Tema ovogodišnjeg skupa bili su srpsko-hrvatski odnosi od stvaranja Jugoslavije do danas (1918–2018) dominantni državni narativi i kultura sećanja u Srbiji i Hrvatskoj, ali i privredni oporavak ruralnih povratničkih sredina. Glavna sesija skupa, na kojoj su učestvovali naučnici iz regije i politički predstavnici manjinskih stranaka iz Hrvatske i Srbije, održana je 23. avgusta u mesnoj školi u Golubiću. Predsednik Centra za istoriju, demokratiju i pomirenje iz Novog Sada (CHDR), istoričar Darko Gavrilović rekao je da su zlonamerni političari „jedno vreme zla pretvorili u sto godina mržnje“.
Prema njegovim rečima, regionu je potrebna takva struktura vlasti koja ima kapacitet razvijanja strategije partnerskih odnosa i takav ekonomski model koji će razbiti lične novčane interese između politike i ekonomskog sektora i prestati da osiromašuje građane do tog nivoa da postaju „obični poslušnici“.
– Da biste potpaljivanjem mržnje držali vlast u svojim rukama jer ne želite društveno odgovornom..
– Koordinacija udruženja proisteklih iz rata, koja godinama ometa održavanje Festivala ojkače u Petrinji, ovog puta je uspela u potpunosti da pokvari ozračje oko festivala, tako da je Organizacioni odbor festivala bio prisiljen doneti odluku o odgađanju manifestacije do početka novembra, kada će se ponovo organizovati – saopšteno je danas iz Srpskog kulturnog društva Prosvjeta.
Preplašeni i učesnici i gosti
– Na 3. Festival ojkače, bilo je prijavljeno 13 grupa izvođača iz Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine. Odmah nakon istupa ratnih veterana u javnosti, kada su manje-više neuvijenim pretnjama zatražili da se festival premesti na drugu lokaciju, dolazak na festival otkazale su dve grupe iz Srbije, a do danas ih je otkazalo još deset, tako da je organizacija festivala postala nemoguća. Članovi Organizacijskog odbora, pokušali su da ohrabre petrinjske Srbe i članove SKD “Prosvjeta” da dođu na festival i iskažu građansku hrabrost u očuvanju srpskog kulturnog nasleđa, ali su ljudi toli..
Pokrajinska Vlada Vojvodine na čelu sa predsednikom Igorom Mirovićem izdvojila je danas 1,7 miliona dinara za nabavku udžbenika učenicima koji upisuju prvi razred na srpskom jeziku na području delovanja Zajedničkog veća opština u Vukovarsko-sremskoj i Osječko-baranjskoj županiji, saopšteno je na zvaničnoj stranici pokrajinske vlade.
Vlada Vojvodina finansirala je u saradnji sa Zajedničkim većem opština i prošle godine komplete udžbenika prvacima u tri Vukovarske osnovne škole, ali ove godine donacija je na inicijativu ZVO-a proširena i na sve druge škole u dve najistočnije županije Hrvatske u kojima postoji model obrazovanja u potpunosti na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Na taj način 181 prvak će ove godine dobiti komplete udžbenika.
Iz ZVO-a je poslano i obaveštenje roditeljima da se u pripremi svoje dece u školu ne izlažu trošku kupovine udžbenika, jer će ova institucija pravovremeno nabaviti i podeliti knjige o čemu će roditelji biti na vreme obavešteni.
– Mi smo i ranije bil..
Slobodan Drašković rođen je 26. decembra 1939. godine u Borovu, a po obrazovanju je bio istoričar umetnosti. Studije je završio na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1966. godine. U nekadašnjem industrijskom gigantu „Borovo“ prof. Drašković započeo je najpre kao stažista na mestu referenta za kulturu, a kasnije, nakon organizacionih promena u SOURU, postao je i rukovodilac borovskog Doma kulture koji je delovao u okviru Radne organizacije „Društveni standard“.
Zahvaljujući njegovom angažmanu od 1968. do 1991. godine Dom kulture u Borovu naselju organizovao je preko 200 pozorišnih predstava prestižnih jugoslovenskih teatara poput Jugoslovenskog dramskog pozorišta, zagrebačke Gavele ili Ateljea 212. Drašković je bio i organizator „Karavana prijateljstva“ zahvaljujući kom su borovski radnici na pozorišne predstave putovali po celoj Jugoslaviji, u Sarajevo, Zagreb, Beograd. Organizovao je i nastupe brojnih estradnih zvezda narodne i zabavne muzike. Njegovom zaslugom u borovskom bioskopu nas..
Ovaj festival muzike, nošnje i hrane koji je i ove godine pokazao i dokazao kako može da se iskoristi bogato istorijsko nasleđe vezano na ostavštinu Sulejmana Veličanstvenog koji je, podsetimo, dao da se sagrad ičuveni drveni Sulejmanov most čiji je početak bio na maloj Đoli ispod dvorca, a kraj u osječkoj Tvrđi.
Uz puno truda i još više entuzijazma najzaslužniji za ovaj zanimljiv festival, koji je i ovaj put privukao nekoliko hiljada posetilaca, su članovi i volonteri Udruženja za ruralni turizam Đola iz Darde. Podsetnik na ovogodišnji Tarda festival samo je uvod u još jedan zanimljiv projekt spomenutog udruženja, a reč je o projektu V.R.I.S.A.K. (vizija, razvoj, identitet, scena, aktivizam, kultura) Baranje čiji je nositelj takođe Udruženje za ruralni turizam Đola, a partneri su opština Kneževi Vinogradi i Gradska i univerzitetska biblioteka Osijek.
Reč je o projektu vrednom 840.948 kuna, od kojih Evropska unija iz Evropskog socijalnog fonda sufinansira 85 odsto, a ostalo ide iz dr..
Rad televizijske produkcije ZVO-a koja od 2007. godine proizvodi emisju „Hronika Slavonije, Baranje i zapadnog Srema“, namenjenu Srbima u Hrvatskoj i onima koji danas žive daleko od svog rodnog kraja Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima prepoznao je kao važan doprinos informisanju i uključivanju izbegličke populacije u medijski prostor.
– Fond je do sada u Hrvatskoj sarađivao isključivo sa ZVO i ta je saradnja i ranijih godina bila jako dobra. Prošle godine smo imali zajedničku akciju sa Pokrajinskom vladom kada smo kupili udžbenike za učenike prvih razreda. Drago mi je što i ove godine imamo jako dobru saradnju sa Zajedničkim većem opština. Imali smo jedan javni poziv koji smo raspisali upravo kako bismo pomogli povratničkim sredinama. Osim Vukovara konkurisale su i lokalne uprave i udruženja s teritorija Federacije BiH. Drago mi je da je ova vrsta programa izazvala zaista lepo interesovanje. Pomoć koju je danas dobilo ZVO je skromna, ali verujem da će znač..
Kako prenosi lokalni petrinjski ps-portal svi članovi udruženja izneli su negativan stav u vezi s ovim festivalom. Sednici koordinacije udruženja prisustvovao je veliki broj članova koji su se okupili u Hrvatskom domu u Petrinji.
–Ova vrsta specifičnog pevanja proglašena je svetskom nematerijalnom kulturnom baštinom za područje Dalmacije, Like i Korduna, ali nikada nije tradicija grada Petrinje i ne treba se festival održati u našem gradu. Kao prikladno mesto predlažemo obnovljene društvene domove u Jabukovcu ili Blinji, a ne ovaj Hrvatski dom – izjavio je na konferenciji predsednik Koordinacije Darko Dumbović.
Na konferenciji su izneseni i podaci o stradalima na petrinjskom području za vreme poslednjeg rata, a u tome je prednjačila predsednica udruženja Udovica hrvatskih branitelja Đurđa Bobinac.
– U Petrinji ojkanje nije tradicija i festivala neće biti dok je nas živih – rekla je Bobinac.
Petrinjski branitelj Ivo Vranić izjavio je kako „ojkaju oni koji su pucali po Hrvatima“.
– ..
Ono što su, tadašnji dečaci Miloš Ušljebrka, Branko Komazec, Dražen Jakovljević i Nenad Bundalo čuvali kao uspomenu na rodno selo i pretke, dve decenije kasnije izrodilo je ideju kako da mu se ponovo vraćaju. I ne samo to, već i potrebu da pronađu način kako da Žegar opet oživi.
Sve je krenulo spontano, kroz priče i uspomene na rodni kraj, dolaske leti tokom školskih raspusta i druženja na , sada već tradicionalnim, „Susretima u Žegaru“ da bi , korak po korak, sada već imali čime da se pohvale.
Od dečije igraonice „Sveti Sava“ uređene zahvaljujući organizaciji „Srbi za Srbe“, opremanja školske biblioteke „Stojan Janković“, niza humanitarnih akcija namenjenih socijalno ugroženim povratnicima, do etno izložbe na trgu Gerasim Zelić i sređivanja terena za balote, i sve to u samo dve godine i bez pomoći državnih institucija.
U želji da pomognu kraju osnovali udruženje
Kada je kao devetogodišnji dečak u „Oluji“ Branko svoj rodni Žegar zamenio Beogradom, u srcu i mislima poneo ga je sa sob..
Vrlika je danas grad u kojem život nestaje. Srbi, rasejani olujnim vetrovima, odavno više nisu u ovom gradu faktor koji se za nešto pita, koji nešto odlučuje. Od većine postali su manjina koja je skoro iščezla. Sa Srbima nestaje i Hrvata. Svi oni koji pamte više od pola veka, svedoče o tome kako je Vrlika nekad bila puna života, a danas je sablasno pusta.
Ipak, jubilej kojim je obeleženo četiri veka postojanja pravoslavnog hrama Svetog Nikole u Vrlici sabrao je u ovaj gradić mnoštvo njegovih nekadašnjih stanovnika i njihovih potomaka, koji su došli, na dan ili dva, da se prisete davno prohujalih dana, dragih ljudi, ali i da obiđu groblja na kojima počivaju njihovi dedovi i pradedovi. Učinilo se, bar na tren, da u ovom gradiću ima i da će biti života.
Hram u godini jubileja izgleda kao nov
Pravoslavni hram, posvećen Prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja, sagrađen je davne 1618. godine. Zvonik impozantnih dimenzija sagrađen je 1801. godine, nepuna dva veka kasnije zalaganjem dragovićkog ..
Posle liturgije na trpezi ljubavi pripremljenoj u renoviranom Parohijskom domu državni sekretar u Ministartvu zaštite okoline i energetike Mile Horvat upoznao je vladiku s radom srpske samouprave u poslednjih desetak godina te ukratko opisao aktivnosti u koje je bio uključen Crkveni odbor, a neke od tih aktivnosti su obnova crkve izvana i iznutra, podizanje novog zvonika, izgradnja mrtvačnice i ograde oko groblja, uređenje svetišta u baranjskoj planini te uređenje parohijskog doma.
Vladika Heruvim izrazio je želju vernika za nastavkom radova na crkvenom objektu, njegovoj infrastrukturi i staroj srpskoj školi koja je nedavno vraćena u vlasništvo parohiji. Predloženo je, između ostalog, da se dosadašnji rad Crkvenog odbora i istaknutih pojedinaca parohije obeleži na primeren način, a njihova imena trajno zapišu za buduća pokoljenja čime bi se nagradio njihov rad.
Episkop je pažljivo saslušao parohijane te zakazao radni sastanak na kojem će se razmotriti predlozi te dogovoriti daljni pl..