I ove godine tema kolonije „Boje Vukovara“ bila je slobodna. Slikarima je dato na volju da na platna prenesu svoje trenutno raspoloženje i motive koji ih zaokupljaju.
– Uvek smo umetnicima prepuštali da sami izaberu motive za svoja platna. Na taj način dobili smo veoma dobre i kvalitetne slike koje ostaju u našem trajnom vlasništvu. Osnovni naš zadatak je da ta umetnička dela sačuvamo, da ih izložimo na jednoj stalnoj postavci i mislim da smo blizu toga da u tome konačno uspemo. Ove godine biće završena izgradnja dva značajna objekta u gradu u kojima bi ove slike mogle da nađu svoj dom. Jedna od njih je Srpski dom u blizini hrama Sv. Nikolaja, a drugi je Parohijski dom u blizini bolnice. Nadam se da će vukovarski pododbor SKD „Prosvjeta“ uz dobru volju onih koji obnavljaju i grade te objekte dobiti prostor u kom bi ova dela mogla da budu izložena. Sada ih imamo oko 350, a njima ćemo dodati i dela koja su nastala na ovogodišnjoj koliniji. Naravno, izabraćemo ono što je reprezentativno ..
Zajedničko veće opština obezbedilo je školski pribor za sve srpske učenike na području Šibensko-kninske županije koji pohađaju časove srpskog jezika i veronauke. Predsednik ZVO-a Srđan Jeremić u pratnji zamenice župana Šibensko-kninske županije Anje Šimprage i zamenika gradonačelnika Knina Željka Džepine posetio je kninsku Osnovnu školu „Dr Franjo Tuđman“, gde je na času veronauke posetio prisutne učenike, porazgovarao s njima i podelio im školski pribor.
– Deco, meni je danas zadovoljstvo što sam sa vama i prenosim vam pozdrave vaših vršnjaka sa istoka Hrvatske, iz Vukovarsko-sremske i Osječko-baranjske županije, koji su ovih dana, isto kao i vi, krenuli u školu. Da bi vama ova školska godina bila lakša i zanimljivija, mi smo odlučili da vas malo obradujemo na početku i evo iz Vukovara smo vam doneli neke male poklone, sveske i nešto školskog pribora, da vam se nađe za početak – rekao je kninskim školarcima Srđan Jeremić, koji je izneo još nekoliko predloga kako bi se srpskim učenici..
Ispred spomenika podignutog za 74 poginulih Borovaca parastos su služili borovski sveštenici Čedo Lukić, Milenko Grebić i Dragan Serdar.
– Nakon osnivanja manjinskih veća u Hrvatskoj VSNM opštine Borovo preuzelo je organizaciju parastosa poginulim meštanima Borova. To je i naša dužnost i naša obaveza i u svakom slučaju treba bar jednom godišnje da se prisetimo onoga što se dešavalo i bez naše volje i bez naše krivice nego sticajem okolnosti koje su se dešavale tokom raspada bivše Jugoslavije. Teško je sve to govoriti, pravdati i objašnjavati u društvu koje je tim ratnim zbivanjima još uvek opterećeno. Nama, koji smo rođeni nakon Drugog svetskog rata i koji smo o tom ratu slušali razne priče možda je tek sada jasno zašto je to tako onda bilo. Za sve nas bilo bi dobro da se okrenemo budućnosti i da ekonomski osnažimo ovaj naš prostor, a onih koji su tragično izgubili živote u ovom poslednjem ratu treba da se sećamo i da im odamo dužno poštovanje – rekao je za naš portal predsednik borov..
Ovogodišnja 23. po redu borovska fišijada privukla je takmičare kako sa šireg vukovarskog područja, tako i goste iz Baranje i Stapara. Uz takmičare iz Borova, Bršadina, Vukovara, Trpinje, Jagodnjaka i ostalih okolnih mesta, jedini gosti van granica Republike bili su i Staparci kojima je ovo prilika da se druže s prijateljima u Borovu.
– Ovo nam je sad već postala i tradicija. Imamo vezu sa borovskim vatrogascima, tako da odatle svi kontakti i prijateljstvo. Plasman nam nije bitan, više smo ovde došli zbog druženja – rekao je član ekipe Vatrogasnog društva iz Stapara Milisav Galić.
Jedni od redovnih gostiju na „Zlatnom kotliću“ su i komšije iz Bršadina, koji su ovom prilikom najavili i svoju fišijadu koja će biti održana 28. septembra. Kako kažu, borovska fišijada je najveća na ovom prostoru, konkurencija je veoma velika i s njom je teško da se upoređuje.
– U Borovu je mnogo teško da se pobedi, ima jako puno ekipa i dobrih kuvara. Možda i dva glavna favorita su Siniša Nedeljković i S..
Na čelu osječkog VSNM-a Milorad Mišković je od 2012. godine, ali je u političkom životu Osijeka učestvovao i pre toga kao član županijskog VSNM-a, član županijskog Kulturnog veća i Nadzornog odbora SNV-a. Odlučio je da po isteku sadašnjeg mandata više ne učestvuje u društvenom radu i krsna slava koju je Veće, na čijem je čelu, nedavno proslavilo poslednji je događaj sa većim brojem učesnika pre njegovog konačnog povlačenja.
Zašto ste odlučili da se povučete iz političkog rada? Reklo bi se da ste bili vrlo uspešni.
– Jeste, bilo je dosta i lepih i uspešnih trenutaka, ali moje zdravstveno stanje ne dozvoljava mi da radim onako kako sam navikao, a ako ne mogu da dam svoj maksimum red je da se povučem. Na sreću, ima ko i da me zameni. Ima u Veću mlađih ljudi, koji imaju i više energije i više zdravlja. Ako sam uspeo nešto na njih da prenesem smatraću da sam dobro radio, a želim im da svakako budu bolji od mene jer to je san svakog učitelja, da oni koji dolaze nakon njega budu ne samo kao..
U prvoj polovini 18. veka imao je 37 srpskih kuća. Godine 1756. zapisano je da selo ima 25 srpskih kuća, a „crkva Vavedenja Bogorodice je drvena, sasvim trošna i sirota. Parohiju obdržava paroh ostrovski. Škole i učitelja nemaju.“
Uskoro (1759. godine), za vreme sveštenika Mihaila Jovanovića, sazidana je nova crkva u duhu klasicizma, posvećena prazniku Rođenja Presvete Bogorodice koju je 30. juna 1766. osvetio mitropolit Pavle Nenadović. Crkva je početkom 19. veka obnovljena, a 1844. godine napravljen je i ikonostas, nepoznatih autora, koji ima 59 ikona.
Crkva je u poslednjem ratu oštećena kada je 1991. godine znatno oštećen zvonik. Obnova hrama je u toku, njegov vanjski deo je uređen, dok u unutrašnjosti prethodi obnova.
Gaboš je 1810. godine imao 512 stanovnika koji su živeli u 83 kuće, a najviše ljudi imao je 1961. godine kada je u ovom mestu živelo 843 stanovnika.
Crkva u Sremskim Lazama
Hram u Sremskim Lazama, mestu koje su tokom 17. veka naselili pravoslavni Srbi i gde je 170..
Iako sva deca školu pohađaju u gradu Kninu, da im obezbedi nove knjige i osiguraju besplatan prevoz opština je i ove godine preuzela kao svoju obavezu. Kao i u drugim situacijama kada se bilo šta organizuje u Biskupiji, a što nije slučaj u većini drugih opština i gradova u Hrvatskoj, sva deca bila su uključena u program nabavke knjiga, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
– Poslednje dve godine mi smo uzeli obavezu da finansiramo celokupni program nabavke udžbenika od prvog do osmog razreda. Ranijih godina kompletni udžbenici nabavljali su se uglavnom za prvi razred, ili smo svake godine obuhvatali drugi uzrast. Pored osnovnoškolaca, uključili smo i srednjoškolce, kako bi sva deca imala sličan tretman. Uz nabavku udžbenika, tu je i finansiranje đačkog prevoza koji im je obezbeđen do škola u Kninu. Za srednjoškolce je to malo drugačije pa, za sada, finansiramo onih 25 odsto koje Ministarstvo ne pokriva, ali zato imamo organizovane repeticije, dodatnu nastavu za đake srednjih škola. Jed..
„Zločini su individualni, imaju ime i prezime, ne mogu svi građani Vukovara bez obzira na nacionalnost, vjeru i spol, biti taoci kakvih dogovora u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti” – poručio je Penava na konferenciji za novinare koju je tim povodom sazvao.
Ostaje nejasno da li je gradonačelnik Vukovara tom prilikom mislio na sve zločine i zločince ili su, kao i uvek do sada, u pitanju samo zločini i zločinci sa jedne, zna se i koje strane. I šta je uopšte mislio kada je ustvrdio da se o, kako je rekao, „Velikosrpskoj agresiji” ćuti celih 10.000 dana? Pa u Hrvatskoj se usta o tome ne zaklapaju od kako je rat završio pa je veliko pitanje da li je on zaista i završio ili u glavama mnogih još uvek traje.
Svakog 18. novembra Srbe se podseća ko su, šta su i gde im je mesto iako su, kako tvrdi i Penava „zločini individualni i imaju ime i prezime”. Uvrežena je i izreka kako „zločinci šetaju, a naših najmilijih nema”, koja je, nažalost, i tačna, ali ne na način na koji to misle oni koji ..
„Bjelobrdska pudarina“, kulturno-zabavna, ali i privredno-turistička manifestacija održana je u subotu, 8. septembra kada su je osmu godinu zaredom realizovali članovi tamošnjeg pododbora SKD-a „Prosvjeta“ i SKUD-a „Jovan Jovanović Zmaj“. Stari običaji protkani identitetom i istorijom jednog naroda te vrednostima kao što su zajedništvo, rad i život u skladu s prirodom, nažalost, nestaju. Svesni ove činjenice „Bjelobrdsku pudarinu“ osmislili su istinski zaljubljenici u tradiciju i poštovaoci sećanja svojih predaka.
– Ovo je u našim genima i zato toliko volimo ovu manifestaciju. Kada grožđe počne da „šara“, naše prabake i bake išle su u vinograd da čuvaju grožđe, da prave pudarska jela. Momci su dolazili kod njih i to je bio njihov prvi „noćni život“. To im je toliko ostalo u sećanju da su nam to pričali i preneli tako da i mi danas to simbolično prenosimo našoj deci i unucima. Sve što je tradicionalno od hrane, pića i običaja mi pokušavamo danas da dočaramo. Doček gostiju je u bjelobrd..
Osim kao smotra folklora, ova manifestacija sadržava i takmičenja u starim tradicionalnim sportovima, predstavljanje rukotvorina i običaja te izbor za najlepšu devojku u narodnoj nošnji. Tako je publika mogla da uživa u tradicionalnim sportovima poput kamena s ramena, skoka u dalj iz mesta, potezanju konopca, obaranju ruke i štefetnim trkama „na krkače“ i u džaku. Pravo učešća imali su članovi domaćih i gostujućih KUD-ova.
Uz domaći KUD, u programima su učestvovali i SKD „Prosvjeta“ iz Zagreba, njen pododbor iz Slatine, zatim SPKD „Prosvjeta“ iz Srednje Slatine u Republici Srpskoj i „Čuvari srpskih običaja“ iz Medine u Mađarskoj. Zanimljivo je da je društvo iz Mađarske prestavljalo dečje pevačko društvo čiji su svi članovi Mađari, ali pevaju na srpskom jeziku.
Čula se i „zabranjena“ ojkača
Po prvi puta na „Silašijadi“ nastupilo je Srpsko kulturno-umetničko društvo „Prosvjeta“ iz Zagreba. Osim folklornom grupom, predstavili su se i svojim pevačkim društvom. Stojan Latinović, član ove ..