Hrvatska

Kat Povs (Mačje šape) stigli su iz Daruvara, a Barflajs (Barske mušice) koja je prošle godine u Borovu bila predgrupa čuvenog Van Goga dolazi iz Novog Sada. – Ovakve događaje nije nimalo lako organizovati. Prošle godine bio je Van Gog pa smo i ove godine pokušavali da dovedemo neko zvučno ime poput Galije, Ju grupe ili Kerbera, ali za tako nešto nismo imali sredstava. U Vukovaru više gotovo da i nema bendova koji redovno sviraju, a ova manifestacija je i bila zamišljena na način da se našim lokalnim bendovima da prilika za dobar nastup tako da smo bili prinuđeni da idemo u širinu. Mislim da smo ipak uspeli da publici i ove godine obezbedimo dobru svirku jer ove dve grupe, različite po žanru koji neguju, nude zaista dobru svirku. Borovo baš i nije poznato kao nekakvo mesto roka, ali nastup Van Goga prošle godine je to donekle promenio. Naravno, taj standard je teško održati, ali mi se trudimo da održimo tradiciju – rekao je uoči koncerta Dušan Velimirović, jedan od organizatora događaj..

Likovnjaci su ove godine došli iz Sombora, Vrnjačke Banje, Pivnica, Novog Miloševa, Beograda, Osijeka, Vukovara, Pančeva, Tuzle uz nekoliko domaćih slikara iz samog Borova. Ova trodnevna manifestacija je održana u okviru Dana Borova 2018. u organizaciji KUD-a „Branislav Nušić“. – Veliki je interes za ovu našu Koloniju. Još je ljudi htelo da dođe, ali nismo bili u mogućnosti da ih primimo i ugostimo. Najbitnije ove godine je da smo ovde okupili i pet mladih umetnika. To znači da ova kolonija ima smisla i svoju budućnost. Jako nam je bitan interes mladih i vidimo da oni imaju i želju da učestvuju – kaže predsednik borovskog KUD-a Rado Bosić. Dobra slika može nastati samo u ugodnoj atmosferi Među mladim umetnicima i umetnicima koji su nastupili na ovogodišnjoj koloniji bila je i Jelena Lazić (18) iz Vukovara. Ova slikarka već je održala samostalnu izložbu, a na koloniji učestvovuje po drugi put. – Radim tehnikom ulja na platnu, a odlučila sam se za motiv poljane na kojoj dominira jedno..

Ivan Penava poručio je na dramatičnoj konferenciji da „u ime žrtava velikosrpske agresije zahteva prekid ćutanja hrvatskih državnih institucija o ratnim zločinima i procesuiranju svih odgovornih za ubijene kao i za brojne čiji najmiliji već 27 godina bespomoćno traže istinu“. On krivi vlast i političare zato što je malo učinjeno na rešavanju ovih pitanja, a protest je najavio za 13. oktobar za 14 časova na Trgu Republike Hrvatske u Vukovaru. – Želim da protest bude miran, apolitičan, bez stranačkih obeležja, a za afirmaciju temeljnih ljudskih prava – poručio je Penava na konferenciji za novinare. On je na konferenciji pokazao i fotografiju iz Trpinje na kojoj su ispisani graftiti „Jna“, Ju“ i crvena petokraka i upitao se je li to kažnjivo te ponovio da građani Hrvatske od nadležnih institucija i hrvatskog društva očekuju rezultate. SDSS: „Probleme rešavaju institucije, ne ulica“ Penavin istup, odnosno njegov napad na institucije vlade na čijem je čelu stranka kojoj i sam pripada, pr..

I ovogodišnji parastos na Aleji upriličili su Veće srpske nacionalne manjine Grada Vukovara i Srpska pravoslavna Crkvena opština vukovarska. U prisustvu članova porodica postradalih, brojnih sugrađana i predstavnika društvenog života Vukovara načalstvovao je, arhijerejski namesnik vukovarski, paroh Prve parohije vukovarske Saša Kuzmanović uz sasluženje paroha negoslavačkog Dragomira Živanića, borovonaseljskog Slobodana Blažića, sotinskog Miladina Spasojevića, sremskolazačkog Save Simića i paroha Druge parohije vukovarske Vukašina Cvetojevića. Nakon molitve, prota Kuzmanović održao je poučnu besedu, govoreći o životu i smrti i njihovom poimanju u životu hrišćana, a u ime Veća srpske nacionalne manjine prisutnima se obratila i predsednica Veća Mirjana Oreščanin. – I ove godine okupili smo se na ovom mestu da odamo počast i da se setimo naših mrtvih. Naša je obaveza da ovde dolazimo, da budemo uz članove porodica naših postradalih sumeštana i da ne dozvolimo da se oni zaborave – rekla ..

Na mestu zvanom Sinobadova Glavica u Kninskom Polju koje je danas sastavni deo grada Knina od 1456. godine, sasvim sigurno, postoji pomen o pravoslavnom hramu Svetog Georgija koji je podignut blagoslovom zetskog mitropolita Josifa. Crkva Svetog Đorđa smeštena je neposredno ispod najviše tačke Sinobadove Glavice tako da zvonikom nadvisuje severni deo Knina. Nije poznato kako je crkva izgledala u vreme nastanka, a tokom svog postojanja je nekoliko puta rušena da bi kasnije bila popravljana i dograđivana. S obzirom na taj podatak u arhitektonskom pogledu ona predstavlja slojevitu građevinu. – Crkva Svetog Georgija na Sinobadovoj Glavici podignuta je blagoslovom zetskog mitropolita Josifa 1468. godine. Hram je jednobrodna građevina. Ako Bog da, u ovoj godini koja je pred nama, mi ćemo proslaviti za nas veoma značajni jubilej- 550 godina ovog svetog hrama. Ovde je živeo jedan čovek, hrišćanin, borac za svoju veru pravoslavnu i svoje otačastvo,Jovan Sinobad čiji se grob danas nalazi u sam..

Đuro Bogunović se u Karin vratio u avgustu 2006. godine. Nakon izbegličkog lutanja po Srbiji, sa troje male dece i suprugom nije imao previše izbora već spakovati u torbu sve što ima i pravac u rodni Karin. Otac mu je, u to doba, već uveliko bio obolio od kancera, pa ni on nije mogao biti sam u Karinu. – Bio sam po celoj Srbiji, svuda se seljakao. Poslednja adresa mi je bila selo Belegiš, opština Stara Pazova. Godinu pre nego što sam se vratio bio sam u poseti ocu. Već tada sam video da ne može više sam, nesrećna bolest je uzela maha i to me je navelo da se vratim i ja sa porodicom. Nije to bila laka odluka, kao što ni sam povratak nije bio lak. Uslova za život nismo imali, novca u džepu malo da bi bilo šta započeli a posla nikakvog – priseća se Đuro. Ipak, vremena ni mogućnosti nije bilo da se o tome razmišlja. Pokrili su se koliko su mogli i izdržali. Otac mu je u međuvremenu umro, a Đuro postao otac po četvrti put. U bolnici u Zadru rodio mu se najmlađi sin. Sam se bori za svoju ..

Čuvari tradicionalne srpske muzike su u Domu kulture u Boboti 1. septembra ugostili etno grupu „Trag“ i pred domaćom publikom proslavili pet godina rada i entuzijazma zbog kojeg je Đurđevak danas prepoznatljiv i jedinstven na prostoru istočne Hrvatske. – Đurđevak je jedna kolektivna želja nas sa prostora istočne Hrvatske da ostvarimo dublju povezanost sa našom prošlošću, sa našim identitetom. Mi smo grupa amatera koji se sa velikim žarom trude da obave posao profesionalno i da na što bolji način tu muziku predoče ljudima. Đurđevak trenutno ima 10 članova, zajedno sa vokalnim i instrumentalnim delom ansambla. Nastupamo i pojedinačno, samo vokalni ili samo instrumentalni deo. Naši planovi trenutno obuhvataju pripremu za etno festival u Bajmoku i velika nam je želja ove godine posvetiti se više sevdalinkama kao jednoj vrsti etno pesme i naravno negovati repertoar koji smo do sada već izgradili – kaže umetnički rukovodilac grupe „Đurđevak“ Jelena Ajduković. Negovanje srpske tradicionalne..

Dvadesettrogodišnji Andrej Lazić iz Borova naselja od ostalih studenata s kojima smo razgovarali razlikuje se po tome što je pohađao srednju medicinsku školu u Osijeku, smer laborant, na hrvatskom jeziku i pismu. Kako kaže, tamo nije imao problema zbog svoje nacionalnosti, kao i da je van nastavnih aktivnosti pričao srpskim jezikom. Smatra da je hrvatsko obrazovanje bolje nego srpsko i zbog svega toga imao je želju da upiše Medicinski fakultet u Zagrebu. Nije prošao u Zagrebu pa je upisao Medicinski fakultet u Novom Sadu, smer logoped. Andrej Lazić – Moj primarni plan je da se vratim u Vukovar i da tu radim. Gledam to sa egzistencijalne strane. Veliki sam protivnik odlaska u inostranstvo, ako postoji mogućnost pristojne zarade kod nas. Jedino smatram da me koči situacija u gradu, koja je sve gora, ali bih ipak voleo da ostanem. Do sada sam već, tokom studiranja, dobio ponude za posao u tri državne firme jer je moje zanimanje deficitarno. Još ne bih počinjao da radim jer planiram da up..

U razgovoru sa predsednikom ZVO-a Srđanom Jeremićem i predsednikom Odbora za ljudska prava ove institucije Jovanom Vlaovićem Lamberto Zanier upoznao se s problemima srpske zajednice u istočnom delu Hrvatske. Ovo je Zanierova prva poseta Hrvatskoj u funkciji Visokog poverenika OEBS-a za nacionalne manjine. – Mislio sam kako je važno za mene, ne samo razgovarati o ovim temama u Zagrebu, već doći ovde i videti kakva je situacija na terenu – izjavio je Zanier nakon sastanka u Vukovaru pre koga se dan ranije u odvojenim razgovorima sastao sa potpredsednicom vlade i ministricom spoljnih i evropskih poslova Marijom Pejčinović Burić, državnim sekretarom Zvonkom Milasom i predsednikom Srpskog narodnog veća Miloradom Pupovcem. „Zakonodavni okvir u Hrvatskoj je dobar, ali i praksa treba da odgovara onome što je napisano“ Zanier je rekao da ono se što je imao priliku da čuje od vlasti u Zagrebu bitno ne razlikuje od onoga što je čuo od predstavnika srpske zajednice u Vukovaru. – Postoji razume..

Po tradiciji domaćini i njihovi gosti sabrali su se u osječkom pravoslavnom hramu Uspenja Presvete Bogorodice na večernjem bogosluženju, a onda je u prostorijama osječke Crkvene opštine osvećen slavski kolač. Činodejstvovao je osječki paroh Aleksandar Đuranović. – Molimo Majku Božju da bude zaštitnica i molitvenica pred prestolom Svevišnjega za sve one koji nas predstavljaju u gradu Osijeku i koji zastupaju naše interese. Istakao bih ovom prilikom dugogodišnju odličnu saradnju sa osječkim srpskim manjinskim većem, a upravo ovaj skup na ovom mestu pokazuje zajedništvo, pokazuje da težimo istim ciljevima, da smo jedno u duhu, a to je pokazao i prethodni događaj kada smo se sabrali da osvetimo Čarnojevićev krst na Suvatovu. Koristim priliku da zahvalim predsedniku Veća Miloradu Miškoviću i svim članovima srpskog manjinskog veća na njihovim naporima da ono što je nama potrebno u gradu Osijeku uz Božju pomoć i ostvare – rekao je nakon čina osvećenja paroh Đuranović. Slavlje uz „Gospojinsk..