoj sednici.
Nakon napuštanja županijske skupštine izdano je i saopštenje kojeg potpisuju predsednik županijske organizacije SDSS-a Dušan Jeckov i predsednik Kluba većnika SDSS-a u županijskoj Skupštini Vinko Lazić.
Saopštenje prenosimo u celosti:
– Ni na poslednjoj održanoj Skupštini Vukovarsko-sremske županije, nije uvažen predlog Kluba većnika SDSS da se u dnevni red uvrsti i raspravlja o zahtevu opština Negoslavci, Borovo i Markušica za prenos osnivačkih prava nad osnovnim školama koje deluju na njihovom području.
Sa poslednje održane sednice Skupštine u septembru, ostala je obaveza upravnih tela Vukovarsko-s..
Ni gračačko selo Prljevo nije zaobišla sudba izumiranja. U njemu, već poslednjih osamnaest godina, samo Petar Šijan trajno nastoji održati taj plamen života. Neki su dolazili i odlazili, neki umirali, neki samo povremeno tu boravili, dok Petar stojički uspeva opstati, boreći se sa bolešću, samoćom, divljim zverima i ličkim zimama.
Prljevo je ličko selo koje administrativno pripada opštini Gračac i nalazi se na samoj granici između Like i Dalmacije. Iako je od Knina udaljeno 22 a od Gračaca 35 kilometara, u oba pravca lošeg puta, deo je Zadarske županije pa samim tim više gravitira ličkoj strani. Po poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, Prljevo je imalo sedam stanovnika, deset godina ranije bilo ih je blizu dve stotine.
Danas je u Prljevu samo Petar Šijan, uz još dvoje troje komšija do čijih kuća pogled, od Petrove kuće, gotovo i ne dopire. On je, ove godine, proslavio punoletstvo od svog povratka iz Srbije. Pet godina je, kaže, proveo lutajući po Slavoniji, Vojvodini, dok s..
Prema onome što je stručni žiri imao priliku da čuje zaključak je da među mladima ima dosta talentovanih harmonikaša, ali da postoji problem sa kadrom koji ih obučava.
– Ja sviram od moje sedme godine i od kada sviram uvek je problem bio u profesorima, nastavnicima ili učiteljima. Mislim da ima talentovane dece, da ih je bilo i da će ih biti, ali nažalost imamo problem kadrova i učitelja koji decu sile da sviraju onako kako ih oni uče, a da i oni sami nisu baš toliko dobri. Svaki učitelj treba da zna granicu do koje on može da ih uči, a onda da ih usmeri kod nekoga ko može da im da neku nadogradnju i da ih podigne na neki viši nivo – smatra zamenik predsednika stručnog žirija na ovogodišnjem festivalu i rukovodilac Velikog narodnog orkestra Radio-televizije Vojvodine Mića Janković.
Po njegovom mišljenju veliki je hendikep ako deca nemaju od koga da nauče pravilno da sviraju.
– Na primer, deca jako loše sviraju bas što meni govori da njihovi nastavnici na to ne obraćaju dovoljno pažn..
I pored godina koje se, jedna za drugom, nesmiljeno nižu članovi udruženja „Zapadni Srem“ su vrlo aktivni i rade kao da se nalaze u najproduktivnijoj životnoj dobi.
– Udruženje je registrovano 18. januara 1998. godine kao glavna organizacija penzionera sa vukovarskog područja. Njen prvi predsednik bio je pokojni Radoslav Šijaković tadašnji predsednik borovskih penzionera, a na početku svog delovanja udruženje je u svom sastavu imalo 12 podružnica i oko dve hiljade članova. Od tih 12 podružnica mnoge su se u međuvremenu osamostalile pa danas udruženje ima pet podružnica i to u Borovo Naselju, Lužcu, Ostrovu, Markušici i Banovcima – ističe njegova sadašnja predsednica Mila Landup, koja je na čelu tog Udruženja od 2006. godine.
Najznačajniji događaj u istoriji ovog udruženja je osnivanje Udruženja finansijski oštećenih penzionera 1991 – 1998 godine.
– To je bio jedan veliki posao koji je zahtevao dobru organizaciju i u njemu su učestvovale sve naše podružnice. Nažalost, rezultati su i ..
Liturgiju povodom slave Eparhije osečkopoljske i baranjske predvodio je episkop zvorničko-tuzlanski Fotije, a sasluživali su mu domaćin episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim, te episkopi pakračko-slavonski Jovan, bihaćko-petrovački Sergije i mohački Isihije. Nakon osvećenja slavskog kolača i koljiva, vladika Heruvim se zahvalio na dolasku svim prisutnim predstavnicima crkvenog, političkog i društvenog života kao i vernom narodu.
– Ovo je zaista veliki dan, kada naša Eparhija proslavlja svoje zaštitnike, Stefana i Jelenu Štiljanović, jer su oni bili naši veliki molitvenici i ugodnici Božiji koji su prevashodno išli putem Hristovim. Išli su tim trnovitim putem gradeći put ka Carstvu Božijem. Upravo na to mi svi treba da budemo pozvani, da izgrađujemo u sebi tu ljubav, ljubav koja nas uzvodi ka večnome pristaništu, a to je Carstvo Božije – istakao je vladika Heruvim.
Prisutnima se besedom obratio i načalstvujući vladika Fotije koji je doneo blagoslove srpskih manastira iz Eparhije z..
Predstava „Milunka“ je priča o srpskoj heroini Milunki Savić, ženi sa najviše vojnih odlikovanja u istoriji. Vesna Stanković je glumica Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a „Milunka“ je njena autorska predstava za koju je napisala tekst i koja je nastala u produkciji Teatra Balkan Novi Pokret. Ova predstava postavljena je povodom obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata i za ove četiri godine igrana je više od 160 puta. Borovska publika imala je priliku da je pogleda 19. oktobra.
– Sa ovom predstavom sam obišla nekoliko kontinenata i mislim da ću je igrati do kraja života. Ova predstava je rađena na osnovu dokumenata i iskaza savremenika Milunke Savić. Pokušala sam da u replike stavim njene prave reči na osnovu priča koje su mi pričali njeni unuci, praunuci, snaje i svi oni koji su je poznavali dok je bila živa. To je jedna lekcija o životu, rodoljublju i o čovekoljublju – kaže o predstavi glumica Vesna Stanković.
Sama othranila 37 dece
Milunka Savić rođena je u selu Ko..
U susret jubileju osam vekova od autokefalnosti srpske crkve koji ćemo proslaviti sledeće godine, ovog leta iz štampe je izašla knjiga „Srpska pravoslavna crkva – osam vekova u slici i reči“ čiji su autori docent dr Boris Stojkovski, dr Valentina Vuković i Srđan Ercegan koji je ujedno i urednik izdanja.
Ova knjiga je plod višegodišnjeg istraživačkog rada, a izašla je u osnovnom izdanju kao i u organičenom tiražu u luksuznom kožnom povezu.
– Zaista ovo je kapitalno delo po mnogo čemu, ne samo po svom izgledu već i po sadržaju jer je ovde doista urađen jedan pregled srpske crkve, tih osam vekova, ali uz jedan detaljan uvod, od naseljavanja Srba na Balkansko poluostrvo pa do sticanja autekefalije i onda čitav taj period od 1219. do momenta kada Sveti Sava postaje autokefalni srpski arhiepiskop, pa sve do današnjih dana i njegove svetosti patrijarha Irineja. To je jedan sveobuhvatan pregled na kojem smo radili nas troje, a sve zahvaljujući izvrsnom znalačkom radu izdavačke kuće „Data sta..
Dani hleba obično se održavaju krajem oktobra, a povezani su sa Svetskim danom hrane kako bi se podigla svest o važnosti zdrave prehrane, ekološke proizvodnje i očuvanja biološke raznovrsnosti. Tada deca, učenici i njihovi vaspitači i nastavnici u prostorijama škola postavljaju izložbe plodova zemlje svog zavičaja, hleba i drugih proizvoda, različitog semenja, ali i alata koji su se koristili u preradi žitarica.
Kuvaricom protiv zaborava
Učenici Osnovne škole u Trpinji Dane hleba obeležili su 19. oktobra i to na zaista specifičan način. Naime, pre pet godina nastavnica Anđelka Parabucki došla je na ideju da deca uz pomoć svojih roditelja i baka sakupljaju recepte starih jela koja su se pripremala u njihovom selu što su đaci s oduševljenjem prihvatili. Tako je nastala i kuvarica sa receptima tih tradicionalnih jela koja je i objavljena u tiražu od 200 primeraka.
– Nekad sam i sama poželela da pripremim jelo po nekom starom receptu ili moje ili nekih drugih baka. Trpinja uglavnom ima s..
U četvrtak 18. oktobra dvanaest pobednika sa lokalnih fišijada te tri fiš majstora sa prošlogodišnjeg kupa ZVO-a ukrstili su kotliće u gastronomskom nadmetanju kojeg mnogi nazivaju „fišijada svih fišijada“.
– U našoj županiji smatra se da su to najbolji fiš majsori koji su pobedili na lokalnim fišijadama,a prema odluci žirija. Danas se pored pobednika na našim fišijadama takmiče i predstavnik iz Baranje i prva tri mesta sa prošlogodišnjeg kupa, tako da imao 15 tamičara. Na našem području kuvanje fiša je tradicija i svi vole da se nadmeću i dokazuju te kako su gotovo sva mesta imala svoje fišijade odlučili smo pre 6 godina da u Vukovaru organizujemo kup šampiona – ispričao nam je Rajko Lukić.
Riblji paprikaš ili fiš je prema sastojcima veoma jednostavno jelo, međutim dobar fiš ne može da skuva svako. Pitali smo prošlogodišnjeg pobednika koji je do sada već dva puta osvojio Kup šampiona Momčila Đurkovića iz Kneževih Vinograda šta je potrebno da bi se od nekoliko sastojaka u kotliću sku..