Istorija rušenja hrama Svetog Arhangela Mihaila u Čepinu seže i u prošlost jer je u XX veku hram rušen čak dva puta. Malobrojno srpsko stanovništvo, na čelu s parohom Zoranom Gojićem, stoga je pokrenulo inicijativu za ponovnu izgradnju istog hrama, i na istoj lokaciji.
Za početak vladika Heruvim, u pratnji saradnika i vernika, obišao je ostatke porušenog hrama, i upoznao se sa trenutnim stanjem te započetim aktivnostima. Paroh Gojić i parohijani su vladiki izneli činjenice, njihove želje, i nastojanja te zatražili konkretnu pomoć.
U obilasku ruševine, koja je nekada bila prekrasan hram okružen sa dva hektara ukrašenim starim drvećem među kojima dominiraju lipa, platan i hrast star 200 godina, prisutan je bio i državni sekretar u Ministarstvu zaštite okoline i energetike Mile Horvat. On je prisutnima izneo dosadašnja iskustva, predložio dalje korake i pomoć u komunikaciji sa državnim institucijama.
Uz ponovnu izgradnju hrama predložena je i popravka parohijskog doma koji potiče iz 19..
I ove su se godine meštani Kusonja prisetili 13. avgusta 1942. godine kada je polovina stanovništva ovog sela nedaleko od Pakraca ubijena, a druga polovina, uglavnom žena i dece, poslana u logore smrti. Na taj dan ustaše su došle i ubile oko 500 Srba, uglavnom meštana Kusonja te okolnih sela Dragović i Čaklovac, kao i jedan deo izbeglica sa Kozare koji su u Kusonjama tražili spas bežeći upravo od ustaških zločina u Potkozarju.
Najpre su kod spomenika u centru sela položeni venci i održani kratki govori i prisećanje na stradale, a zatim je cveće položeno i na dva bunara u koje su žrtve bacane. Svi oni koji nisu stali u bunare živi su zapaljeni u Hramu svetog velikomučenika Georgija. Pomen stradalima služio je vladika Jovan sa sveštenstvom i monaštvom slavonske eparhije.
Sećanje na stradale posebno emotivno doživljava predsednik Mesnog odbora Kusonje Milan Kozlović.
– Taj dan je stradalo 14 iz familije Kozlović. Ukupno je u jedan bunar bačeno je 159, u drugi 162 žrtve, a ostatak je sp..
Prošle godine Čarnojevićev krst nije osvećen zbog velikog pljuska i nevremena, a svečani čin odgođen je do nove prilike. Ovo znamenje i dokaz o vekovnom bitisanju pravoslavnih Srba u Osijeku osveštao je vladika osečkopoljski i baranjski Heruvim uz sasluženje sveštenstva eparhije i u prisustvu brojnih pravoslavnih vernika iz Osijeka.
– Osvećenje ovoga krsta u osječkom Donjem gradu je za Srbe veoma značajan događaj jer on datira iz 17. veka i dolaska našeg naroda na ove prostore pod Arsenijem Trećim Čarnojevićem. Taj krst svedoči upravo ono što je i bila etika tog Čarnojevićevog duha, a to je etika raspeća i vaskrsenja Hristova. U toj istini treba da se i izgrađuju međusobni odnosi među ljudima jer je to istina ljubavi i i mira, a upravo krst je simbol Hrista i pobede nad smrti, odnosno darovanje života večnoga nama ljudima. Ovaj krst ovde je i svedočanstvo jedne istine da je naš narod ovde vekovima svedočio Hrista i da je imao veliku ljubav prema svojoj crkvi te da je sa drugim narodim..
Ana Tudor iz Srbije autor je umetničkog dela na kome je oslikan dunavski krajolik, odnosno flora i fauna koju čovekov uticaj i savremeni način života svakodnevno ugrožavaju. Naslikati najdužu na svetu sliku Dunava bio je san ove umetnice koji je ostvarila nakon 4 godine umetničkog rada.
– Ceo svoj život slikam i odlučila sam da napravim najveću sliku na svetu. Prikazala sam naš dragoceni Dunav čime sam htela da svetu, a pogotovo mladima da pošaljem poruku da ne budemo egoisti nego da sačuvamo resurs koji nam je jako važan i bez kojeg ne možemo da opstanemo, a to je voda. Moramo reku Dunav bolje čuvati, a ne samo da tražimo dok joj ništa ne dajemo. Vidimo i sami kako nam se, zbog takvog ponašanja, vraća – priča umetnica Ana Tudor iz Sonte u Vojvodini.
Prvi motiv na ovoj jedinstvenoj slici Dunava je izvor reke u gradu Švarcvald odakale se tačno hiljadu metara dalje smenjuju motivi dunavskog krajolika oslikani akrilnim bojama.
– Koristila sam akrilne boje na platnu koje je široko 80 cm..
U Osijeku je 9. avgusta održan sastanak na kojem su prisustvovali gradonačelnik Ivica Vrkić, državni sekretar u ministarstvu uprave Republike Srbije Ivan Bošnjak i predsednik Zajedničkog veća opština Srđan Jeremić, a na kojem je dogovorena konferencija na kojoj bi 28. septembra u Osijeku trebalo da učestvuju gradonačelnici i predsednici opština iz srpskih i hrvatskih regiona koje se naslanjaju na Dunav, Savu i Dravu. Sastanak će biti organizovan pod pokroviteljstvom Programa Ujedninjenih nacija za razvoj (UNDP), a u cilju razvoja bilateralne saradnje na mikro nivou.
Ovaj mini samit zamišljen je na način da se u prepodnevnim satima održi sastanak o prevenciji i povećanju otpornosti u odnosu na vanredne situacije i elementarne nepogode. Popodne bi bilo rezervisano za predstavljanje daljih mogućnosti programa prekogranične saradnje u programima Evropske unije.
Međusobna saradnja je jedino rešenje
UNDP već sada ima projekat koji se odnosi na postupanje lokalnih samouprava tokom elementar..
Nepoznati počinilac razbio je sedmog jula dvopismenu tablu na prostorijama Veća srpske nacionalne manjine u gradu Varaždinu i bacio je u kontejner. Danas je svečano otktrivena nova, a tim povodom održana je i konferencija za novinare, javlja portal evarazdin.hr.
Latinično-ćiriličnu tablu otkrili su zajedno predsednik VSNM-a grada Varaždina Mile Sekulić i zamenica varaždinskog gradonačelnika Sandra Malenica. Predsednik VSNM-a se osvrnuo na nedavni incident kada je po drugi put u ovom gradu uništena ploča na njihovim prostorijama.
– Nepoznati vandali, izrodi roda svoga brukaju grad Varaždin koji je ponosan i koji vodi brigu o svojim nacionalnim manjinama, a u gradu ima 11 nacionalnih manjina, od toga tri sa manjinskim institucijama – rekao je Sekulić i dodao kako se nada da će ova tabla ostati duže vremena te kako će kod nje biti postavljena nadzorna kamera, prenosi evarazdin.hr
Sandra Malenica je istakla kako je saradnja sa manjinama u ovom gradu odlična.
– Manjine mogu obogatiti ži..
Poseta Crnom Potoku je bila prilika da ljudi koji su poreklom sa tih područja obiđu svoj rodni kraj, da se međusobno druže i evociraju sećanja na vreme kada su živeli na tim prostorima, a među putnicima je bilo i dosta onih koji su po prvi put posetili ovaj kraj Hrvatske. Ideja o odlasku na Kordun nastala je na nedavno održanoj komemoraciji na Petrovoj Gori kada je Vukovarčane u posetu pozvao predsednik Mesnog odbora Đuro Vojnović.
Po dolasku u Crni Potok upriličena je poseta rodnoj kući Miloša Vojnovića prvog predsednika Zajedničkog veća opština i jednog od političkih lidera Srba iz vremena mirne reintegracije. Kod spomenika palim borcima NOB-a u ovom mestu protojerej Mile Ristić održao je pomen svim nevino stradalim ljudima tokom antifašističke borbe, a pred runirianim spomenikom o stradanju je govorio predsednik Zavičajnog kluba Kordunaša i Banijaca „Miloš Vojnović“ Bogdan Rkman.
Gosti iz Vukovara posetili su i opštinu Gvozd u Vrginmostu i tamošnjeg načelnika Milana Vrgu sa kojim ..
Tokom proslavljanja 23. godišnjice od hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“, 5. avgusta u Kninu, predsednica Republike Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, između ostalog, je rekla: „Svima izražavam posebnu zahvalnost i s posebnim poštovanjem prisećamo se prvog hrvatskog predsednika dr Franje Tuđmana koji je poveo narod u ostvarenje istorijske težnje. Bila je to veličanstvena pobeda. Oluja postaje školski primer uspešno vođene operacije. Ne smemo zaboraviti Domovinski rat i hrvatske branitelje. Vrednosti moramo prenositi budućim naraštajima, to dugujemo i našim braniteljima“.
Sutradan je u selu Uzdolje nadomak Knina takođe obeležena jedna godišnjica, ali tužna. Naime, navršilo se dvadeset i tri godine kako je osmoro nevinih ljudi, takođe tokom vojno-policijske akcije „Oluja“, ubijeno bez ikakve krivice, suda i osude, samo zato što su bili srpske nacionalnosti.
Ubijeni su: Stevan Berić (1934-1935), Janja Berić (1933-1995), Đurđija Berić (1920-1995), Miloš Ćosić (1923-1995), Sava Šare..
Svečanoj akademiji održanoj povodom 90 godina kluba prethodila je prijateljska utakmica sa bjelobrdskim BSK-om. Na travnatom terenu na kome je i stvarana istorija fudbala u Negoslavcima, padobranci su zastavu kluba, atraktivno skokom iz aviona, predali negoslavačkim pionirima nakon čega je odigrana utakmica između domaćina i bjelobrdskog drugoligaša.
– Ovo je veliki dan za naš fudbalski klub, 90 godina je lep jubilej, a kako je iza nas veoma uspešna sezona sve se lepo uklopilo za ovaj rođendan. Očekujemo jednu borbu i nadamo se da ćemo biti uspešni kao i u Drugoj županijskoj ligi – rekao je predsednik FK „Negoslavci“ Nikola Sredojević koji dodaje da je jedini problem sa kojim se ovaj klub trenutno suočava pronalaženje mlađih igrača.
– U Prvoj županijskoj ligi moramo da imamo dve mlađe kategorije, a znate kakva je situacija ne samo u Negoslavcima nego na čitavom ovom području, dece je jako malo. Tako da nam je to za sada najveći problem sa kojim se suočavamo – rekao je Nikola Sredojev..
Pre samog parastosa, koji su u hramu Svetog Apostola Luke služili sveštenici srpske pravoslavne crkve Eparhije dalmatinske održana je i dvanaesta po redu sednica Veća srpske nacionalne manjine Šibensko-kninske županije, na kojoj je, nakon minute ćutanja za sve žrtve rata, pročitana i 11. izjava sećanja koju je izdalo Srpsko narodno veće iz Zagreba.
Rešavanjem zločina povratiti mir
– Na današnji dan svi se sećamo događaja od pre 23 godine kada je srpski narod bio primoran da ode sa svojih ognjišta. Dvanaesta sednica manjinskog županijskog veća održana je samo sa jednom tačkom dnevnog reda gde smo pročitali izjavu sećanja SNV-a na ta događanja. Mislim da je nakon 23 godine konačno došlo vreme da se pronađu i kazne počinioci zločina, ali uzevši u obzir sadašnje ponašanje predstavnika vlasti prema srpskoj zajednici, teško je reći da li to možemo i očekivati u skorijoj budućnosti. Setimo se samo Varivoda i Gošića za koje su počinioci zločina pronađeni, a optužnica poništena iz nekih formal..