Učenici koji su na međužupanijskim i državnim takmičenjima osvojili neka od prva tri mesta, na poklon su od ZVO-a dobili Pravopis srpskog jezika. Priznanja su im uručili predsednik ZVO-a Srđan Jeremić i predsednica odbora za obrazovanje ove institucije Milica Stojanović koja je rekla da im možda ovaj poklon pomogne da osvoje nagrade i iz srpskog jezika.
– Ono što je bitno je da okupimo naše talentovane učenike i da im ukažemo na značaj koje Zajedničko veće opština pridaje njima kao pripadnicima srpske zajednice koji su odlučili da se školuju na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Ta deca su budućnost srpske zajednice i oni će u narednom periodu biti dobri studenti – kaže Srđan Jeremić.
On je u svojoj izjavi rekao da je njegova želja da se ta deca jednoga dana i vrate na područje na kojem ZVO deluje, da tu žive i tako izgrađuju kvalitetniji život pripadnika srpske zajednice, ali i svih ostalih s tog područja.
– Naša je želja da sledeće godine bude još i više nagrađene dece i da ovako ..
Postojala je u Šidskim Banovcima drvena crkva i mnogo ranije, ali hram svete Petke završen je 1818. godine o čemu svedoči i zapis iznad severnih vrata crkve pa ja ovo bila prilika da se u ovoj godini obeleži značajan jubilej. Prvobitna ideja je bila da se godišnjica obeleži na dan hramovne slave 27. oktobra, međutim zbog nemogućnosti dolaska sremskog episkopa na taj dan odlučeno je da proslava bude održana 22. spetembra na praznik Svetih Joakima i Ane.
Parohija Šidski Banovci, zajedno sa parohijama Tovarnik i Ilok , jedine su crkvene opštine Sremske eparhije sa sedištem u Sremskim Karlovcima, a koje se teritorijalno nalaze u Hrvatskoj.
– Uvek rado dolazim ovde jer ovo je divan narod i trebamo očuvati naše svetinje koje se nalaze na ovim prostorima. I danas je bilo prekrasno i lepo slavlje. U temeljima ove crkve je naznačenje duhovnog preporoda ovoga naroda, čuvanja svoje kulture, vere, tradicije i običaja. Ovi meštani to svedoče do dana današnjeg, a mi smo učesnici ovog velikog slavl..
SPD Privrednik pokrenuo je danas konkurs za dodelu stipendija srednjoškolcima i studentima za školsku i akademsku godinu 2018/19. iz Fonda „Vladimir Matijević“, kao i konkurs za dodelu stipendija odličnim studentima iz Fonda „Ivana Vujnović“.
Na ovaj način Privrednik od svog osnivanja stipendira talentovane učenike i studente slabijeg imovinskog stanja. Konkursi će biti otvoreni do 15. oktobra, a na koji način se možete prijaviti pogledajte na Privrednikovim stranicama, ili na stranicama P-portala za Fond „Vladimir Matijević“ i za Fond „Ivana Vujnović“.
Sve dodatne informacije možete dobiti i na adresu elektronske pošte ured@privrednik.net ili pozivom na broj 01/485-44-78 svakog radnog dana tokom trajanja konkursa u periodu od 10 do 13 časova.
The post Otvoren konkurs za Privrednikove stipendije appeared first on srbi hr.
Ove godine teme razglednice su ljudi i događaji, arhitektura i kulturno nasleđe te priroda. Prijaviti se mogu svi amateri i profesionalci koji se bave fotografijom, a konačni izbor za izložbu odabraće selektor Darko Bakarić. Organizatori pozivaju sve zainteresovane da uslikaju fotografije na području opštine Borovo.
– Odaziv je porastao nakon prvih godina kada je učestvovalo desetak prijavljenih fotografa. Konkurs nije takmičarskog, već humanitarnog karaktera. Kroz godine održavanja, došli smo do broja od preko dvadeset takmičara. To je s obzirom na veličinu Borova maksimalan broj učesnika. Zna se desiti da neke foto izložbe i po većim gradovima imaju manje prijavljenih – kaže idejni začetnik ovog projekta i predsednik Veća srpske nacionalne manjine opštine Borovo Dušan Latas.
Do sada su na „Borovskoj razglednici“ uglavnom učestvovali meštani Borova, ali i meštani koji su otišli da rade van granica Republike Hrvatske. Ove godine su prijavljeni i Ukrajinci koji su došli u goste Borovc..
Konferencija pod nazivom „Interakcija nauke i ekonomije – u Japanu i Hrvatskoj“ održana je s ciljem da se analiziraju modeli i primeri dobre prakse međusobnog delovanja nauke i ekonomije u Japanu i Hrvatskoj i njihovog doprinosa održivom razvoju danas. Prva konferencija održana je prošle godine u Vakajami u Japanu i na njoj su učestvovali naučnici iz Kjota, Osake i Vakajame kao i učesnici sa osječkog univerziteta i tamo je dogovoreno da se sledeća održi u Hrvatskoj od 17. do 19. septembra i da njena tema bude održivi razvoj danas.
– Ovo danas, ne znači aktuelno, sadašnje stanje, nego danas kao imperativ, jer taj održivi razvoj nam je već danas potreban. U Vinkovcima je održan prvi dan konferencije, tamo je na temu održivog razvoja izloženo dvanaest referata, danas pre podne je konferencija održana u Osijeku, a ovde u Dalju održavamo okrugli stol na temu klimatskih promena i održivog razvoja – objasnio je svrhu dolaska japanskih i hrvatskih stručnjaka u Kulturno-naučni centar „Milutin ..
Ovo područje obiluje brojnim arheološkim lokalitetima, a u jednom od iskopavanja pronađena je i natpisna greda ukrašena prepletom i karakterističnim kukicama gde se pominje knez Mutimir i 895. godina.
U selu Zvjerincu 1889. godine osvećen je hram posvećen Svetom knezu Lazaru Kosovskom, sagrađen na mestu gde su i ranije stajale zgrade metoha manastira Krke.
Sa blagoslovom blaženopočivšeg episkopa dalmatinskog Stefana (Kneževića), počela je ova svetinja da se gradi 1874. godine i prvobitno je bila posvećena Svetim pravednim Joakimu i Ani, ali se njena gradnja veoma sporo odvijala, čitavih petnest godina. Razlog ovog odugovlačenja u izgradnji ogledao se u želji episkopa Stefana da hram posveti Svetom velikomučeniku Knezu Lazaru, jer se 1889. godine obeležavao jubilej- 500. godina od Kosovskog boja.
– Lazarica je zamišljena kao zavetna crkva. To je ono što opterećuje i samu crkvu i situaciju koja je stvorena oko nje. Tu se, na srećan način, na primeru Lazarice, podesila religiozna namer..
Kada smo pre nekoliko dana putem naših medija preneli tešku situaciju u kojoj se nalazi porodica Bogunović, samohrani otac Đuro i njegovih četvoro dece, pokrenula se i lavina pozitivnih komentara i poziva od strane humanih ljudi koji su iskazali svoju želju da pomognu Bogunovićima. Tim povodom i predsednik ZVO-a Srđan Jeremić odlučio je da poseti ovu porodicu, te da se sam uveri u kakvim uslovima žive, ali i da se sastane sa predstavnicima lokalnih vlasti, kako bi se što pre našao način da se pomogne Bogunovićima.
– U sklopu ove posete Dalmaciji namenski smo došli u posetu porodici Bogunović. Nakon što je ekipa naše televizijske produkcije odavde iz Dalmacije napravila priču o ovoj porodici, videli smo da postoji jedna mlađa povratnička porodica u Karinu koja živi u dosta teškim uslovima. Smatrali smo da treba što pre reagovati i krenuti u neku vrstu humanitarne akcije prikupljanja sredstava kako bi se samohranom ocu Đuri i njegovoj deci pre zime obezbedio krov nad glavom i sanacija k..
Prethodnih šest Konferencija održano je najpre u Budimpešti, potom u Podgorici, Beogradu, na Palama, Temišvaru i Novom Sadu.
– Ideja za pokretanje ove Konferencije krenula je 2015. godine kada smo se sastali u Budimpešti, a sama inicijativa o Konferenciji rodila se u Podgorici prilikom moje posete gospodinu Momčilu Vuksanoviću. Na ovaj način želimo da potaknemo i našu maticu da pitanja vezana za Srbe van Srbije stavi na dnevni red i uzme u razmatranje. Nadam se da ako se formalizuje rad ove Konferencije da ćemo efikasnije i zastupati Srbe u regionu – istakao je poslanik u mađarskom parlamentu i član Samouprave Srba u Mađarskoj Ljubomir Aleksov.
Podrška radu ove Konferencije stigla je i od Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu te skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu čiji je predsednik Miodrag Linta i sam učestvovao na Konferenciji i istoj dao punu podršku u radu, a prisutnima se obratio i poslanik u makedonskom Sobranju i predsednik Demokratske partije Srba ..
Braniteljska udruženja zahtevala su da predsednik Sabora Gordan Jandroković uvrsti njihov zahtev da se Milorad Pupovac izjasni o Oluji i ratu na posebnoj tematskoj sednici po ovom pitanju, što je predsednik Sabora odbio. Milorad Pupovac se po ovom pitanju nije izjašnjavao prethodnih dana, a danas je odlučio da o tome prvi put javno progovori saborskom pres centru.
– Poštujem odluku predsednika Sabora da ne stavi ovu raspravu na dnevni red, ali da je ta odluka bila i drugačija, ja bih je poštovao i imao bih šta za reći. Možda je zaista i vreme da se o nekim stvarima počne govoriti. Ovu konferenciju sam organizovao da kažem nekoliko stvari. Prvo, zastupnik sam u Saboru u šestom mandatu, a u politici sam akitvan od 1988. i prvih demokratskih nastojanja. Prolazio sam kroz vreme kada su Srbi u različitim sredinama morali davati izjave lojalnosti i to svako od pripadnika srpske zajednice nosi kao najdublju traumu. Sada neki žele te traume produbiti i pojačati. Nisam zastupnik u Saboru da bi..
Zahteve za prenos osnivačkih prava podnele su opštine Negoslavci, Markušica i Borovo još 2015. godine, nakon što županija godinama nije htela da registruje srpske škole kao manjinske, međutim i ovaj zahtev već tri godine županijske vlasti ne žele da stave na dnevni red županijske skupštine.
Tako je bilo i ovoga puta, iako predstavnici srpske zajednice tvrde da su imali čvrsto obećanje župana Bože Galića na pretposlednjoj sednici da će se raspravljati o ovom pitanju. Zbog toga su većnici SDSS-a napustili jučerašnju skupštinu i svoje nezadovoljstvo izrazili kroz saopštenje za javnost.
– Iako su u u pripremi ove tačke za Skupštinu, bile preduzete i određene radnje od strane upravnih tela Županije, iz nama nepoznatih razloga, odustalo se od uvrštavanja zahteva za prenos osnivačkih prava za današnji dnevni red. U takvim okolnostima, većnici SDSS nisu bili u mogućnosti da učestvuju u radu današnje Skupštine , te nakon što su izrazili protivljenje i osudili takvo postupanje i odnos, istu su..