U organizaciji Udruženja penzionera iz Hrvatske Beograd uz podršku Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije, Ministarstva spoljnih poslova, Uprave za dijasporu i krovnih organizacija izbegličkih udruženja iz Hrvatske u Palati Srbija u Beogradu je održana naučna konferencija pod nazivom „Aneks „E“ Sporazuma o sukcesiji SFR Jugoslavije i rešavanje pitanja neisplaćenih penzija iz Republike Hrvatske“.
Na konferenciji je učestvovao veći broj eminentnih stručnjaka, predstavnika državnih institucija Republike Srbije i udruženja penzionera iz Hrvatske. Prof. dr. Aleksandar Gajić iz Mešovite komisije za sukcesiju rekao je kako Republika Srbija ima volju da se konačno reše otvorena pitanja sukcesije, ali da je to multilateralno pitanje koje podrazumeva volju i druge strane.
Predsednik Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu Miodrag Linta napomenuo je da su pitanja imovine i stečenih prava, kao i penzija, ključna pitanja poštovanja ljudskih prava, kao i to da bi Vlada Republik..
Povoljan prirodni i geografski položaj opredelio je naseljavanja Benkovca još u praistoriji, o čemu svedoče nalazi danilske kulture u nedalekom selu Smilčić. U kasnom srednjem veku bio je u posedu plemićke porodice Benković po kojoj i dobija ime. Godine 1527. potpada pod otomansku vlast i od tada, ovo područje postaje prostor neprestanih konfrontacija između Turaka i Mlečana.
Istorijski podaci govore da je pravoslavni hram u Benkovcu sagrađen na mestu nekadašnjeg pravoslavnog hrama koji je ovde postojao u 16. veku. Crkvu u Benkovcu, posvećenu Svetom Jovanu Krstitelju sazidao je Vid Karaća 1590. godine, u vreme mitropolita Aksentija. Njen prvobitni izgled donekle je poznat zahvaljujući katastarskoj mapi, na kojoj je prikazana kao podužna građevina sa pravougaonom apsidom na istoku i naglašenom pripratom na zapadu, nastalom najverovatnije prilikom obnavljanja početkom 18. veka. Sadašnja crkva, iste posvete, sagrađena je na mestu prethodne iz 1885. godine.
U poslednjem ratu benkovački h..
Žene iz svih opštinskih organizacija SDSS-a sa područja najistočnije hrvatske županije okupile su se 14. oktobra u Boboti kako bi obeležile ovaj praznik. Na bogatim štandovima u Domu kulture predstavile su tom prilikom razne rukotvorine i kulinarska umeća.
– Na ovaj način želimo dati ženama priliku da prikažu sve ono u čemu su dobre ako ne i najbolje. Žene veoma rado prihvataju priliku da se predstave svojim radom, pogotovo kada je u pitanju pripremanje tradicionalne srpske hrane. Na ovoj manifestaciji učestvuju gotovo svi Aktivi iz naše Vukovarsko-sremske i gošće iz Osječko-baranjske županije, tako da je danas ovde oko dvesta žena. One su se veoma potrudile i prikazaće ono što one tokom čitave godine rade, a ponekad se tome ne pridaje dovoljno značaja – izjavila je potpredsednica i saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov.
Nezaposlenost i ekonomska zavisnost otežava život u ruralnim krajevima
Obeležavanjem ovog dana nastoji se ukazati na specifičan položaj žena koje žive na selu. N..
Nakon pisanja naših medija o samohranom ocu Đuri Bogunoviću i njegovoj deci Igoru (15), Nikoli (14), Lidiji (12) i Mateju (11) javljali su se brojni čitaoci i gledaoci sa željom da pomognu izgradnju krova i rekonstrukciju porodične kuće ove porodice koja živi u teškim uslovima. Srpsko narodno vijeće iz Zagreba sada je pokrenulo humanitarnu akciju pod nazivom „Čitav krov – siguran dom za porodicu Bogunović“.
Humanitarna akcija prikupljanja sredstava traje od 17. oktobra do 14. januara. Svi koji žele mogu da pomognu direktnom uplatom novčanih sredstava na žiro račun koji je otvoren samo za ovu akciju kod Zagrebačke banke.
Broj računa (IBAN): HR14 2360 0001 5001 05700.
Svift adresa Zagrebačke banke za uplate iz inostranstva je: ZABAHR2X
Dobrovoljni prilog može se takođe donirati i na sledećim adresama: Srpsko narodno vijeće, Gajeva 7, Zagreb, 01/4886-365, 01/4886-361, Veće srpske nacionalne manjine Zadarske županije, Liburinska 6, Zadar, 023/214-109 i Zajedničko veće opština, Eugena K..
Teško detinjstvo, siromašni uslovi i borba za opstanak Srba vrličkog i cetinskog kraja, Vladimira Marinka često su trgali od roditeljskog doma i rodnog sela. Često i nevoljno je odlazio, prvo da bi se školovao, završio zanat, odslužio vojni rok, pronašao posao. Sa radošću i setom uvek se vraćao tamo gde je svega bilo malo, samo zadovoljstva i osećaja pripadnosti neuporedivo više nego na bilo kojem drugom mestu pod Suncem.
O svom kraju uvek je, kaže, pričao samo najlepše, prisećajući se vrednih i čestitih ljudi, sloge među njima i njihovog načina života u teškim uslovima. To ga je, ističe, nosilo i vodilo, teralo da izdrži i uspe na svom životnom putu, često prisećajući se majke i teškog života, neimaštine sa kojom se nosila podižući njega i njegovu braću.
– Za svoj kraj sam uvek i svuda govorio da je to najlepši deo ove zemlje, iako sam imao priliku da proputujem sve države nekadašnje Jugoslavije pa da stignem i do Amerike, ali to ne znači da je i život ovde bio lak. Mladost je bila ..
Deca su imala priliku da posete najveći pravoslavni hram na Balkanu, odnosno hram Svetoga Save što je za mališane bio pravi doživljaj.
– Mnoga od ove dece nikada nisu bila u Beogradu i za njih je gotovo sve što su tamo videla bio pravi doživljaj. Gužva, tramvaji sve. Po povratku su najviše pričali o hramu Svetog Save i naravno o poseti Zoološkom vrtu. I nekoliko dana posle sređivali su utiske o svemu, razgovarali smo o tome i na nastavi, a i na času likovnog vaspitanja su ono što su u Beogradu videli oživeli slikama. Veoma smo zahvalni našem Zajedničkom veću opština što su isfinansirali ovaj naš izlet i nadam se da ćemo s ovom praksom nastaviti i ubuduće jer su ovakvi izleti za našu decu pravo okrepljenje. Srpskih đaka u ove tri škole nema puno. U Beograd je išlo 48 učenika, odnosno svi koje imamo, svi smo stali u jedan autobus – rekla je po povratku iz Beograda Miroslava Lončarević, učiteljica iz Sremskih Laza koja je na ovoj eksurziji bila i vođa puta.
Tokom jednodnevne posete Beog..
Publika u belomanastirskom bioskopu imala je 13. oktobra priliku da pogleda nastupe najmlađih folkloraša iz Negoslavaca, Vukovara, Markušice, Dalja, Tenje, Bijelog Brda, Borova, Bršadina, Kneževih Vinograda, Ostrova, Bobote, Trpinje te domaćina iz SKUD-a „Jovan Lazić“. Manifestacija se tradicionalno naizmenično održava jedne godine u Vukovaru, a naredne u Belom Manastiru. Ovog puta okupila je 13 podmladaka KUD-ova sa ukupno više od 300 učesnika.
– Ponosna sam zato što smo bili deo ove velike manifestacije, a velika je zato što mislim da je ovo prva manifestacija koja je obuhvatila toliki broj učesnika. Drago mi je što su sva ta deca došla i veliko je iznenađenje što imamo toliki broj dece koja učestvuju u kulturnim manifestacijama. Žao mi je što nije bilo malo više publike, ali se nadam da će sledeći put biti bolje – kaže predsednica SKUD-a „Jovan Lazić“ Svetlana Pešić.
Festival dečijeg folklora finansiran je sredstvima Saveta za nacionalne manjine Vlade Republike Hrvatske koji je ov..
Delegacija koju su činili predsednik ZVO-a Srđan Jeremić, zamenik predsednika i zamenik župana Osječko-baranjske županije Radomir Čvarković, savetnik za srpsku nacionalnu manjinu u Agenciji za odgoj i obrazovanje Borislav Đekić, savetnica-nadzornica za srpski jezik Jadranka Radošević i predsednik ZVO-ovog Odbora za ljudska prava Jovan Vlaović, tom prilikom je posetila osnovne škole u Laslovu, Šodolovcima, Silašu, Ernestinovu, Dardi, Kneževim Vinogradima i Belom Manastiru. Uskoro će uslediti podela i u Jagodnjaku, Uglješu, Bolmanu i Tenji.
– Želimo da posetimo sve naše škole u kojima je nastava na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Ova akcija je izuzetno plodna jer se veća delegacija uputila u školu, a ne samo mi nastavnici pojedinačno. Najveću radost na licima dece vidimo kada im kažemo da ćemo ih voditi na izlet – kaže Jadranka Radošević.
Prema rečima predsednika ZVO-a Srđana Jeremića ova deca neguju i čuvaju srpski jezik i ćirilično pismo, ali isto tako i jezik i pismo države u koj..
Sam čin tronosanja i osvećenja pačetinskog hrama obavio je vladika osečkopoljski i baranjski Heruvim uz sasluženje više sveštenika i monaha. Generalna obnova crkve u Pačetinu započela je 2012. godine i za to vreme u potpunosti je obnovljen njegov vanjski deo, ali i unutrašnji delovi hrama gde je bila neophodna obnova. Hram je obnovljen isključivo prihodima vernika, ktitora i priložnika, te institucija, pre svega opštine Trpinja i Srpskog narodnog veća.
– Pačetin je malo selo koje ima do 400 stanovnika, pretežno su to paorska domaćinstva, ljudi koji se bave zemljoradnjom, ne baš imućnog stanja, ali uprkos tome odaziv meštana je bio odličan. Zaista svako je svoju lepotu dao u skladu sa svojim mogućnostima i ne mogu reći ništa nego da sam jako zadovoljan sa svojim parohijanima, osvetlali su obraz i svojih predaka i moj lični, a sigurno i obraz svoga potomstva – istakao je pačetinski paroh protonamesnik Nenad Kesonja.
Crkva u Pačetinu sagrađena polovinom 18. veka
Izgradnja crkve u Pačeti..
O knjizi su govorili vukovarski istoričar Borivoj Čalić, istinski poznavalac borovske prošlosti Ivica Žabić, urednica izdanja Dejana Ocić, direktor Srpskog kulturnog centra Srđan Sekulić, kao i sam autor. Uvodno slovo o knjizi održao je vukovarski istoričar Borivoj Čalić koji je za nju pisao pogovor.
– Ova knjiga može da se tumači kao čitanka o Borovu jer nema celovitu i hronološki zasnovanu istoriju Borova naselja. To je niz slika i uspomena zasnovanih na ljudima i događajima. Bubalo, pre svega uspešno obnavlja sećanja na neka poznata borovska mesta. Za sve Borovčane je dovoljno kad se pomene Radnički dom, bazen ili aerodrom. Dakle, knjiga predstavlja šetnju Borovom kroz prostor i vreme – sažeo je knjigu u nekoliko rečenica Čalić.
Toma Maksimović – centralna ličnost predratnog Borova
O kvalitetu knjige, ali i činjenici da je delo poput ovog bilo veoma teško napisati, priča urednica izdanja Dejana Ocić iz beogradskog Zavoda za udžbenike.
– Saznala sam mnogo toga o istaknutim pojedin..