Predsednik SNV-a Milorad Pupovac gostovao je prošle nedelje u HRT-ovoj emisiji „Nedeljom u 2“ u kojoj su takođe govorili bivši predsednik i potpredsednica Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“ Siniša Ljubojević i Sretenka Čaović koji su Pupovca napali tvrdeći da je ova institucija sve do 2017. godine bila nestranačka institucija, a onda je pod uticajem upravo Milorada Pupovca došla pod kontrolu njegove stranke.
Pupovac je voditelju Aleksandru Stankoviću odgovorio da je bivše rukovodstvo Prosvjete ostavilo dug od 1,6 miliona kuna, a Sinišu Ljubojevića i Sretenku Čaović povezao je i sa bivšim premijerom Tomislavom Karamarkom i bivišim ministrom kulture Zlatkom Hasanbegovićem.
Saopštenjem se nakon toga oglasio i Demokratski savez Srba, stranka čiji je Ljubojević sekretar, ponovo optužujući Pupovca za iznošenje neistina i tvrdeći da je dug od 1,6 miliona kuna nastao upravo u doba predsedavanja Prosvjetom Čedomira Višnjića, člana SDSS-a.
U Prosvjetu su svi dobrodošli
Rat saopštenjima nas..
Srbi se u ovom gradu javljaju po dolasku turske vojske koja je 1526. godine krenula na Mohač, mada mnogobrojni istoričari tvrde da je u Osijeku i njegovoj okolini Srba bilo i pre najezde Turaka. Ipak, pre dolaska Turaka u Osijeku su dominantni bili Mađari, pa se njegovo ime pominje i u mađarskoj varijanti Esek, nešto kasnije i na nemačkom jeziku kao Eseg.
Nakon Mohačke bitke Turci su bili prisutni na celom ovom području. U prvoj polovini 17. veka u Osijeku je bilo 300 muslimanskih i samo 10 katoličkih kuća. Stanje se ubrzo menja posle proterivanja Turaka, a prvi popis stanovništva iz tog perioda obavljen je 1697. godine. Tada se osiječko područje delilo na tri dela: grad, varoš i ostrvo.
Broj Srba u ovom gradu raste nakon Seobe pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem 1690. godine, a pogotovo posle Rakocijevog ustanka kada se ovde veći broj srpskog stanovništva preselio iz Baranje. U Osijeku je dve godine, u periodu od 1746. do 1748. godine bilo sedište Osečkopoljske eparhije, na čijem..
U emisiji „Nedeljom u 2“ Hrvatske radio-televizije, u kojoj je 23. septembra gostovao Milorad Pupovac, pušten je prilog o životu ljudi u selima u okolini Gline. Prilog novinarke Maje Sever o teškom životu Srba u ovim selima odmah je podstaknuo ljude da se jave HRT-ovoj redakciji pa je nakon toga Volonterski centar Zagreb odlučio da pokrene akciju kojom bi se pomoglo ovim ljudima.
Ovim povodom pokrenuta je i Fejsbuk stranica Ljudi za ljude na kojoj možete pronaći sve informacije o budućim akcijama.
Prva runda prikupljanja pomoći počinje već ovog vikenda u Zagrebu i Rijeci. Prikupljaće se hrana i higijenske potrepštine, a organizatori napominju da prikupljaju hranu koja ne ide u frižider.
The post Ljudi za ljude: Nakon priloga na HRT-u pokrenuta akcija za ljude u glinskim selima appeared first on srbi hr.
Roman „Cepanje duše“ je drugo književno delo autorke koja je na društvenim mrežama poznata pod pseudonimom JMM. Jelena Milenković je po zanimanju je inženjer elektrotehnike, a bavi se i novinarstvom.
– U prevodu sa latinskog cepanje duše je u stvari šizofrenija. Kada izgovorimo taj izraz na našem jeziku cepanje duše odmah asocira na neku patetiku iako je u ovom romanu nema nimalo. Oni koji se bave književnom kritikom i koji su imali priliku da pročitaju ovaj roman rekli su mi da sam ga napisala u četiri sloja, a on i jeste takav, slojevit. U njemu je jedna ljubavna priča ispričana na moj način, a lajt motiv je odbačenost i ja sam tako metaforično uzela jednu deponiju na kojoj su odbačene stvari koje su nekome pripadale i koje pričaju priče svojih vlasnika. Samim tim, svaki od tih predmeta je jedan tip ljudi koji reaguje na određeni način onda kada je odbačen. Na taj način htela sam da predstavim taj motiv odbačenosti. Svaka od tih priča koje one pričaju predstavlja i jednu lekciju o l..
Među brojna postignuća harmonikaš iz Borova ove godine je uvrstio i titulu Prve harmonike Vojvodine. Na međunarodnom festivalu „Zlatna dirka” u Ivanovu još jednom dokazao je veliki talenat i u jakoj seniorskoj konkurenciji bio najbolji. Pre par godina Miloš je osvojio titulu juniorskog prvaka Srbije, a pobeda na festivalu „Zlatna dirka” za sada je njegov najveći uspeh. Tačan broj osvojenih priznanja i nagrada ne zna, niti ih broji, ono što pamti su nezaboravna iskustva i osećaj koje pruža takmičarska atmosfera. Priznaje da voli festivale, jer kako kaže, muzička nadmetanja su prilika za usavršavanje i druženje sa najpoznatijim harmonikašima.
– Iskustva koja imam su nešto posebno, učestvovati na takmičenjima za mene je jedan jako lep osećaj. Svako ko se bavi muzikom i još uči nastoji da se takmiči, jer tada si na mestu na kome su jako dobri muzičari i harmonikaši. Svaki festival donosi novu uspomenu i sećanje, tako da ne mogu da izdvojim koji mi je poseban. Svi, na kojim sam učestvovao,..
Zašto se nakon toliko godina ponovo pokreće pitanje procesuiranja ratnih zločina u Vukovaru? Kakvi su po vašem mišljenju motivi u pozadini?
– Pitanje da li se država dovoljno bavi borbom protiv kriminala i procesuiranjem kaznenih dela svih vrsta je potpuno legitimno postavljati. Mogu da shvatim da ljudi u Vukovaru osećaju da broj onih koji su procesuirani, a odgovorni su za ratne zločine nije dovoljan. Međutim, razloge za ovakvu reakciju ne mogu da vidim kao brigu za funkcionisanje države. Mislim da je u stvari u pitanju jedan od oblika desnog udara na Plenkovića i vrh HDZ-a. Naime, očigledno je da na političkoj sceni dolazi do nekih promena. Levica i liberalne stranke su, vidljivo je, u određenoj defanzivi, u jednoj krizi, a premijer Plenković pokušava da HDZ pozicionira kao jednu modernu centristički orijentisanu stranku koja bi se rešila balasta ekstremne nacionalističke desnice i svega onoga što je, pogotovo za vreme Tomislava Karamarka, u HDZ-u stvoreno. Ta ekstremna desnica unut..
Iako Penava od samog početka tvrdi da protest neće biti ispolitizovan i da nije usmeren na rušenje vlade premijera Plenkovića komentari građana ispod tekstova na ovu temu pokazuju da je većina onih koji podržavaju inicijativu vukovarskog gradonačelnika sve shvatila upravo kao poziv na rušenje Plenkovićeve Vlade. Srbi, zločini u Vukovaru, navodno slabi rezultati istraga i pravosuđa pri tom su samo dobar mobilizacioni faktor koji treba da omogući što veći odziv demonstranata. To što su kolateralna šteta obračuna dva oka u istoj glavi, a ne glavna meta, Srbima je ipak veoma slaba uteha, a za zdrav razum je velika uvreda smatrati jedva tri procenta pripadnika srpske nacionalne manjine za pretnju i od nje širiti strah kao da Srba u Hrvatskoj ima ko Kineza u Pekingu.
Nije jasno ni to kako Ivan Penava može da tvrdi da nije protiv Plenkovića i njegove vlade ako želi da eliminiše podršku koju joj daje Milorad Pupovac i još dva saborska zastupnika iz redova SDSS-a od kojih zavisi većina u Sabor..
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog obrazovanja uputilo je poziv svim zainteresovanim pripadnicima srpske nacionalne zajednice iz država u regionu, uključujući i Republiku Hrvatsku, da se prijave za dodelu stipendija Vlade Republike Srbije u okviru projekta „Srbija za Srbe iz regiona“.
Svi zainteresovani se mogu prijaviti preko nadležnog diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije u svojoj državi. U Hrvatskoj su to Ambasada u Zagrebu i Generalni konzulati u Rijeci i Vukovaru.
Rok za prijavu je 30. septembar, a obrasce možete preuzeti na ovom linku.
Projekat Srbija Za Srbe Iz …
The post Stipendije Vlade Srbije u okviru projekta „Srbija za Srbe iz regiona“ appeared first on srbi hr.
Pokrajinska Vlada AP Vojvodine osnovala je 2006. godine Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima. Zadatak Fonda je da pomogne trajno zbrinjavanje izbegličke populacije koja živi na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine. Od svog osnivanja Fond sprovodi aktivnu politiku podrške izbegličkoj populaciji koja se još uvek suočava sa poteškoćama integracije odnosno problemima stambenog zbrinjavanja i lošeg socijalno-ekonomskog statusa. Posetili smo Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima čije je sedište u Novom Sadu i gde nam je odgovore dao direktor fonda Duško Ćutilo.
Već sam naziv definiše primarni cilj i delokrug rada Fonda. Recite nam koje su najznačajnije mere koje provodite i koliko je izbeglih osoba do sada osetilo dobrobit delovanja vaše organizacije.
– Fond je osnovan upravo iz razloga da bude institucija koja će da pomogne stambeno zbrinjavanje i integraciju izbegličke populacije u AP Vojvodini. Radi se o ljudima koji su izbegli sa..
Kada su u januaru u ove godine, supružnici Ilija i Kristina Bjelobrk najbližima saopštili svoju odluku da napuste Srbiju i presele se u Ilijine rodne Civljane, naišli su na podeljena mišljenja – od podrške i razumevanja, do nerazumevanja i neodobrovanja. Dok su jedni razumeli njihovu želju da žive u miru, okruženi prirodom, drugi su smatrali da im Srbija ipak može ponuditi više za pristojan život. No, presudna u svemu bila je ipak njihova odluka – da ne budu „robovi“ velikih gradova već gospodari svojih života.
Potisnuta sećanja na izbeglištvo
Ilija je Civljane napustio sa nešto više od sedamnaest godina, u koloni čuvenog avgusta 1995. godine na traktoru sa dvadesetak komšija, majkom, dedom i bakom. Pet – šest dana, koliko je trajao njihov izbeglički put, nekako su potisnuti u njegovom pamćenju, ali se seća granice sa Srbijom kada je prvi put, posle toliko dana, zaspao, i buđenja u Banovcima kod ujaka.
– Svih tih dana i događaja iz tog perioda nerado se sećam. Pamtim samo taj trenuta..